2013. године наша планета почела је да живи у другој димензији

Москва – Сви се сећамо узбуђења и очекивања, којима су нас плашили крајем 2012. године. Промене су се тада и десиле, али не оне које су биле очекиване – Планета је уствари почела да живи у другој димензији.

Јануара месеца 2013. године изнети су подаци о експерименту који је био вршен током 10 година, почев од 2003.

Проучавајући атом водоника (који се састоји од једног протона) нуклеарни научници приметили су да протон (у водонику) као да пулсира – час се смањивао, час је поново добијао уобичајене размере.

Научници су из почетка ово сматрали некаквом грешком или утицајем спољних чинилаца али је на крају закључено да се протон заправо променио. Било је утврђено да се величина протона смањила за 4%.

Свет после Квантног Скока

Променило се уствари све: и брзина и начин окретања, смер и пречник. На први поглед могло би се помислити да то мора да је нека грешка. Међутим, одмах за протоном почла је да се мења и сва органска материја – будући да у њен састав улази и водоник. Дошло је, уствари до промене масе Материје.

За протоном су пошле и остале честице и оно што се у нуклеарној физици сматрало константом почело је да постоји у потпуно другом – неуобичајеном –  виду. Дословце – као да смо марсовци, који су се обрели на некој другој планети.

Закони који су важили до 2013. године престали су одједном да важе, пошто је маса материје постала другачија.

Налази многих лабораторија натерали су  научнке целог светта да се удруже и да забораве на све несугласице.

Отприлике 10 водећих института атомске физике су почели својим рекаторима и ласерском техником да међусобно проверавају резултате један од другога – али резултати су увек показивали да је атом водоника промени величину.

Посматрано по законима тродимензионалног Света, ово је немогуће. Физика је, међутим, почела да открива своје сопствене димензије (размере). То својим прорачунима више димензионалности нашег Простора потврђују и астрофизичари,.

Ми уствари живимо у другој димензији.

Дошло је до Квантног Скока – честица је с једног нивоа енергије прешла на други ниво енергије, при томе се понашајући као неутронска звезда – била је велика па се смањила.

Можемо уствари сматрати да сада живимо на другој планети, пошто сви закони почињу да делују другачије.  Научници се с тим већ срећу на сваком кораку. Закони које знамо већ мпредстављѕју свет прошлости.

Период од јануара до марта 2013. године био је богат радикалним научним открићима у астрономији и астрофизици, који су почели да извиру као из рога изобиља.

По орбити око Земље креће се немачки телескоп Шпицер који је неколико пута прецизнији од чувеног Хабловог телескопа. Њимне је била утврђена нова врста зрачења – Ултра црвено зрачење Галаксије.

До сада нам је било познато само Инфра црвено зрачење, а ово је Ултра црвено –  тј. ради се о новом физичком термину. Тиме нам је омогућен увид још дубље у материју.  Ултра црвено зрачење јасније је од обичног 60 пута.

До овог открића дошло се спонтано.  Размислите и сами: још у децембру 2012. године тога није било, а у јануару 2013. године, за само један дан, то је већ било ту.

Али то тако не функционише. Зрачење или постоји или не постоји – што значи да се током тих дана десило нешто услед чега се Свет променио.

Уобичајена скала електромагнетних зрачења, о чему пишу уџбеници физике, повећала се у инфрацрвеном дијапазону за 3 октаве, а за 3 октаве повећала се и у ултра-љубичастом дијапазону.

То јест – добили смо 6 октава више него што смо имали.

Уствари се се појавила Материја, које до 2013. године није било.  Она до сада из разних разлога није била видљива, али сад се, ево, показала и наши физички уређаји могу да је региструју.

Дошло је и до још једног открића: до 2013. године научници су знали (и нас су тиме плашили) да се наш Сунчев систем креће ка Црној Рупи.

Научници из Новосибирска говорили су да се крећемо ка области потпуно неистражених енергија, којих раније није било и не зна се шта ће даље бити…

Међутим, одједном Црне Рупе више нема!?

