Najbolje napisana ISTINA O VAKCINAMA svih vremena, a autor srpski lekar PROČITAJTE OBAVEZNO

Fantomsko udruženje „zabrinutih lekara i građana“ neregistrovano u APR-u , već godinama kerberski brani koncept naci-vakcinacije u Srbiji. Evidentna je fina koordinacija sa okupatorskim medijima i prestitutkama plaćenim od RFZO-a koje revnosno prenose njihove tužbe i optužbe tipa „da li si prestao da se drogiraš“, na koje  , šta god rekao ne možeš dati odgovarajući odgovor.

Tako ovi „stručnjaci zasnovani na dokazima“ ocenjuju da je delovanje pokreta za slobodu izbora (u njihovom slobodnom prevodu:protiv vakcinacije) odgovorno za pad obuhvata vakcinacijom , a pad obuhvata za epidemiju, koja može dovesti do smrti n.n.lica.

Kada pogledamo podatke omiljene im SZO , primećujemo da je Srbija u periodu od 32 godine (1984.-2016.) imala obuhvat od 95% i više za vakcinu protiv malih boginja samo tokom četiri godine. U periodu od 1985. do 2016. bilo je 104 620 prijavnjenih slučajeva morbila. Obzirom da je GI za neobaveznu vakcinaciju osnovana 2015.godine kao odgovor na Zakon o zaštiti od zaraznih bolesti koji onemogućava roditelju da odlučuje o vakcinaciji svog deteta, pitamo se:

1.Ko je kriv za „neadekvatan obuhvat“ tokom 26 godina pre osnivanja Udruženja?

2. Da li su toalet dnevni tabloidi naricali nad svih 140 620 slučajeva malih boginja u tom periodu za šta bi im trebalo 286 godina svakodnevnih naslovnih strana?

3. Ko je „kriv“ za epidemije 2011. I 2007. godine kada je obuhvat vakcinacijom bio 97%, prema podacima Batuta i zašto je izostala panika zbog malih boginja na odeljenju hematoonkologije?

4. Ako su za epidemije kriva nevakcinisana deca, kako to da je najveći broj obolelih (onih koji šire bolest)  u 2011.bio u dobi od 20 do 39 godina, kada bi oni trebalo da pripadaju grupi „zaštićenih“ , obzirom da se vakcinacija protiv malih boginja vrši od 1971.? Isto se dogodilo i 2015.godine kada je najveći broj obolelih (i prenosioca bolesti) bio u „ zaštićenoj“  dobi od 20 do 49 godina. Tokom ovih epidemija primećuje se oboljevanje dece od 0-1 godine koja još nisu vakcinisana, ali koje bi štitio majčin imunitet premešen mlekom da su majke prirodno preležale male boginje. Pročitajte ovde: WHO vaccine-preventable diseases: monitoring system. 2017 global summary

5. Zašto je u Nemačkoj neobavezna vakcinacija kada je uprkos „odgovarajućem obuhvatu“ od 2007. imala 9615 slučajeva malih boginja?

6. Zašto je u Nemačkoj neobavezna vakcinacija kada je uprkos obuhvatu od 99% broj slučajeva velikog kašlja u periodu od 2014. do 2016.bio 35069!?

7. Zašto je u Nemačkoj neobavezna vakcinacija kada je u periodu od 1985. do 2016. skoro svake godine imala prijavljene slučajeve difterije?

8.Zbog čega ne postoje istovremene epidemije za ostale dve bolesti protiv kojih se vakciniše MMR vakcinom, ako je „pad obuhvata“ glavni krivac?

9. Zbog čega se ne obavlja obavezna vakcinacija protiv gripa u Srbiji kada je u periodu od 2011. do 2015. bilo 121 405 obolelih, 52 epidemije i 51 umrli, a vakcina postoji?

10. Zašto je Rumunija poligon za obaveznu vakcinaciju, ako je imala 24251 slučaj morbila u periodu od 2000. do 2016. , dok je Nemačka kao zemlja sa 24281 obolelih u istom periodu oslobođena prisile?

11. Zašto Nemačka nema obaveznu vakcinaciju, iako je u odnosu na Rumuniju imala konstantno niži obuhvat vakcinom protiv morbila u periodu od 1984. do čak 2010.?

Na koju se crnu medicinsku etiku pozivaju protivnici slobode izbora i progonioci roditelja i dece kada:

1.Princip autonomije u medicinskoj praksi predstavlja spremnost, moralnu i zakonsku obavezu lekara da poštuje mišljenja, odluke, procene i volju pacijenta u svim segmentima medicinskog postupanja.(Uvod u medicinsku etiku, str.70.)

