CERN kreće u potragu za tamnom materijom?

Laboratorija CERN-a u Švajcarskoj, foto: Gettyimages

CERN, koji u podzemnim prostorijama ima najveći svetski akcelerator čestica, takozvani Veliki hadronski sudarač, naveo je da će se novi eksperiment odnositi na čestice koje imaju međusobnu slabu reakciju.

Neke od tih čestica su povezane sa tamnom materijom, koja je vrsta hipotetičke materije koja nije osetljiva na elektromagnetnu silu i ne može da emituje svetlost, zbog čega se teže otkriva. Veliki hadronski sudarač, kako su naveli naučnici, ne može da detektuje te čestice, zbog čega će uskoro biti postavljen novi detektor koji će tražiti hipotetičke čestice, posebno crne fotone, kao i čestice zvane neutrino, takođe povezane s tamnom materijom.

Prvi rezultati se mogu očekivati od 2021. godine. Ukoliko eksperiment bude uspešan, fizičari će moći jasnije da sagledaju pojedinosti tamne materije, mase koja nedostaje u svemiru, a koja predstavlja oko 27 odsto univerzuma i drži galaksije zajedno, ali je nevidljiva.

Vidljivi deo tamne materije je njen efekat gravitacije. Veliki hadronski sudarač na švajcarsko-francuskoj granici, nedaleko od Ženeve, korišćen je za otkriće subatomske čestice o kojoj se dugo teoretisalo, poznate kao Higsov bozon, bez koje čestice ne bi mogle da se drže zajedno i bez koje ne bi bilo materije.

Fransoa Angler i Piter Higs za otkrivanje Higsovog bozona dobili su Nobelovu nagradu za fiziku 2013. godine.

Beta