SIDR MED: TAJNE NAJSKUPLJEG MEDA NA SVETU

Vekovima duboko ukorenjen u arapskoj kulturi i mnogo cenjeniji od nafte, drevni sidr iz Hadramauta na jugozapadu arabijskog poluostrva najtraženiji je med na čitavom svetu, čija cena poslednjih godina dostiže astronomske visine. U trenutku dok čitate ovaj članak, jedan kilogram sidr meda, koji je poslednjih godina postao novi statusni simbol „zdrave elite“, prodaje se za čitavih 250 američkih dolara! Iako medonosna biljka sidr raste i u Sudanu, jemenski pčelari insistiraju na tome da je zbog posebnog terroir-a sidr sa planina na istoku ove egzotične zemlje superiornijeg ukusa. 
Biljka sidr, koja se naziva još i jujube, ili Hristov trn, ime je dobila po veoma trnovitim grančicama od kojih je ispleten venac koji je Isusu Hristu stavljen na glavu pre raspeća. Ova zimzelena i veoma poštovana biljka autohtona je vrsta u Sudanu i na istoku Jemena, duž pustinjskog planinskog lanca Hadramaut. Sidr preferira izloženost suncu, suv vazduh i peskovito tlo tipično za pustinje Jemena. Reč je o biljci koja je ekstremno tolerantna na sušu, sa dubokim korenom i širokim i veoma naboranim stablom braon boje, koje može da izraste 6-7 metara visine. Relativno veliki zeleni listovi ovalnog oblika imaju duboke žilice i vise sa sivih vretenastih grančica, čineći da biljka izgleda žbunasto. Cvetovi su mnogo manji od listova i javljaju se kao bledi žućkastozelenkasti grozdovi koji rastu veoma blizu grančica. Svaki cvet proizvodi okrugli jestivi zeleni plod sličan jabuci, koji dobija žutonarandžastu boju kada sazri...

Dobiti sidr med nije ni malo lako. Dva puta godišnje, jednom u jesen i ponovo tokom leta, pčelari iz čitavog Jemena dovoze svoje glinene i drvene košnice na automobilskim galerijama i prikolicama, probijajući se kroz nepristupačan stenoviti planinski lanac Hadramaut. Paša je ekstremno oskudna, ali je posao ipak vredan truda, jer se radi o najcenjenijem medu na svetu. Cvetanje traje i do 60 dana, mada najviše nektara daju stariji primerci biljke desetak dana nakon početka cvetanja. Premda neki pčelari u Jemenu uhvate i po pet paša godišnje, jedna je ipak najvažnija - smatra se da je jesenji „šatvi“ med najfinije sorte.

Medena groznica počinje sredinom oktobra, kada se pčelari iz polunomadskih plemena kamionima natovarenim košnicama spuste u doline Hadramauta. Nalik tragačima zlata iz vestern filmova, bezbroj pčelara avanturista raspoređuje svoje košnice na ograničenu teritoriju koju će narednih nedelja budno nadzirati do zuba naoružani kalašnjikovima, mačetama i ko zna čim drugim. Sredinom novembra med se cedi, skladišti, a potom se pod pratnjom transportuje u mali prašnjavi gradić El Katan, gde pristižu trgovci iz čitavog Adenskog zaliva da uzmu uzorke meda, ocene njihove nijanse, boju, gustinu, aromu...  Sidr se potom otprema do većih gradova. Samo u Sani, glavnom gradu Jemena, postoji više od 200 prodavnica ukrašenih napadnim sjajnim ogledalima i izglancanim drvenim oplatama, u kojima prodavci omogućavaju mušterijama da degustiraju različite „berbe“ sidr meda, pažljivo ukazujući na njihove razlike i specifičnosti, kao da je reč o najfinijim francuskim vinima.

Zanimljivo je da prodavci dopuštaju mušterijama da probaju med iz svake tegle kako bi se što bolje uverili u raznovrsnost boja, aroma i ukusa. Zanimljivi su i trikovi kojima se služe trgovci. Naime, uobičajeno je, pre nego što mušterije pazare, da se mala količina meda iz odabrane teglice pospe po prašnjavom zemljištu! Ukoliko se med ne razlije, već se zadrži u formi kapljice, veruje se da je onda reč o zaista pravom medu. S obzirom da je potrošačima kvalitet na prvom mestu, njihov najčešći izbor jeste sidr med u saću, kao nešto najpribližnije onome što su pčele proizvele.

Kakvog je ukusa sidr med?

