TAJNA DUGA 2.000 GODINA JE OTKRIVENA: Evo ko je ubio Aleksandra Velikog

On možda nije bio vizionar kao Aleksandar, ali znao je kako da se postavi kao autoritet. On je želeo da se vrati nazad u Egipat. Bio je fasciniran zlatnim bogatstvima kraj reke Nil. Takođe je znao da je jednako poseban kao i Aleksandar. Njegova želja za moći je počela da buja.

Aleksandar Veliki je bio vladar jednog od najvećih carstava drevnog sveta. On je umro pre svog 33. rođendana i postao legenda. On je bio veoma pažljiv i uspeo je da izbegne pokušaje atentata nekoliko puta u svom životu.

Kome je ipak pošlo za rukom da ga ubije? Da li je to bio njegov najbolji prijatelj Ptolomej?

Ptolomej I Soter je rođen 367. godine pre nove ere. Smatra se da je on bio polubrat Aleksandra i sin Filipa II Makedonskog i prelepe Arsinoe. Da bi izbegao probleme, Filip je verovatno organizovao venčanje između Arsinoe i makedonskog plemića Lagusa.

Bez obzira na to, Filip je tretirao Ptolomeja kao svog sina. Odveo ga je u prestonicu dok je još bio mlad i pružio mu jednako obrazovanje kao i Aleksandru. Ptolomej je bio Aristotelov učenik i bio je veoma talentovan. Malo je verovatno da bi Filip uložio toliko pažnje da Ptolomej nije zaista bio njegov sin.

Činilo se kao da ne postoji razlog zašto Ptolomej ne bi bio uspešan, ali je dugo vremena bio u senci Aleksandra.

Ptolomej je bio veliki ratnik i bio je dobro obučen za borbu. On je uskoro postao Aleksandrov blizak prijatelj, ali i njegov lični čuvar. Bio je svega par godina stariji od Aleksandra i bio je visok i zgodan.

Ptolomej je išao sa Aleksandrom u bitke od samog početka i putovao zajedno sa makedonskom vojskom čak i do današnje Indije i Avganistana. On je bio i jedan od heroja u čuvenoj Bici kod Isa. On je bio prva osoba koja je ušla u hram u oazi Siva sa Aleksandrom.

Tokom ekspedicije u Egiptu, izgledalo je kao da je Ptolomej poželeo taj deo carstva za sebe. Aleksandar je zvanično stvorio grad Ptolomej 7. aprila 331. godine pre nove ere. Aleksandar je u Egiptu proglašen za sina Zevsa, nakon čega je dobio i titulu faraona.

Njegova harizma je bila toliko jaka da su Egipćani poverovali da je on inkarnacija nekog boga. Ptolomej je i dalje služio svom kralju i faraonu i putovao s njim u Siriju i Mesopotamiju gde su se 1. oktobra 331. godine pre nove ere sastali sa Darijusom kod Gaugamele.

Ptolomej je sproveo svoju prvu samostalnu bitku u kampanji protiv pobunjenika Besusa. On ga je uhapsio i predao Aleksandru na izvršenje kazne. Tokom kampanje u Indiji, Ptolomej je bio uspešan u komandovanju tokom opsade Aornosa. On je takođe bio uspešan i u Bici kod reke Hidaspes.

Tokom perioda u kojima je osvajanje nepoznatih oblasti postalo teško, a ambicije mladog kralja postale nejasne vojnicima, Ptolomej je bio prvi koji je uzeo situaciju u svoje ruke. On je posedovao veliki autoritet u očima vojske. Kada je Aleksandar fantazirao o novim kampanjama, Ptolomej je ostajao u kampu i družio se sa vojskom.

On možda nije bio vizionar kao Aleksandar, ali znao je kako da se postavi kao autoritet. On je želeo da se vrati nazad u Egipat. Bio je fasciniran zlatnim bogatstvima kraj reke Nil. Takođe je znao da je jednako poseban kao i Aleksandar. Njegova želja za moći je počela da buja.

Kralj Makedonskog carstva je umro 323. godine pre nove ere u Vavilonu i postoji velika verovatnoća da je ubijen. Nakon smrti Aleksandra, počela je borba za vlast. Stari prijatelji Aleksandra poput Antipatera, Arhideusa, Seleukosa, Perdikasa i Ptolomeja su želeli da dobiju deo carstva za koje su se borili.

Ptolomej je dobio zadatak da podeli carstvo. On je postavljen za namesnika Egipta i odlučio je da želi da zadrži Kiranaiku. Novi kralj carstva je postao Filip III Arhideus, a za njegovog naslednika je odabran mladi Aleksandar IV.

U Makedoniji je bio običaj da budući kraljevi dobiju pravo na prestol tako što učestvuju u sahrani prethodnog kralja. Stoga je bilo veoma važno ko će sve prisustvovati sahrani Aleksandra Velikog.

Ptolomej se potrudio da spreči regenta Perdikasa da učestvuje na sahrani jer se bojao da će Perdikas ubiti Filipa III i mladog princa Aleksandra IV kako bi on postao novi vladar carstva.

Perdikas je verovao da će Ptolomej pokušati da uzme tron za sebe, ali nije očekivao da će on formirati koaliciju protiv njega i da će ukrasti telo bivšeg kralja Aleksandra.

Prema dostupnim informacijama, Ptolomej je ukrao Aleksandrovo mumificirano telo i odvezao ga iz Vavilona za Egipat. On je ušao u Aleksandriju i predstavio se kao naslednik Aleksandra, nakon čega je on postao faraon Egipta.

Iz svega navedenog deluje kao da je Ptolomej bio taj kome je smrt Aleksandra najviše odgovarala. On je očigledno bio umoran od ambicija makedonskog kralja i isfrustriran što nije mogao da živi onako kako je hteo.

Međutim, novi početak nije bio kraj Ptolomejevih muka. Dve godine kasnije, 321. godine pre nove ere, Perdikas je pokušao da osvoji Egipat.

To je dovelo do sukoba između Ptolomeja i velikih ratnika poput Antigonusa, Kasandera, Seleukusa i drugih. Rat je bio žestok, ali Ptolomej je uspeo da održi Egipat u svojim rukama. On se pokazao kao inteligentan vladar i kao vredan naslednik kraljevskih makedonskih korena.

Ptolomej je stvorio dinastiku koja je upravljala Egiptom 300 godina. On je upravljao Egiptom od 323. do 283. godine pre nove ere. Uticaj njegove vladavine na arhitekturu i religiju države je bio veoma impresivan.

On je nastavio ono što je Aleksandar započeo, ali je i proširio arhitekturu i počeo da gradi gradove pune belih i zlatnih zgrada. Njegovi graditelji su imali potpuno jedinstven stil urbanizacije u odnosu na klasične makedonske i egipatske građevine.

Ptolomej je učinio sve što je mogao da zaštiti svoje nasleđe u Egiptu i zaista se osećao kao da je bio Amonov sin.

Ptolomej nikada nije zaboravio svog starog prijatelja, rivala, a možda i brata. On je najavio izgradnju Velikog mauzoleja Aleksandra. Mauzolej je završio njegov sin Ptolomej II. Mauzolej je kasnije postao mesto od velikog značaja za hodočasnike.

Da li je Ptolomej zaista ubio Aleksandra? To nije potvrđena činjenica, ali je definitivno teorija koja je dosta uverljiva.

Webtribune.rs