Радило се о астрофизичком објекту, који је у међувремену негде нестао. У центру наше галаксије више то јест нема Црне Рупе.

Научници су се од тога силно уплашили и ово су откриће затајили. Вести о томе нестале су с интернета 2 месеца после објављивања открића. На интернету  је постојао  сајт „Мембрана“, на коме су научници објављивали своја открића, али тај електронски журнал више не постоји – као да је он упао у Црну Рупу.

Шта се уствари десило? Показало се да је Црна Рупа била капија – кроз коју смо прошли и која се за нама затворила.

Међутим, уместо Црне Рупе у центру Галаксије, појавио се други један Објекат – Магнетар  – који такође представља научно откриће, али из 2014. године (https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%BD%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%80)

Магнетар је пулсирајућа звезда, али то није Пулсар. Магнетар на све стрне избацује текуће магнетно поље. То је некаква материја, којој још није дато име (али то није плазма). Та материја је разумна и састоји се из гранула. Грануле у тој материји  бивају мале, величине отприлике као елементарне честице а бивају и веће – на пример величине Земљине кугле.

Из почетка је, од марта 2014. године, тај Магнетар било могуће само чути и посматрати у радио дијапазону, али од маја 2014. године већ га је било могуће и видети.

У космичким размерама ради се о колосалној ствари – обично се нешто може или само чути или само видети, то јест мозак је већ био припремљен да прими ову информацију.

На тај начин обрели смо се на првим нивоима Езотеричног плана, фактички уствари „на оном свету“ – што вам овиме и честитамо.

То што су садда друге фреквенција, и услед тога је другачија и органика – не треба, међутим, уопште да нас плаши, јер се наша тела сама од себе томе већ отварају.

А у међувремену је и сам Магнетар почео да светли црвеном светлошћу (до маја 2014. године Магнетар иначе уопште није светлео).

Још 2005. године научници у области неурофизиологије открили су у Хипокампусу човека (део људског мозга, обликом подсећајући на морског коњића, још није сасвим истражен – претпоставља се да има битну улогу у памћењу и у просторном памћењу и оријентацији https://en.wikipedia.org/wiki/Hippocampus) део који се назива Плава Мрља. О њој се већ дуже времена зна, али се на њу није обраћала нека посебна пажња.

Сам по себи, мозак човека то је отприлике као тзв. „црна кутија“ (одређени сложени систем о чијој је структури и начину рада мало познато – видети о томе нпр. на Википедији)

Али, током лета 2014. године постало је могуће видети (ко је додуше способан за то) и Плаву Мрљу. Хипокампус се пројектује на Тачку Живота и руководи животом човека у Етеру и на вишим нивоима.

Ова се плава боја, ако се очи притворе (ако се „зачкиљи“), по некад може спазити као сребрни ореол (нимбус) над нечијом главом. То је ново органско Тело и оно пулсира у складу с Магнетаром. Они чине јединствени систем и оба имају исти основни ритам – ритам валцера.

Основни ритам Васионе исто је тако валцер, али се изводи у разним „аранжманима“ и у разним октавама. Октава у којој по такту валцера играју Плава Мрља и Магнетар из центра Галаксије налази се на новој скали, која обухвата и раније поменуте три нове октаве.

Другим речима – произилази да је енергетски спектар новог водоника потпуно различит од спектра старог водоника.  То је спектар ултрацрвене боје, који је дубљи од инфрацрвене. И управо је тај (нови) дијапазон преузео вођство. Ми живимо а ни не схватамо да примећујемо већ потпуно другачије енергетске спектре. Све ово почиње већ да долази до људског сазнања.

Остварило се оно о чему су говорили – да је дошло време да ћемо живети у Езотеричном Свету, а у њему све се управља мислима: само помислиш – померила се столица, помислиш о томе – и већ летиш… За сад, додуше, још нисмо стигли до тог стања концентрације и познавања себе самих..