2. Moralno je problematično polaziti od pretpostavke da je nešto za pacijenta dobro i iz toga zaključivati da bi pacijent trebalo da pristane na tretman.( Uvod u medicinsku etiku, str.72.)

3. Prodiranje prava u područje medicinskog morala i etike , ne znači uvek i ojačavanje morala i etike , pravo ih katkad i anulira (Uvod u medicinsku etiku, str.72.)

4. Ženevska deklaracija (osavremenjena Hipokratova zakletva) navodi da „ni pod pretnjom neću koristiti medicinska znanja tako da kršim ljudska prava ili ugrožavam građanske slobode“.

5. Internacionalni kodeks lekarske etike obavezuje lekara da poštuje pravo kompetentnog pacijenta da prihvati ili odbije lečenje.

6. Internacionalni kodeks lekarske etike obavezuje lekara da pruža stručnu  pomoć sa potpunom moralnom i profesionalnom nezavisnošću.

7. Prema Kodeksu lekarske etike Srbije , lekaru zagarantovano pravo da slobodno i samostalno odlučuje o delikatnim pitanjima vezanim za ljudsko zdravlje i život.

8. Prema Osnovnim etičkim načelima Etičkog odbora RS, član 3., medicinski profesionalci obavljaju svoje zanimanje prema svojoj savesti, načelima medicinske etike i načelima čovečnosti, kao i da ne treba da se drže načela, propisa ili uputstava koji su nespojivi sa njihovim zadacima i za čije sprovođenje oni ne mogu da odgovaraju.

9. Prema Osnovnim etičkim načelima Etičkog odbora RS, članu 9.,lekar ima pravo da odbije svaki pokušaj pritiska od strane kolega , pacijenata ili drugih lica ukoliko protivreče  etičkim principima, profesionalnim dužnostima i zakonu.

10. Prema Kodeksu profesionalne etike LKS,članu 30. Koji govori o prinudnim medicinskim intervencijama , nema pomena prisilne vakcinacije koja se , evidentno, sprovodi u Srbiji.

11. Prema Kodeksu profesionalne etike LKS,članu 45., za svaku intervenciju nad maloletnim licem potreban je pismena saglasnost roditelja , a da lekar može da interveniše bez saglasnosti samo u hitnim slučajevima.

12. „Ako se ,naime, zna da će pet do deset odsto vakcinisanih rizikovati da im vakcina naruši zdravlje (kod nekih vakcina posledice mogu biti i smrtonosne) , a toj vrsti preventive je podvrgnuto 10000 ljudi, kako moralno opravdati zlo koje je naneto 500 ili čak 1000 osoba ?….. Ne samo u ovoj „medicinskoetičkoj aritmetici“ , nego i u naizgled mnogo ubedljivijoj , držimo da je danas moralno i etički problematično to prikazivati kao uspeh, jer za tog jednog koji je stradao, kao i za njegove bližnje  ne postoji pozitivna razmera, za njega ili nju i one kojima je bio drag postoji samo odnos 1:1.“  (  Uvod u medicinsku etiku, Medicinski fakultet u Beogradu, strana 69)

Postoji li ijedan pravnik, etičar, istraživački novinar, Srbin, lekar, pekar, apotekar koji bi sa ovim suočio ministra zdravlja i ministra pravde na nacionalnoj televiziji, koja najavljuje krivične prijave protiv onih koji su govorili da je proizvod jedne multinacionalne kompanije štetan, a što je objavila i država lično u Farmakoterapijskim protokolima iz 2014.god.? Hoćemo li pisati krivične prijave za pisce dotičnog protokola, ali i same farmaceutske kuće koja u svom poverljivom dokumentu ukazuje na isti problem?

Nije li to ista farmaceutska kuća koja je platila  3,06 milijardi dolara 2012. kazne zbog nelegalnih i obmanjujućih promocija lekova ,potkupljivanja lekara i prikrivanja rezultata studija, a koja je ove godine finansirala Pedijatrijske dane sa kojih se zaorila pesma o „borbi protiv antivakcinalnog lobija“, roditelja koji su zabrinuti zbog onoga što je ova poštena farmaceutska kuća sama navela u svom izveštaju, isto kao i Ministarstvo zdravlja u svom.

Komplikovano je ovo za razmišljanje prosečnog Srbina koji o ovome  ništa ne zna, ali odmah zauzme stav čim mu između dva para sisa na naslovnici tabloida pojave novi državni antivakcinalni neprijatelji za koje mu stručnjaci zasnovani na dokazima objasne da su opasni i zli , a medijske presstituke dramatičnim komentarima proizvedu poželjno raspoloženje.

Gebels spram njih deluje kao nevinašce…

Jovana Stojković