Oman kao lek

Savremeni naučnici potvrdili su mišljenje starih lekara da ova biljka ublažava kašalj i da čisti pluća od štetnih ispljuvaka.

Beli oman, veliki koren, obratiš, pitomi oman, veliko zelje, veli koren.

Savremeni naučnici potvrdili su mišljenje starih lekara da ova biljka ublažava kašalj i da čisti pluća od štetnih ispljuvaka. Pa i naš narod zna za ovaj lek. I kad biste potražili od koje naše „biljobere“ na pijaci da vam da kakav grudni lek, ona bi vam među prvim ponudila ovaj koren.

Prema jednom od medicinskih autoriteta, lekovi spravljeni od ove biljke ne daju da se množe tuberkulozni bacili, zadržavaju njihov rast, čak ih i ubijaju. U najmanju ruku, ona može da ublaži kašalj, da utiša grčeve u dušniku i u bronhijama, koji su uzrok otežanom disanju, kao i da izmeni sastav ispljuvka. Čisteći i sušeći puteve za disanje, ona sprečava i razmnožavanje bacila — klica. Između ostalih sastojaka, u korenu ima i do 3% etarskog ulja iz koga se izdvaja smeša omanskih kamfora nazvana helenin.

Prof. Renon, čuveni pariski naučnik, upotrebljavao je vrlo male doze ove biljke protiv kašlja grudnih bolesnika, pa i tuberkuloznih (samo po 0,06 grama korena dnevno doza ravna srednjoj dozi kodeinskog praška), i uveravao da ona ima moći i da jača opšte stanje takvih bolesnika.

Ove biljke, belog omana, ima svuda, i u nizini i u visokim brdima. Za lek treba uzimati onu što raste po brdima, i to njen koren.

Ovaj koren, kažu na zdravljein.com, može biti primenjen s uspehom u slučaju ma i najmanjih teškoća, kao što je kataralni bronhitis sa stalnim kašljem i obilnim ispljuvcima koji dolazi posle gripa.

Pa kako kod grudnih bolesti, usled slučajnih nazeba itd., često dolazi do pogoršanja, da kažemo podljućivanja bolesti. Beli oman može služiti dvojako: da čisti pluća i pomaže umanjivanju bacila, i da utišava golicanje u grlu i u dušniku.

Primenjuje se kao čaj u dozi 10—15 grama korena na 1-2 litra ključale vode. To se posle nalije u dobro ispranu bočicu, koja se dobro zapuši i onda se iz nje daje više puta dnevno po 1—2 kašike. Ili se upotrebljava kao tinktura u dozi od 2 do 5 grama dnevno (do 100 kapi). Inhalacije (udisanje pare) od ključale vode, kojoj se dodaje po jedna kašičica te tinkture, dale su Leklerku dobre rezultate kad ih je savetovao bolesnicima s hroničnim oboljenjem dušnika.

Dobar lek od ove biljke dobija se na taj način što se 80 grama omanovog korena drži u litru jakog južnog, npr. tikveškog crnog vina. To se posle pije, po 20—50 grama dnevno (prema uzrastu). Ekstrakt od korena daje se u pilulama. Za 30 pilula uzima se gram i po. Dnevno se daje po 3—6 pilula.

Oman je dugogodišnja biljka, jakog i uspravnog korena, slabo razgranatog stabla, koje do stiže visinu iznad metra. Prizemno mu je lišće krupno, dugačko, široko, na vrhu suženo. Gornje lišće srcasto ili zaokrugljeno, a na vrhu takođe zaoštreno, nejednako ali svuda zupčasto. Obuhvata osnovom svojom stablo; na donjoj strani obraslo je mekom maljom. Cvetovi su veliki, po jedan na kraju grane, žute boje. Gaji se čak kao lekovita biljka. Vreme cvetanja- jul avgust. Postoji više vrsta koje su nalik na ovu biljku, ali se prava lako raspoznaje prema obliku listova i cvetova

Belom omanu je sličan crni oman, ognjica ili trava od ognjice. U ove biljke koja se često susreće u našim šumama, naročito pored potoka i rečica, lišće je vrlo krupno, po obodu dvostruko ili jednostavno testerasto, s lica golo, s naličja malo dlakavo, trouglasto, srcasto i ušiljeno. U nje je rizom (podanak) valjkast, kos i čvornovat, obrastao tankim korenjem. Takođe je jakog i posebnog mirisa, ali ga ne treba upotrebljavati umesto pravog, belog omana.

Izvor:coolinarika