USB za mozak: Ugrađivaće nam čip u glavu pomoću kojeg ćemo moći da pamtimo bukvalno sve, testiranja na ljudima su već počela

Foto: Profimedia/Alamy

Na dodatku za mozak Teodor Berger sa Univerziteta Južne Kalifornije radi više od deset godina, a on bi funkcionisao kao veštački hipokampus

Američki naučnik radi na protetičkom čipu za mozak uz koji bi mogli da povećamo ‘našu memoriju’ i kao u filmovima imamo mogućnost da se sećamo gotovo svega.

Često smo kroz godine videli kako nauka uspeva da ostvari ono što je ranije bilo u području naučne fantastike. Tako smo u seriji “Black Mirror” videli da ljudi uz maleni uređaj ugrađen iza uha mogu ponovo da proživljavaju svaki trenutak svojih života, kao da gledaju film koji se prikazuje na televizoru.

Međutim, Teodor Berger sa Univerziteta Južne Kalifornije radi na tome da upravo takav implant, koji bi bio ‘produžetak za naša sećanja’, pretvori u stvarnost, a već ga testira i na ljudima.

Na dodatku za mozak radi više od deset godina, a on bi funkcionisao kao veštački hipokampus, područje koje je inače u mozgu zaduženo za sećanja i snalaženje u prostoru. Njegov je plan da kratkoročno pamćenje pretvorimo u dugoročno i čak ga potencijalno sačuvamo kao što to radi hipokampus.

Svoje istraživanje je započeo na zečevima kod kojih je pratio moždanu aktivnost vezanu za tačno određenu radnju (ton nakon kojeg je usledilo duvanje vazduha zbog čega bi trepnuli). S vremenom je otkrio da su već na sam ton reagovali treptanjem. Radnja je postala toliko predvidljiva da je izradio i matematički model celog procesa.

Foto: Profimedia/Wavebreak

Kasnije je izradio veštački hipokampus pacova kao svoj eksperimentalni protetički dodatak kako bi testirao matematički model. Treniranjem pacova da pritisnu polugu i praćenjem impulsa, Berger je došao do uzorka kojeg je nazvao ‘prostorno-vremenskim kod’. Taj isti kod je potom poslao u mozak pacova koji su potom pritisnuli polugu. Sledeće pitanje koje se nameće je: “Hoće li ovo biti moguće i kod ljudi?”

Temeljni izazov za ovakva povezivanja između mozga i protetičkih implanata je u tome što mozak ljudi ima milijarde neurona i milijarde veza između njih. Tačnije, kod pacova se radi o 200 miliona neurona, a kod ljudi oko 86 milijardi. Pronaći tehnologiju koja će ući u tu gomilu i moći se povezati na dovoljno visokom nivou je prilično velik izazov, upozorio je Dastin Tajler, profesor mašinstva sa Univerziteta Kejs Vestern Rizerv, piše Wired.

Naime, ni veštačka bubna opna ne može potpuno savršeno oponašati zvuk, a mozak je sasvim druga priča.

Ilustracija: Profimedia

Berger je ipak optimističan i za IEEE Spectrum kaže kako tehnologiju testiraju kod ljudi i imaju dobre početne rezultate. Radi se o pacijentima s epilepsijom koji već imaju elektrode kojima se stimuliše mozak. U njegovoj viziji, na tržištu bi se našao uređaj temeljen na njegovom istraživanju koji bi mogao pomoći ljudima s raznim problemima s pamćenjem. Čip  na hipokampusu mogao bi da stimuliše neurone odgovorne za pretvaranje kratkoročnog u dugoročno pamćenje, što bi moglo pomoći pacijentima s Alchajmerom, ali i drugim vrstama demencije te kod ljudi s raznim traumama mozga.

U tome nije sam. U njegov projekat investirao je Brajan Džonson, koji je nakon prodaje svog sistema Braintree PayPalu odlučio da investira u revolucionarne tehnologije. Berger je tako glavni čovek za nauku u novoj kompaniji Kernel.

Sam upozorava da će na njihove informacije snažno uticati neuroni koji uspeju da zabeleže, te se veseli novim alatima koji će moći da prikupe veće količine podataka. Međutim, ono što bi se otvorilo uz ovakvu tehnologiju je i pitanje regulative.

(Telegraf.rs)