'Naše porodilište nije logor za bebe': Dr Ljiljana Stanković o 'bebama koje plaču' u Frontu

Foto: Profimedia

Na pitanja o novoj Uredbi o podršci dojenju, o tome da li se bebe u "Narodnom frontu" dohranjuju i da li plaču gladne, odgovara neonatolog dr Ljiljana Stanković, koordinator Programa podrške dojenju.

U otvorenom pismu koje je u petak objavljeno na jednom domaćem portalu, majka koja se treći put porodila u GAK "Narodni front" iznela je tvrdnju je da "bebe u ovom beogradskom porodilištu više ne dobijaju dohranu".

Ukratko, atmosfera koja vlada u porodilištu opisana je kao "horor film" u kojem "bebe plaču a umorne majke plaču sa njima".

Ali, stvari nisu baš uvek onakve kakve deluju na prvi pogled. Kolege sa portala Mondo.rs, pozvale su "Front", i evo šta se stvarno dešava u najvećem beogradskom porodilištu.

"Da li stvarno mislite da bi bilo ko, ko nije psihopata, ostavio gladne bebe da plaču?!", pitanjem je odgovorila na pitanje šta se dešava u "Frontu" primarijus dr Ljiljana Stanković, neonatolog u ovom porodilištu i nacionalni koordinator Programa podrške dojenju.

"Niko nije ukinuo dohranu bebama kojima je ona potrebna. Ali, mi dajemo sve od sebe da povećamo broj dece koja će biti dojena", kaže dr Stanković.

"Uprkos tome što svi znamo koliko je majčino mleko značajno za zdravlje bebe, u Srbiji tek malo više od polovine beba svoj prvi podoj dobije u prvom satu po rođenju, a isključivo je dojeno samo 12,8 odsto dece mlađe od šest meseci. Jedini način da se to promeni je da se majkama pomogne i da one dobiju podršku koja im je neophodna tokom dojenja."

A davanje dohrane bebama kojima ona nije neophodna teško da se može smatrati podrškom.

"Znate li da uopšte ne postoji evidencija o bebama koje koriste dohranu? To mora da se promeni. Na nivou države ne postoji nacionalna evidencija koliko imamo dece na mlečnoj formuli, i ne postoji evidencija o tome kada se prestaje sa dojenjem i kada se uvode zamene. Nisu krive majke, krivi su i zdravstveni radnici koji su, kao i društvo u celini, imali pasivan odnos prema dojenju", kaže dr Stanković.

A onda kaže, i tužno i razočarano, da je žalosno što se prvi korak u promeni tog stanja svesti dočeka "na nož", ovakvim otvorenim pismom.

"Znate, ovo što se radi je toliko maliciozno, da nemam reči. Toliko truda je uloženo u nešto što je dobro za decu, da bi sad to neko omalovažio i pisao o jednom porodilištu kao o 'logoru za bebe'", ogorčena je dr Stanković.

"Situacija u porodilištu je ista kao i uvek. Dohranjuju se bebe kojima je dohrana potrebna. Ali, bebe se ne dohranjuju 'redom'. I to je suština. Suština je u tome da će i sada svaka majka koja želi da dobije lekove za zaustavljanje laktacije te lekove dobiti, jer vi nikoga ne možete naterati da doji, ali tek nakon razgovora sa pedijatrom tokom kojeg će joj biti predočene sve prednosti dojenja", kaže dr Stanković.

Dakle, majka je jedina koja će odlučiti da li će dojiti svoju bebu ili ne. Ali, svakoj majci koja ne želi da doji biće objašnjeno zašto je dojenje važno. I to je pošteno.

A svaka majka koja želi da doji svoju bebu dobiće podršku, jer od toga zavisi da li će mama dojenje doživeti kao lepo iskustvo ili kao "obavezu koju mora da ispuni".

Bebama, dakle, niko nije ukinuo dohranu. I svaka beba koja je gladna, biće u "Frontu" nahranjena kao i do sada.

"Ali, morate da shvatite da nije svaki plač bebe vezan za glad. To je bebama jedini način komunikacije, bebe plaču kad su gladne, ali plaču i kad su umorne, kad im je vruće ili hladno, kad im je pelena mokra. Želimo da prekinemo praksu koja je ovde uobičajena, a to je da se bebi svaka emocionalna potreba zadovoljava hranom. Najlakše je bebi koja plače 'tutnuti' flašicu sa dohranom. I onda imate decu koja su praktično od samog rođenja naviknuta da se emocije nadoknađuju hranom, a pitate se odakle toliko gojazne dece", kaže dr Stanković.

"Svaka majka ima mleko koje odgovara potrebama njene bebe, a refleks za sisanjem je najsnažniji u prvih nekoliko sati. Ali, bebi je tada potrebno svega po nekoliko mililitara, i nema razloga da se mame brinu da neće imati 'dovoljno mleka' jer su bebi dovoljne te kapi prvog, dragocenog kolostruma koji je temelj budućeg imuniteta.

A onda zamislite ako mi bebu od prvog dana hranimo nečim što za nju nije prirodno i zu količinama koje su veće od onih koje su joj potrebne. Taj prirodni refleks za sisanjem će oslabiti, želudac se širi i to je začetak problema sa kojima se danas suočava i naše društvo - gojaznost dece", zaključuje dr Stanković.

Mere za povećanje dojenja prema Uredbi o podršci dojenju

- Podržati sve majke da započnu dojenje što je moguće ranije posle porođaja, u okviru jednog sata

- Ukoliko nije moguće ostvariti kontakt koža-na-kožu neposredno po rođenju, nastojati da se ostvari što je moguće ranije, najkasnije 4 do 6 sati od rođenja

- Pružiti majkama praktičnu pomoć da započnu i uspostave dojenje

- Ustanove koje brinu o majci i novorođenčetu treba da omoguće zajednički boravak majke i deteta tokom dana i noći

- Pomoći majkama da prepoznaju signale novorođenčeta i obučiti ih da prema tome reaguju

- Odvraćati majke od davanja druge hrane i tečnosti novorođenčetu, osim ako postoje medicinski razlozi

- Ne davati cucle varalice zdravoj deci koja sisaju.

Ovo je zabranjeno:

- Izlaganje plakata ili drugih materijala proizvođača ili distributera zamena za majčino mleko, flašica, cucli varalica i ostalih materijala kojima se promoviše upotreba tih proizvoda

- Direktni i posredni kontakt između predstavnika tih proizvođača ili distributera i trudnica ili majki

- Podela uzoraka, kupona za povlašćenu kupovinu i poklona koji sadrže zamene za majčino mleko, flašice ili materijale kojima se promoviše upotreba tih proizvoda

- Demonstracije pripreme mlečne formule onima kojima to nije potrebno.

Mondo