Kako sprečiti poleganje rasada?

Gljivice iz roda Pythium mogu da nanesu ogromneštete u rasadničarskoj proizvodnji i dovedu u pitanje ekonomsku dobit. Raširene su svuda po svetu. Stalni su stanovnik zemljišta i ima ih preko 100 vrsta.

Štete koje izazivaju veće su u zatvorenom prstoru gde su mikroklimatski uslovi idealni za njihov razvoj. Češće napadaju naklijalo seme i mlade biljke, dok su starije biljke otpornije. Inficiraju biljke od početka klijanja izazivajući poleganje rasada nazvano još i "topljenje rasada". Parazitiraju veliki broj biljaka, a naročito su osetljivi: povrće (krastavac, paprika, paradajz), cveće i šećerna repa. Neke vrste mogu da izazovu i propadanje naklijalog semena voćaka.

Simptomi oboljenja

Pošto su ove gljivice stalno prisutne u zemljištu, vrlo često se srećemo sa obolelim biljkama. Ispoljavanje simptoma zavisi od starosti zaražene biljke i vremenskih uslova. Već i seme može biti inficirano - nikada ne proklija i raspadne se u zemljištu. U našim uslovima najviše su osetljive mlade biljke od trenutka početka klijanja do pojave 2-3 lista. Simptomi se javljaju na prizemnom delu stabla u vidu vodenastih pega. Te pege se brzo uvećavaju, a nekrotično tkivo je jasno odvojeno od zdravog. Oboleli deo dobija smeđu boju i postaje sasušen. Ćelije u okviru pege brzo izumiru, a stablo je na tom mestu tanje od zdravog dela. Ovo dovodi do slabljenja mehaničke moći stabla i biljka poleže. Na polegnutim biljkama pojavljuje se beličasta prevlaka, micelijuma, koja se širi oko biljke.

Infekcija se širi sa obolelih biljaka na zdrave u vidu koncentričnih krugova i upravo javljanje takvih golih (ćelavih) mesta ukazuje nam na pojavu zaraze u rasadniku. Za nekoliko dana može da bude zahvaćen celi rasadnik ili topla leja, pa možemo da izgubimo ukupnu proizvodnju rasada za 4-6 dana.

Na korenu se, takođe, može javiti nekroza koja se sporo širi od vrha do osnove korena. Na podzemnom delu biljke dolazi do promene boje i tamnjenja. Biljka ne propada, ali dolazi do sporijeg porasta, žutila, smanjenog prinosa. U zavisnosti od uslova, biljke mogu da oporave koren. Ovakav tip infekcije javlja se kod žitarica i kukuruza.

Bolest može da se pojavi i u mladom voćnjaku, ako su sadnice posađene na sveže iskrčen stari voćnjak. Jabuke su naročito osetljive. Starije biljke ređe su inficirane ovim gljivicama. Simptomi zaraze se javljaju u obliku manjih pega na stablu. Biljke postaju kržljave, ali ne uginu, mada i to može da se dogodi.

Uslovi prezimljavanja gljivica roda Pythium i pojave infekcije

Gljivice prezimljavaju u zemljištu u obliku zoospora koje vitalnost zadržavaju dugi niz godina. Njihovo klijanje stimuliše pojava materija koje nastaju prilikom klijanja semena i razlaganja organske materije. Zaraza nastaje u uslovima povišene vlažnosti i temperature. Najčešća greška u proizvodnji rasada je preterano zalivanje, a to odgovara pojavi i širenju oboljenja. Za širenje zoosporama gljivicama treba tekuća voda. Preterano zalivanje dovešće do formiranja plitkog korena što slabi mlade biljke. Širenju oboljenja pogoduju teško i zbijeno zemljište, slabo provetravanje, neodržavanje higijene u rasadniku, pregust usev. Optimalna temperatura za razvoj se kreće 10-25ºC. U povoljnim uslovima infekcija se ostvaruje za 1-2 sata.

Preventivne mere - najznačajnije u sprečavanju zaraze

Zaraza se može sprečiti preventivnim merama

Proizvodnja zdravog i kvalitetnog rasada je preduslov uspešne povrtarske proizvodnje i ekonomske dobiti. Veliku pažnju treba posvetiti preventivnim merama jer kada jednom dođe do zaraze biljke teško mogu da se oporave.

Preduslovi za proizvodnju zdravog rasada su sledeći:higijena proizvodnje, setva dezinfikovanog semena, korišćenje dezinfikovanog supstrata. Higijena tokom proizvodnje treba da bude na visokom nivou. Setvu treba obavljati čistim rukama i rukavicama. Alat, posude, stolovi za setvu treba da budu čisti i dezinfikovani. Za to mogu da se koriste razni rastvori:

• rastvor varikine i vode u odnosu 1:4,
• 70%-tni rastvor alkohola u trajanju od 10 sekundi.

Stolovi i pod mogu da budu sterilisani 1%-tnim rastvorom "plavog kamena" (CuSO4).

Supstrat koji se koristi u proizvodnji treba da bude namenski. Ukoliko sami pripremamo supstrat, potrebno je da ga dezinfikujemo, a to je najlakše uraditi vodenom parom. Pripreme se dve posude, jedna veća i druga manja, koja može da stane u veću posudu tako da ivice i dno budu međusobno udaljeni 3-5 cm. Prostor između njih se napuni vodom. Velika posuda se poklopi. Voda se zagreva do ključanja i ostavi da odstoji najmanje 1,5 sat. Taj period dovoljan je da se unište patogeni i štetočine.

Obratiti pažnju na osvetljenost i količinu zalivanja. Po potrebi uraditi "zasušenje" biljaka. Redovno obavljatiprovetravanje i obezbediti optimalan sklop biljaka u rasadniku i pravilno đubrenje, posebno azotnim đubrivima. Izbegavati preduboku setvu. Ukoliko se bolest pojavi u rasadniku potrebno je ukloniti zaražene biljke i biljke oko njih jer bi mogle da budu inficirane. Sprovesti dezinfekciju tog mesta.

Zaštitne mere

Za zaštitu biljaka od oboljenja poleganja rasada koriste se preparati od biljaka, naročito od belog luka, preparati na bazi bakterija i antagonističkih gljivica, zaštita hemijskim preparatima. Tretiranje rasada se obavlja neposredno nakon sadnje, pikiranja rasada i presađivanja.

Foto: pixabay.com

agroklub.rs