O začinima

Peršun – ova dvogodišnja biljka prijatnog mirisa, gaji se u vrtovima, a koristi se kao začin i to koren i listovi. Bogat je vitaminom c, belančevinama i minealnim materijama. Koren se koristi za kuvanje, a listovi za kuvanje kao i za posipanje i ukrašavanje jela.

Bosiljak – ova jednogodišnja biljka, jakog i prijatnog mirisa, gaji se u baštama, a koristi se za spremanje supa, salata, soseva, jela od mesa, kobasica i pašteta.

Vanila – biljka poreklom iz meksika koja se gaji u tropskim predelima,ima mirišljav mehunasti plod koji se posle branja podvrgava lakom procesu vrenja, pri tome mahuna menja boju i dobija karakterističnu aromu. Koristi se u kulinarstvu i poslastičarstvu za spremanje slatkih soseva i pića, slatkih jela, pudinga, poslastica i sladoleda.

Kim – dvogodišnja, zeljasta biljka, boja cvetova bela iili ružičasta. U sebi sadrži dosta eteričnih ulja, naročito u plodovima. Ulje od kima koristi se u industriji likera, a u kuvarstvu za spremanje jela od krompira, kupusa, repe, soseva, supagulaša i jela od mesa. Koristi se još za proizvodnju peciva, kifli i nekih sireva.

Mirođija – jednogodišnja biljka, vretenastog korena, cvetovi su žute boje, a poreklo vodi iz jugoistočne Azije. Plod se upotrebljava zbog eteričnih ulja, a cela biljka kao začin zbog aromatičnog mirisa i ukusa. Čaj ili prah od semenki služi protiv nadimanja stomaka. Grančice sirove mirođije koriste se za salate, hladne i tople soseve, čorbe, jela od ribe, kao i jela od raznog povrća i mesa. Na balkanskom prostoru koristi se u domaćinstvima za spremanje zimnice kod kiselih krastavaca, kiselog kupusa…

Ruzmarin – zimzelena, poluvretenasta biljka, uskog lišća koje je odozgo sivo, složeno u prirodan grozd. Od listova se dobija ulje. Koristi se za spremanje jela od ribe, ovčijeg i svinjskog mesa, kao i mesa divljači. Koristi se za spremanje nekih soseva i supa. Naročito je zastupljen u italijanskoj i francuskoj kuhinji.

Lovorov list – ovo je osušen list plemenitog lovorovog drveta. Na balkanu je poznat i kao lorber. Lovorov list se upotrebljava u kulinarstvu i služi kao začin gotovo za svako jelo, naročito supe, soseve, ribu, meso i spremanje zimnice.

Karanfilić – ovo malo zimzeleno drvo, raste na Molučkim ostrvima. Sasušeni cvetovi – pupoljci imaju prijatan i ošter ukus. Karanfilić se koristi u poslastičarstvu, za začinjavanje kompota, kolača i ostalog. U kulinarstvu se koristi za pripremanje marinada, mrkih supa, soseva, nadevanje luka, pečenje od svinjskog mesa, za jela od divljači i za proizvodnju određenih vrsta kobasica.

Majoran – ovaj polužbun raste u Sredozemlju, cvetovi su beli ili ljubičasti. Jako je mirišljav. Koristi se u kobasičarstvu, naročito kod izrade dzigernjača i krvavica, zatim za spremanje ragua i sličnih jela, za guščije i pačije pečenje, jela od mlevenog mesa, čorbe, soseve, kuvani ili pečeni krompir i druga slična jela.

Đumbir – najbitniji deo ove biljke je koren, osušen. Uzgaja se u svim tropskim zemljama. Koren se koristi oljušten i neoljušten. U prometu se nalazi i đumbir u prahu. Osušen, oštrog je ukusa i veoma aromatičan. Koristi se u kulinarstvu suv ili u prahu za supe, jela od mesa, variva, soseve i poslastice od voća. Kandiran đumbir je omiljena poslastica u mnogim zemljama.

Estragon – od ove biljke se koriste listovi i mlade grančice, upotrebljavaju se kao sveži i suvi, za pravljenje salata, supa, soseva, za jela od jagnjetine, teletine, živinskog mesa i divljači i za spremanje krastavaca i konzervi tunjevine. Ima jak prijatan miris i ukus sa malo gorčine.

Žalfija – ovaj polužbun raste u Dalmaciji, a gaji se u baštama. Biljka je obrasla srebrnastobelim dlačicama, cvet je beo ili ljubičast. Žalfija je jedna od najpoznatijih lekovitih, začinskih i medonosnih biljaka. U kulinarstvu se koristi njeno suvo lišće, koje je aromatičnije od svežeg. Upotreebljava se za spremanje ribe (morske), jela od dzigerice, mlevenog mesa, jagnjećeg mesa, stekova i razne marinade. Ima opor i gorak ukus, pa pri dodavanju jelima mora se pažljivo dozirati.

