Đukić: Lukašenko kupuje vrijeme, ali ne može ostati dugo na vlasti

 

Gotovo da nije bilo izbora u Belorusiji od 1994. godine, posle kojih je aktuelni predsednik ove zemlje Aleksandar Lukašenko preuzeo vlast, a da ih nisu pratile optužbe za neregularnost i protesti nakon objave rezultata. Ipak, nakon poslednjih predsedničkih izbora, na kojima je Lukašenko proglasio ubedljivu pobedu sa 80 odsto osvojenih glasova, Belorusijom se proširio talas protesta, masovniji i intenzivniji nego bilo koji za 26 godina vlasti nekadašnjeg upravnika sovhoza.

Diplomata Srećko Đukić, nekadašnji ambasador Srbije u Belorusiji, za Al Jazeeru kaže da se ove godine poklopilo više faktora, koji su doveli do ovako masovnog otpora Lukašenkovom režimu.

"Prvo, činjenica je da je Lukašenko na vlasti već 26 godina i da je za to vreme stasala jedna nova generacija – i u političkom, socijalnom, poslovnom, obrazovnom i svakom drugom smislu. To su ljudi koji imaju između 25 i 35 godina i oni su pokrenuli proteste.

Druga kategorija koja obeležava ove proteste su žene. Lukašenko je pre izbora uhapsio neke od opozicionara, a nekima je odbijena kandidatura, ali nije očekivao da bi njihove supruge mogle da postignu neki značajniji uspeh. Međutim, umesto uhapšenog blogera Sergeja Tihonovskog za predsednika se kandidovala njegova supruga Svetlana, a podržale su je supruga Valerija Cepkala i šefica kabineta Viktora Babarika, dvojice opozicionara kojima su odbijene kandidature. I njihovi predizbodni skupovi su bili jako posećeni.     

Sledeći važan faktor je to što je Lukašenko ponovo preterao sa podacima o broju glasova koje je osvojio. Nije mu bilo dovoljno da navede neki procenat preko 50 odsto, već je rekao 80 odsto. To je izazvalo još veći gnev kod ljudi, koji su izašli na izbore i znaju za koga su glasali", kaže Đukić.

• Koliko su dobro organizovani protesti u Belorusiji, imajući u vidu da opozicija praktično nema vođe, koje su ili u zatvoru ili u inostranstvu?

- Tačno je da ovi protesti nemaju jednog izraženog lidera, što govori da je reč o građanskoj pobuni, odozdo. Istina, poslednjih dana je formirano jedno koordinaciono telo, koje usmerava te proteste i vidljivo je da se sada zagovara gandijevski metod osvajanja vlasti. Demonstranti izbegavaju nasilne metode, ostavljajući na čistini vlast koja primenjuje nasilje prema njima.

Sam Lukašenko je očekivao proteste. On se posle svakih izbora spremao za njih i do sada je uspevao da ih relativno lako uguši, sa manje ili više nasilja. Ovoga puta, njegova strategija nije uspela. Za razliku od prethodnih godina, protesti se sada ne održavaju samo u Minsku, već širom zemlje i u manjim i u većim mestima.

• Jesu li ovi protesti dokaz da je Lukašenko definitivno izgubio podršku većine građana? Na ulicama su desetine hiljada demonstranata, ali pitanje je za koga je ona ćutljiva većina. Belorusija ima oko devet i po miliona stanovnika.

- Neke nezavisne ankete su rađene i ako bi sad ponovo bili održani izbori, Lukašenko bi dobio najviše sedam odsto glasova. To je odraz sadašnje situacije.

• Državne firme i dalje zapošljavaju najveći broj ljudi, a mnoge zavise od subvencija države. Međutim, štrajkovi su organizovani i u tim fabrikama. Hoće li radnici zapravo odlučiti o sudbini Lukašenka?

- Belorusiju karakteriše nezavršena sovjetska perestrojka, koja je podrazumevala duboke političke, socijalne i ekonomske reforme, a ne samo odlazak generalnog sekretara Komunističke partije. Belorusiju karakteriše nezavršena sovjetska perestrojka, koja je podrazumevala duboke političke, socijalne i ekonomske reforme, a ne samo odlazak generalnog sekretara Komunističke partije. To se nije desilo. Veliki deo privrede Belorusije je i dalje u rukama države. To su velike firme, koje zapošljavaju i po nekoliko hiljada ljudi. Mnoge posluju sa gubicima i zavise od državnih dotacija. Svaki potres u njima izaziva obustavu proizvodnje. Zbog toga su štrajkovi u mnogim od tih fabrika dosta potresli Belorusiju. Takvih do sada nije bilo.

• Za razliku od nekih drugih bivših socijalističkih zemalja, socijalne nejednakosti u toj zemlji nisu izražene, ali da li je to dovoljno da se kaže da je ekonomska situacija u Belorusiji zadovoljavajuća?

- Belorusija se nalazi u ekonomskoj krizi već nekoliko godina, od 2014. i to je povezano sa ekonomskom situacijom u Rusiji, budući da je 80 odsto ekonomskih odnosa Belorusije ima veze sa Rusijom, gde je životni standard takođe u padu već nekoliko godina. Na to naročito, u obe zemlje, utiču niske cene energenata, nafte i gasa.

Dodatni problem je svetska ekonomska kriza. To se već vidi i na deviznom tržištu, gde više nije moguće u menjačnicama kupiti devize, pa je ponovo proradilo crno tržište. I upravo ta kriza može biti odlučujući faktor u rušenju Lukašenka.