I šta biste očekivali? Kakav bi trebalo da bude najekstravagantniji med na svetu? Sidr med iz Jemena je boje ćilibara, nalik sirupu od tamne čokolade, dok sidr koji potiče iz drugih regija može biti nešto svetliji, sa nijansama crvene. U svakoj njegovoj kapljici oseća se peskovita aroma jemenske pustinje Hadramaut. Dovoljno je gust da se zalepi za vašu kašičicu, a da pri tome ne iscuri. Fino je izbalansiran i dubokog je i dugotrajnog ukusa, kako mu je zbog velike gustine potrebno nekoliko sekundi da bi se rastopio na jeziku. Onog trenutka kada bude dostigao telesnu temperaturu, registrovaćete slatkaste nijanse jabuke isprepletane notama sušenih urmi i melase. Sidr med sadrži visok nivo antioksidanasa i poseduje brojna lekovita svojstva. Prodaje se kao lek za mnoge bolesti, a među lokalnim stanovništvom veruje se da je reč o snažnom afrodizijaku. Sidr se tradicionalno konzumira umakanjem toplog hleba u med koji se posipa crnim kimom. Osim toga, ova vrsta meda je i ključni sastojak tradicionalne jemenske pite sa medom (bint al sahan).

U poslednjih deset godina došlo je do značajnog povećanja kvaliteta, raznovrsnosti i cena sidr meda. Svaka radnja u Sani u ponudi ima svoju sopstvenu liniju ulja, šampona, kupki i krema baziranih na sidr medu. Ono što se proizvede prodaje se eliti i poklanja na venčanjima, ali i gostima iz sveta visoke politike. Dva francuska predsednika, Žak Širak 2006, a naredne godine i Nikola Sarkozi, dobila su na poklon prilikom zvaničnih poseta po teglicu sidr meda. „Med je blago“, naglašava Husein Abrauni, četrdesetjednogodišnji farmaceut iz Sane, okružen bocama ispunjenim korenjem ženšena, začina, smolama aromatičnih divljih biljaka, „a pomešan sa prahom od sušenih guštera i riblje krljušti predstavlja savršen afrodizijak“. 

Međutim, postoje indicije da cela priča o sidr medu ima i svoju tamnu stranu. Naime, nakon terorističkih napada na Kule bliznakinje u Njujorku zapadne obaveštajne agencije posumnjale su da se novac od prodaje sidr meda koristi za finansiranje terorizma. Neposredan povod za ovakav stav bilo je hapšenje dva muškarca povezana sa Al Kaidom na njujorškom aerodromu oktobra 2001. kod kojih je pronađeno 140 hiljada dolara skrivenih u galonima meda poreklom iz Jemena. Osim toga, sumnja se da se novcem od prodaje sidr meda finansira delovanje jedne fundamentalističke frakcije veoma konzervativne partije Islah. Štaviše, pretpostavlja se da ova jemenska stranka kontroliše najveći deo tržišta vrednog više desetina miliona evra, na kome se godišnje proda oko 5.600 tona sidr meda. Iza prividne konkurentnosti na tržištu skriva se zapravo ova organizacija koja ubira „takse“ i obeshrabruje sve one koji žele da rade nezavisno i pošteno. O tome da su islamisti duboko umešani u ovaj biznis svedoči i imidž „pčelara“ koji u vreme cvetanja sidra posećuju pustinjske doline Hadramauta. Naime, većina njih nosi bradu, po kojoj su prepoznatljivi sledbenici  fundamentalističkih doktrina u Jemenu. Zbog toga se pretpostavlja da veliki deo prihoda od prodaje sidr meda odlazi na finansiranje univerziteta i bolnica povezanih sa radikalnim islamistima. 

Jemen je trenutno posvećen razvoju pčelarstva na najnovijoj svetskoj turističkoj atrakciji, ostrvima iz misterioznog arhipelaga Sokotra u Indijskom okeanu koji se prostire na potezu 340 kilometara južno od Jemena i 250 kilometara istočno od Somalije. Arhipelag Sokotra poznatiji je kao „Galapagos Indijskog okeana“. Ovde se može pronaći 825 vrsta biljaka, od kojih je 37 odsto endemičnih vrsta, a od gmizavaca čak 90 odsto ne može se naći nigde drugde na planeti. Ovaj „izgubljeni svet“ odvojio se od afričkog kopna pre šest miliona godina, a njegovi posetioci uglavnom su retki putnici koji traže egzotičnu prirodu i tropsku divljinu. Zahvaljujući inicijativi francuskih pčelara Kamil i Tijerija Sergena pokrenut je projekat pčelarske edukacije na ovom području. Možemo samo da nagađamo koliko će iznositi cena meda sa Sokotre, naravno, ukoliko projekat francuskog bračnog para bude uspeo i opstao.

Izvor:pcelarskizurnal.com