DNK časovnik: Postoji li zaista mehanizam koji odbrojava koliko nam je života ostalo?

Tim naučnika sproveo je istraživanje ne bi li utvrdio da li u ljudskom organizmu zaista postoji neka vrsta biološkog sata.

Naučnofantastični scenariji po kojima svakome iznad glave časovnik odbrojava godine, dane i minute koje može da iskoristi za sva svoja zadovoljstva i probleme možda i nisu daleko od istine. Pitanje „Koliko nam je još života ostalo?“ neprestano dobija nove dimenzije pa na njega pokušavamo da odgovorimo pozivajući se na statistiku, uslove života, zdravstveno stanje, a sve veći broj naučnika odgovor traži u genima.

Dva istraživanja u kojima se tragalo za „časovnicima smrti“ (Death Clocks) sprovdena su u 2015. godini, a njihovi rezulati imaju potencijal da u budućnosti produže ili makar poboljšaju ljudski život. Početkom 2015. godine, naučnici s Univerziteta u Edinburgu, predvođeni Ričardom Morionijem, istraživali su da li je starost o kojoj zaključujemo na osnovu stanja gena uvek jednaka stvarnom broju godina.

Pročitajte: Hoćete li preživeti narednih pet godina?

Četrnaest godina je proučavana DNK više od 5.000 ljudi, a praćenjem hemijskih promena koje se u njoj odigravaju utvrđeno je da će ljudi čija je biološka starost veća od stvarne najverovatnije umreti mlađi od onih čija genska slika u potpunosti odgovara njihovom stvarnom uzrastu ili kasni za njim. Ovakvi zaključci su proistekli iz praćenja metilacije – procesa koji se vremenom odvija u DNK, a što je više znakova ovog procesa uočeno to je osoba biološki starija.

Krajem godine naučnici iz SAD i Velike Britanije, čiji je tim predvodio Majkl Straton, identifikovali su dva „časovnika“ koji se nalaze u skoro svakoj ćeliji i mere njeno starenje i šanse da postane kancerogena. U istraživanju su posmatrane DNK sekvence više od 10.000 ljudi koji su imali rak, a obuhvaćeno je čak 36 tipova ove bolesti. Dok se neke mutacije u DNK dešavaju ubrzano i uzrokovane su načinom života, neke od njih imaju svoj regularni tok i podsećaju na časovnik koji otkucava.

Jedan od zaključaka istraživanja jeste neizbežnost ove bolesti za ljudsku vrstu, iako pojedinac ne mora da oboli. Tokom života se akumuliraju mutacije gena i određene kombinacije kod nekih ljudi dovode do nastanka raka. Osim toga, tim koji stoji iza ovog istraživanja, pretpostavlja da postoji veza između mutacija i broja godina, kao i načina na koji telo stari.

Pročitajte: S kojim vrstama delimo najviše DNK?

Istraživanje je ukazalo na postojanje dva odvojena procesa koja se mogu nazvati časovnicima i koji neprestano menjaju DNK. Dok brzina otkucaja prvog „časovnika“ može da prati starenje ćelije, drugi može da odredi verovatnoću da ćelija postane kancerogena. Ovi procesi se ne odvijaju jednako u svim tkivima, pa neki organi stare brže od ostalih.

Dalja istraživanja treba da pokažu da li je starenje zaista određeno prvim od dva identifikovana procesa i da li se na osnovu mutacija može zaključiti koliko puta se ćelija podelila. Od budućih istraživanja drugog procesa se očekuje da donesu nova saznanja o raku, prevenciji i lečenju.

Saznanja o različitim biološkim časovnicima imaju potencijal da promene ili produže život, ali pitanje „Koliko je vremena ostalo?“ pruža mogućnosti za brojna iznenađenja. Jedno je izvesno – časovnici neprestano kucaju.

Izvor: Elementarijum