Ova biljka koju svi imamo u kući efikasnija je od većine lekova..

Naučnici kažu da postoje različite vrste memorije. Postoji prošla memorija, to su iskustva koja smo stekli još u školi. Postoji sadašnja memorija, to je memorija od momenta do trenutka. I postoji buduća memorija, odnosno ona da se trebamo setiti da se setimo nešto učiniti.

Ova poslednja je za mnoge od nas najproblematičnija. Kad se dogodi da zaboravimo, događaju se loše stvari. Zaboravljamo, recimo, uzeti važan lek za srce ili zaboravimo na godišnjicu braka, što je još gore, rekli bi neki iz iskustva. To je razlog što pišemo razne ceduljice i ostavljamo ih po džepovima gde ostanu mesecima jer smo na njih zaboravili.

Medicina nudi vrlo malo

Puno je primera da su ljudi uspeli da poboljšaju svoja prošla sećanja, naučili i nove jezike, nove igre kartama. Ali setiti se da se trebamo nečega setiti, puno je komplikovanije. Mnogi bi dali ne znam šta da uspeju poboljšati buduću memoriju.

Medicina tu može vrlo malo da ponudi. Postoje neki lekovi koji deluju na gubitak sećanja koji se događa kod demencije ali niti jedan nije osobito efikasan. Oni donose neka merljiva poboljšanja ali je to ipak kontroverzno. Nikako nisu neka čarobna kura za ljude sa demencijom niti poboljšavaju sećanja ljudi koji ne pate od demencije.

Tim profesora dr. Marka Mosa sa Nortumbrija univerziteta u Nevcastlu radi eksperimente može li esencija ruzmarina imati koristi za buduću memoriju. Stotinama godina se ruzmarin povezuje sa memorijom. Ofelija je u Hamletu rekla svom bratu Laertu „Tu je ruzmarin, to je za sećanje.“

To svakako nije osnova za studiju. Ona je posle poludela nakon smrti oca i ubrzo nakon ove scene se i ubila.

Narodna medicina i aromaterapija

Ruzmarin se u aromaterapiji koristi zbog sličnih razloga pospešivanja sećanja ali ni to nije neki dokaz njegove efikasnosti. Sigurno je da nas stare tradicije narodne medicine u lečenju mogu mnogočemu naučiti što je i vidljivo kroz istoriju, iz narodne medicine proizašli su mnogi današnji lekovi.

Evo kako je tekao eksperiment. Tim naučnika u Northumbriji okupio je 60 dobrovoljaca na testiranju ruzmarinovog ulja i ulja lavande. Smestili su ih u tri prostorije, jednu s intenzivnim mirisom lavande., Drugu sa mirisom ruzmarina i treću, kontrolnu sobu, bez mirisnih ulja.

Učesnici nisu znali šta se testira, rečeno im je da testiraju vodu obogaćenu vitaminima.
Nakon toga rešavali su test koncipiran tako da testira njihovu buduću memoriju. Test je bio vrlo inteligentan, veoma slojevit, tako da baš nije bilo očigledno šta se testira.

Lavanda ima potpuno suprotan efekat

Na početku testiranja različiti predmeti su bili posakrivani po sobi na mestima kojih se trebalo prisetiti na kraju testiranja. Nakon toga rešavale su se zabavne slagalice sa rečima što je za memoriju bio složeniji zadatak.

Recimo, mentorica je pitala – možete li mi dodati knjigu, ne odmah nego za sedam minuta ili kada dođete do pitanja o kraljici podsetite me da nazovem garažu. Uglavnom su rezultati bili prosečni. Malo ko se setio reći mentoricom da nazove garažu.

Rezultati testa do kojih se došlo su vrlo značajni. Dobrovoljci iz ruzmarinska sobe testove su statistički načinili bolje nego oni iz kontrolne sobe bez mirisa. U lavandinoj sobi uočeni su znakovito lošiji rezultati. Lavanda se tradicionalno povezuje sa sedacijom i spavanjem. Da li je lavanda prouzrokovala pospanost kod učesnika i usporila im reakcije? Kako to da takvi mirisi uopšte mogu imati takav efekat?

Ruzmarin je zimzelena biljka, uskih igličastih listova koja cveta belim, rozim, ljubičastim ili plavim cvetovima. Ime joj dolazi iz latinskog, a znači rosa iz mora. Mediteranska je biljka, uspeva i u hladnijoj klimi, dodaje se mnogim jelima zbog ukusa.

Povećanje u neurotransmiterima

Pokazalo se da postoje komponente u ulju ruzmarina koje mogu biti odgovorne za promene u memoriji. Jedna od komponenata se zove 1,8 cineola, osim krasnog mirisa ponaša se isto kao i lekovi za terapiju demencije, uzrokujući povećanje u neurotransmiterima koji se zovu acetilkolin.

Ova komponenta deluje na način da sprečava razbijanje neurotransmitera koje uzokuje 1 enzim. A inhalacija je jedan od najboljih načina da nam odmah dospe do mozga. Udisanjem, male molekule ulaze u krvotok i otuda u mozak, bez da ih je jetra počela prerađivati.

Zbog daljnje potvrde, istraživači dr. Mosa su analizirali krv sudionka i našli tragove hemikalije ruzmarinovog ulja.

Moguće nuspojave

Implikacije ovog istraživanja su velike ali nikako ne znače da morate provesti dan udišući miris ruzmarina ili noć spavajući na jastuku lavande. Merljivi efekti ukazuju da su potrebna dalja istraživanja esencijalnih ulja da bi razumeli memoriju i funkcije mozga.

Potrebno se i setiti da svaki lek koji ima merljiv učinak čak i ako se inhalira ima sasvim sigurno i merljive propratne pojave. Ne možete mozgu davati hemikalije i očekivati da stvari budu jednostavne. Ali budu li ove studije pomogle u stvaranju novih lekova za tretiranje demencije, to će biti veliki uspeh.

(Webtribune.com)