Veštački zaslađivači povećavaju apetit

Thinkstock

Zbog niske kalorične vrednosti veštački zaslađivači preporučuju se osobama koje su na dijeti, onima s prekomernom težinom i osobama koje boluju od dijabetesa. Međutim, nedavna studija australijskih naučnika pokazala je da zamenski zaslađivači zapravo stimulišu apetit i podstiču na konzumaciju dodatnih 30 odsto kalorija kroz hranu.

Naučnici sa univerziteta u Sidneju prvi put su istražili uticaj veštačkih zaslađivača na mozak životinja i ljudi. Milijarde ljudi u svetu redovno koriste sukralozu, umetno zaslađivač niske kalorične vrednosti. Većina takvih zaslađivača dobija se iz saharoze, a među najpoznatijima su aspartam, acesulfam kalijum, neotam, natrijum ciklamat i saharin. 

Testiranja sprovedena na muvama, kojima su tokom pet dana davani veštački zaslađivači, pokazala su da su ovi insekti nakon hronične izloženosti zaslađivačima, bili hiperaktivni, da su patili od insomnije, od netolerancije na glukozu, da su imali veću potrebu za slatkim, kao i pojačan apetit pa su konzumirali više kalorija. 

Naučnici su ustanovili da veštački zaslađivači menjaju način na koji mozak percipira ukus slatkog na nivou centara za nagrađivanje - pojačavao ga je, stvorivši neravnotežu između nivoa "pravog šećera" i nivoa glukoze, što je organizam podsticalo na konzumiranje još više šećera. 

Kada konzumiramo "pravi šećer" u mozgu se oslobađa dopamin, a u krvi raste nivo glukoze. U slučaju veštačkih zaslađivača, dopamin podstiče prijatan osećaj, ali s obzirom na to da zaslađivači ne sadrže šećer ne raste nivo glukoze u krvi, zbog čega organizam kao nadoknadu traži kalorije iz hrane. Rezultati testa bili su isti kod pacova, a objavljeni su u časopisu "Cell Metabolism".

Klik.ba