• U čemu se ogleda ta zavisnost beloruske privrede od Rusije?

- Belorusija već godinama održava svoj standard zahvaljujući ekonomskoj podršci Rusije. Procenjuje se da je ta podrška, pre svega kroz niže cene nafte i gasa, dostizala između pet i osam milijardi dolara godišnje. Belorusija godišnje prerađuje oko 25 miliona tona nafte, što je više nego nekadašnja SFR Jugoslavija. Ako imamo u vidu da petina te proizvodnje zadovoljava njene potrebe, jasno je da sve ostalo što preradi izvozi na zapadno tržište i zarađuje na razlici u ceni. Značajne uštede Belorusija ostvaruje i na nižoj ceni gasa koji uvozi iz Rusije, budući da je ova zemlja veliki potrošač gasa - troši 22 milijarde kubnih metara gasa, što je 10-11 puta više nego, recimo Srbija. I proizvodnja struje im je na gas. Osim toga, državne fabrike u Belorusiji koje imaju razvijenu proizvodnju traktora, kombajna, kamiona, građevinskih mašina svoje proizvode uglavnom prodaju u Rusiji.

• Stalno se spekuliše da bi Rusija mogla da se umeša u dešavanja u Belorusiji, imajući u vidu geostrateški značaj ze zemlje za Moskvu. Koliko je to realno? I na koji način bi to mogla da uradi?

- Rusija je u ovu krizu maksimalno uključena, više od svih drugih i traži da se niko sa strane ne meša u unutrašnje stvari Belorusije. Ruski predsednik Vladimir Putin je sada praktično jedina Lukašenkova veza sa svetom, budući da beloruski predsednik ne želi da priča sa liderima zapadnih zemalja. Zbog svega nabrojanog, rešavanje ove krize zavisi koliko od Lukašenka, toliko i od Putina.

Rusija može značajno da doprinese mirnom ishodu ove krize. Naravno da postoje i opcije da se ona umeša i na drugi način, bilo da pomogne u obračunu s demonstrantima u Belorusiji, bilo da pošalje vojsku, budući da su obe zemlje i u vojnom savezu. Međutim, za vojno mešanje Rusije, mora da postoji pretpostavka spoljne opasnosti ili intervencije, a NATO trenutno ne pokazuje nikakve namere da se meša. S druge strane, ulazak nekakvih ruskih snaga u Belorusiju radi zavođenja reda, mogao bi više da šteti Putinu. Tim pre, što mnogi Rusi podržavaju sadašnje demonstracije u Belorusiji.

• Rusiji je važno da se Belorusija ne okrene NATO-u, ukoliko dođe do promene vlasti. Koliko je uopšte realna ta opcija, ako Lukašenko više ne bude predsednik?

- Dok sam službovao u Belorusiji, nisam naišao ni na jednog opozicionara koji je bio za NATO. Bilo ih je koji su za članstvo Belorusije u EU, ali ne i za NATO. Oni su našli jednu formu neutralnosti, poput Finske. Svesni su svoje delikatne geopolitičke pozicije, odnosno činjenice da se nalaze izmeđi članica NATO-a na zapadu i Rusije na istoku. I to se vidi i na ovim protestima, gde demonstranti nisu antiruski orijentisani, ali ni proevropski eksponirani.  

• U Briselu kažu da ne žele da ponove grešku kao u slučaju Ukrajine, te da zajedno s Moskvom rade na demokratizaciji Belorusije. Mislite li da je moguće da se kriza u Belorusiji prevaziđe uz zajedničko posredovanje EU i Rusije?

- Moskva to za sada odbija, tvrdeći da je to unutrašnja stvar građana Belorusije, koju oni treba sami da reše. Međutim, teško je očekivati da Lukašenko tek tako sam pristane na neko kompromisno rešenje, iako su neki znaci popuštanja kod njega vidljivi. Čini se da on sada pokušava da kupi vreme, iako je svestan da je svojim poslednjim potezima izgubio legitimitet.

On je pominjao i usvajanje novog ustava, protiv čega opozicija nije apriori, ali traži da učestvuje u njegovoj izradi. Ima predloga da se zemlja privremeno vrati na ustav iz 1994. godine, koji je Lukašenko promenio, a da se onda krene sa pisanjem novog. Postoji mnogo mogućnosti za miran izlazak Belorusije iz ove krize, ali potrebno je da vlast pokaže zainteresovanost za dijalog. Mislim da bi do toga moglo uskoro da dođe, jer zemlja tone u krizu, a male su šanse da neka ekonomska pomoć stigne i iz Rusije, a kamoli sa Zapada.

• Ima li šanse da Lukašenko, kao i ranijih godina, uz pomoć represivnog aparata, uguši demonstracije ili je ovo definitivno početak kraja njegove vladavine?

- Bez sumnje je to početak njegovog kraja. Posle udaraca koje je dobio i udaraca koje je zadao sopstvenom narodu, mislim da je nemoguće da još dugo opstane na vlasti. Čini se da su protesti projektovani da traju, da se narod priprema da će borba biti duga, pre nego što dođe do promene vlasti. Mislim da će i spoljni faktori u nekom trenutku izvršiti pritisak na Lukašenka ili da sedne za sto sa opozicijom ili da vlast ustupi nekoj prelaznoj ličnosti, do raspisivanja fer izbora.

Izvor: Al Jazeera