Kleka – ova zimzelena biljka raste u čitavoj evropi. Njen plod su bibice, oko 6-8 mm veličine. Kada se osuše, dobijaju tamno crvenkastomrku boju. Osušene bobice imaju jaku aromu i gorkast ukus, a primesa je malo slatka. Koristi se kao začin za spremanje jela od divljači, marinada i kiselog kupusa.

Komorač – ova biljka čiji se suvi cvetovi koriste za začinjavanje ima ugodan miris i sladak ukus. Koristi se za spremanje zimnice i proizvodnju hleba.

Nana – ova biljka uspeva u svim delovima balkanskog podneblja, ima je mnogo vrsta. Koristi se za spremanje ukusnih čajeva, a neke kuhinje kao na primer Nemačka i za začinjavanje jela. Koristi se za začinjavanje salata, jela od povrća, variva, za soseve i jela od ovčijeg mesa.

Majčina dušica – ova višegodišnja biljka poznata je i kao bakina dušica, divlji bosiljak i čabrac. Biljka je drvenasta, sa mnogobrojnim izdancima na listovima se nalazežlezde sa aromatičnim uljem. Cvetovi su sitni, svetlocrveni i cvetaju od proleća do jeseni. Kao začin upotrebljava se osušen cvet i list, celi ili samleveni. Ima jak miris, pa je treba upotrebljavati pažljivo u propisanim količinama. U kulinarstvu se koristi za jela od mlevenog mesa, pečenja od divljači i junetine, jela od riba, soseve, supe, jela od krompira. Često se koriste i za spremanje zimnica i marinada.

Muškatni oraščić – ovo je osušeno jezgro istoimene biljke. Uspeva na dalekom istoku. Plod oraščića je mrke boje, nastrugan, ima prijatan miris i nešto ljut ukus i upotrebljava se u kulinarstvu i poslastičarstvu.
U kulinarstvu se koristi za začinjavanje čorbi, za pire od krompira, soseve, variva, kobasice… U poslastičarstvu se koristi za spremanje slatkih soseva i raznih kolača.

Cimet – on se dobija od kore osušenog drveta cimet ili šiblja, uspeva na Dalekom istoku. U trgovini se pojavljuje samleven, ili u obliku suve uvijene kore. Ima svetlomrku boju, prijatnog mirisa i oštrog ukusa.
Koristi se u poslastičarstvu za spremanje kompota i razne poslastice. U kulinarstvu se koristi za začinjavanje supa i soseva.

Šafran – ovo je začin od istoimene biljke. Koriste se cvetovi. U prometu se pojavljuje kao prah žute boje, odgovarajućeg mirisa i nagorelog ukusa. Koristi se za začinjavanje i bojenje čorba, jela od riba, pirinča i jela od pilećeg mesa.

Biber – ovaj plod istoimene biljke u promet dolazi u zrnu ili mleven. U zrnu se koristi kao zelen, crni ili beli biber. Crni i beli biber ima jak ljut ukusi karakterističan miris, crni biber je nešto ljući od belog.

Beli luk – od ove povrtarske biljke se koriste plodovi očišćeni ili mlada zelena biljka tj. stabljika. Ima jak miris, što mu ograničava upotrebu. Ljutog je ukusa i mora se pažljivo upotrebljavati. Koristi se pri spremanju soseva, jela od mesa, kobasičarskih proizvoda, salata i marinada.

Kapri prah – on čini mešavinu ljutih i mirišljavih začina, svetle do jako žute boje, koristi se za proizvodnju jela od pirinča, jela od ovčetine, rogua, soseva i sličnog.

Korijander – ovaj plod istoimene biljke žućkasto je smeđe boje i ima blago ljut ukus i prijatan miris. Kao začin može se koristiti u kuvarstvu za spremanje soseva, jela od povrća, u kobasičarstvu i za zimnicu. Takođe se koristi u poslastičarstvu i dijetalnoj kuhinji, umesto bibera.

Ren – višegodišnja biljka koja ima debeo, mesnat vertikalan koren, gaji se u vrtovima ali i raste kao divlja biljka. Upotrebljava se koren i sveža biljka sa cvetovima. Svež koren ljutog je ukusa i oštrog mirisa. Koristi se kao strugan, za spremanje salata i soseva. Ren isečen na kolutove i štapiće koristi se za spremanje zimnice.

Slačica – nazivaju je još gorčica, može biti bele, žute ili crvene boje. Zrno slačice se suši i melje i prerađuje u senf. Kao senf, koristi se za pripremanje jela od mesa i raznih soseva, a u zrnu se koristi za proizvodnju kobasica i konzervi. Senf može da ima različitu ljutinu, boju i ukus, a to zavisi od sastojaka i načina proizvodnje.

Crni luk – njega ubrajamo u začine koji imaju ogromnu pripremu u kulinarstvu. Koristi se mlad ili zreo, a sadrži suve materije, proteine, šećer, mineralne materije i vitamin c, b1 i b2. Veoma je koristan za ishranu. Upotrebljava se za spremanje salata, čorbi, supa, ragua, raznih marinada, paprikaša i sličnih jela.

kuvajsam