ISPOVEST PILOTA JNA: U komandi RV imali smo specijalan tim za vanzemaljce, jer smo ih sretali a niko nije … – VIDEO

Pukovnik Suad Hamzić, legenda JNA, otkriva pilotske priče koje ostavljaju bez daha. U komandi RV bio specijalan tim za vanzemaljce. Tokom 1970. zaletali smo se i na Šestu foltu. Na Ruse smo se “digli” u kriznoj 1968. godini

Sredinom osamdesetih godina u Komandi Ratnog vazduhoplovstva u Beogradu uspostavljeno je „telo“ koje se bavilo susretima pilota tadašnje JNA sa NLO. Ovaj potez je bio iznuđen jer su se naši avioni veoma često sretali na nebu sa letećim objektima čiju strukturu i brzine koje su postizali nisu znali da objasne.

Ovako, u ispovesti. za „Novosti“. govori pukovnik u penziji Suad Hamzić, legendarni pilot nekadašnje armije. Ovaj rođeni Sarajlija, otkrivajući pilotske priče koje ostavljaju bez daha, tvrdi da je lično imao tri bliska susreta sa „letećim tanjirima“.

– Najupečatljiviji mi je ostao onaj od 20. avgusta 1970. godine, kada sam u dvosedu Mig 21 sa pilotom Dušanom Stipićem imao bliski susret sa takvom letelicom iznad Plaškog – priča nam pukovnik Hamzić. – Poslati smo na osnovu uzbune Radarskog centra i vrlo brzo stigli u vizuelni kontakt sa objektom, veoma velikim, koji je isijavao svetlo. Penjali smo se ka njemu nadzvučnom brzinom, ali nikako nismo mogli da mu ocenimo visinu. Procenjivao sam da je negde na 22.000 metara. U jednom trenutku objekat koji je lebdeo i koji smo gledali ubrzao je i nestao. Izgubio se i sa radara.

Hamzić dodaje da je nekoliko meseci kasnije sličan objekat lebdeo iznad aerodroma u Bihaću i pošto ga je sa zemlje ugledala grupa pilota nestao je na isti način. Početkom 1974. u noćnom letu na maršruti od Karlovca do Duge Rese, takođe posle radarskog upozorenja sa zemlje, naš sagovornik, kako ukazuje, proleteo je pored svetlećeg NLO. Hamzić dodaje da piloti ne vole da govore o ovim susretima jer se događalo da „ispadaju ludi“.

Hamzić je, inače, svoje iskustvo pretočio u knjigu „Letačke priče“ i kaže da je zahvaljujući „Titovoj vojnoj pilotskoj školi“ ostvario mnoge ljubavi i ambicije. Leteo je svim tipovima aviona kojima je raspolagala JNA do 1990. Bio je vojni ataše u Turskoj, naš pilot koji je testirao avione u SAD… Otišao je 1993. u penziju poručivši kolegama: „Sa vama više ne mogu, a protiv vas neću!“ Brozovu sliku i danas nosi sa sobom, a u domu u Beogradu, kazaljke njegovog kućnog sata stoje na 15.05, a datum je 4. maj 1980. Dan kada je maršal umro.

Hamzićeva „sećanja“ nisu samo hronika letenja legendarnog pilota izviđača i komandira. On govori o događajima iz života letačkih jedinica JNA o kojoj su do sada piloti pričali samo među sobom: ne samo o tome kako su osamdesetih na nebu susretali sa NLO objektima, već i kako su se pripremali da brane zemlju 1968. od Rusa, ako se posle Češke odluče da uđu u Jugoslaviju… Hamzić je jedan od dvojice pilota Mig 21 koji je 20. avgusta 1970. poslat da „preplaši“ američku Šestu flotu koja se našla blizu Briona dok je Tito bio na odmoru. Nad Istrom je presreo američki „avaks“, a aprila 1974. nije uspeo da obori špijunsku sondu zakačenu za balon nad bosanskim šumama. Umakla mu je u oblake.

Priča nam i o najbizarnijem vazduhoplovnom incidentu u istoriji avijacije na ovim prostorima, u proleće 1975. godine.

– Pilot Rodoljub Gajić Roćko je u brišućem letu na maršruti Bosanska Krupa – Banjaluka – Srbac – Duga Resa – Rekovac, kod Prijedora imao „sudar“ sa saobraćajnim znakom na lokalnom putu – počinje Hamzić. Pošto je očešao znak, pri brzini od 800 kilometara na čas proleteo je ispod dalekovoda, a zatim je mirno sleteo na bihaćki aerodrom. Roćka je odalo oštećenje na krilu aviona, ali i usmena prijava Saobraćajne policije iz Prijedora. Kažnjen je zabranom letenja od mesec dana.

Pukovnik veli da je posle arapsko-izraelskog rata (Jomkipurski sukob 1973), koji je završen tako što je izraelska avijacija veštim letenjem potukla arapske saveznike, počela priča o snazi izraelske avijacije. Ubrzo je stigla i „preporuka“ Komande u Beogradu da i naši piloti pokušavaju da se „prilagode“ jevrejskoj doktrini ratovanja. U proleće 1975. komandir eskadrile Franc Ficko je bio službeno odsutan sa bihaćkog aerodroma, a Hamzić je kao njegov zamenik planirao ovu vežbu. Kaže, naređenje je bilo da se avioni ne spuštaju ispod 100 metara od zemlje, mada je znao da će oni ići niže.

Piloti JNA bili su udarna pesnica tadašnje armije. Događaji u svetu i komšiluku za njih su uvek bili „uzbuna“.

– Kada su 20. avgusta 1968. Rusi ušli u Češku, na aerodromu u Bihaću, nama mladim pilotima, držano je predavanje u kom su nas starešine izvestile da ćemo se Rusima žestoko suprotstaviti ako krenu i na našu zemlju – seća se naš sagovornik. – Nijedan od nas nije imao iluziju da bi mogao nešto značajnije da uradi u borbi sa njima u vazduhu budući da smo tek savladavali tajne njihovih aviona Mig 21. Ipak, nijedan od pilota nije se uplašio, baš nimalo. Sećam se pitanja kolege i odgovora majora Ristića sa tog „brifovanja“:

– Druže majore, a šta će biti kada lansiramo na neprijatelje obe rakete K-13 i ispucamo municiju iz topa?

Ovaj se nije zbunio: „Zalećite se i birajte najvećeg!“

Pilot izviđač Hamzić među veteranima JNA zapamćen je kao prvi koji se zaleteo i nadletao američku Šestu flotu, praveći „brisanjac“ nad njihovim nosačem aviona. Bilo je to 1970. u avgustu dok se Tito kupao na Vangi, a piloti sa Pule dobili su uzbunu da se ka njemu kreće ogromna brodska formacija.

 Dobili smo uzbunu kodnog naziva „Vihor“ i za manje od tri minuta uzleteli. Preleteli smo Vangu i stigao sam samo da bacim pogled ka plaži, valjda se nadajući da ću videti Starog. Ubrzo sam video nešto do tada neviđeno. Flotni sastav američke mornarice, četiri fregate i nosač aviona u pratnji podmornice našli su u našim teritorijalnim vodama. Dobio sam naređenje da izvidim i krenuo sam u brišući let pravo preko nosača ne više od 20 metara.

Kaže da Amerikanci nisu bili nervozni zbog našeg reagovanja, „jer su nam linije komandovanja sigurno prisluškivali i znali za naša naređenja“.

– Tada su Jugosloveni kod njih bili omiljeni i nas dvojica poručnika „junaka“ sigurno ih nismo prestravili. Ispostavilo se docnije da je nesporazum ispao jer smo mi pod suvereni nautički i vazdušni prostor podrazumevali 12 nautičkih milja ili 22 kilometra, a oni šest ili 11. Na stranu to što je svaka italijanska prodavačica ljubavi tada znala da dolazi 10.000 američkih mornara u Lombardiju, a to nije znala naša Obaveštajna služba – završava Hamzić.

Spremali se da obore avaksa

– Uprkos dobrim odnosima SAD i SFRJ, Amerikanci su stalno nadgledali naše radio-veze i prikupljali obaveštajne podatke – govori pukovnik. Početkom 1972, tačnije 6. januara dobio sam zadatak da kao izviđač pregledam rejon u Istri odakle je dolazio nepoznati radarski odraz.

Hamzić svedoči da se ubrzo našao naspram američkog „avaksa“, varijante koja se tada zvala „grbonja“. Imao je naređenje da otključa oružje. Nije dobio komandu da puca, ali je zato neko vreme leteo naspram kabine sa Amerikancima pokazujući im srednji prst.

Crvena propusnica

NA podzemnom bihaćkom aerodromu, supertajnoj „instalaciji“ JNA, Suad je proveo najlepše godine službe. Kada je buknuo rat u regionu, kaže, nije mogao da se načudi odakle tolike objavljene slike unutrašnjosti koja je bila strogo restriktivna.

– Kao komandir Izviđačke eskadrile dobio sam „prestižnu“ crvenu legitimaciju za kretanje po aerodromu, što je značilo da sam osoba od visokog poverenja u službi – govori on.

– A, nikad mi nije palo na pamet da „šetam“ po instalacijama baze koje nisu pripadale mojoj eskadrili. Kad su počele da se pojavljuju slike, shvatio sam da je bilo mnogo onih koji su zloupotrebljavali sistem bezbednosti.

(Novosti.rs)