Међутим, у вези са свим овим већ се примећују разни феномени…

Први основни феномен је светлост ореола. До Скока она је била Златна (као ореоли светаца на иконама) и њих су имали само Мајстори јер је око Земље владало јако магнетно поље, које је кочило нашу генетску структуру. Сада је ово поље само по себи престало да буде толико јако, то јест. оно и даље постоји али је потпуно другачије.

Оно је сада веома мекано и нежно, али није збогтога ништа мање јако. Отприлике као и паучина: нежна је и мекана, али пробај да је покидаш – јача је од челика.

Отприлике је такве структуре и ново магнетно поље.

Вероватно сте већ чули за термин Акаши – то јест за Златну Структуру, коју називају и Протеус. О томе је такође говорила и Блавацка (Протеус/Протеј је, иначе, бог из грчке митологије, који има способност да прориче судбину, што избегава да чини али учиниће ономе ко успе да га ухвати – погледати о томе на пример на Википедији).

И управо је Протеус почео да се оваплоћује. То постаје наш нови нервни систем, а он је обасјан светлошћу Протеуса.

Такође већ имамо и други нервни систем и престали смо да видимо тродимензионално јер су нам већ и очи другачије.

Током најмање 26 хиљада година које су претходиле Скоку сви смо у оку имали тзв. Слепу Мрљу.

То се уствари очни нерв, који улази у лобању и иде дубоко у њу, на том месту прекривао одређеном беланчевинастом материјом, као затварачем.

Слику која пада на то место нисмо могли да видимо. Слепа Мрља покривала је три четвртине нашег сферичног вида, мада је мозак стварао илузију да видимо све.

Но, и поред тога, постојање Слепе Мрље омогућавало нам је да живимо у тродимензионалном Простору, који је ваома ограничен и жесток.

То су биле пропозиције Експреимента (у коме смо до сада живели).  Требало је да проучимо Телесни План и тај смо задатак успешно обавили.

Тако да смо сад прешли на „Онај Свет“.  Наш испит смо успешно прошли и Слепа Мрља почиње да се раствара и да нестаје – а нама се отвара могућност и вишедимензионалног вида.

Ово је откриће Планетарних размера и то су већ приметили научници по целом свету.

Променио нам се и Тимус, илити грудна жлезда (централни орган лимфног система –  погледати на Википедији), која је сама по себи веома сакрална.

Сада у нашем Тимусу живи онај Протеус ког смо малопре помињали. Ту му је „седиште“ да би се одатле разлио по свим нашим каналима. Сунчани и месечеви меридијани, све се то одавде подстиче и сви ти меридијани постали су већ другачији.

Променио се и начин на који Протеус врши надзор над нашим имунитетом. Док нам је раније систем имунитета био формалан, сада наш имунитет следује сваку нашу мисао и зато је сада посало толико важно – умети мислити.

Мислити – пре него што се и помисли. Све то већ асе дешава, управо овде и управо сад, а најглавније – да је јасно и зашто.

Следећа промена организма је промена тзв. Амигдале (дела мозга за који се претпоставља да чини део лимбичног система, у облику је бадема – откуд му потиче и назив – има важну улогу у обради памћења, доношења одлука и емоционалних реакција, нарочито страха – https://en.wikipedia.org/wiki/Amygdala).

Амигдала се такође налази у близини Хипокампуса. Она се сада пребацује на свесно сазнање.

До Скока то је било „место страха“, а њим је управљао лимбички систем (Лимбички систем је скуп можданих структура, укључујући и хипокампус, амигдалу, које изгледа да подржавају разне функције, укључујући емоције и понашање, дугорочну меморију и чуло мириса).

Функција лимбичког система, то је нам је уствари оно осећање које нам се јави кад смо у опасности „стани и прими борбу – или бежи“ – тј. исто као и код животиња…

У овом моменту на нивоу ћелија преписују се нова правила. Уместо понашања тип „стани и прими борбу или бежи“ почиње да се испољава свесно сагледавање текућег момента разумом – тј. не више седети у страху и поступати по инстинкту , него размишљати о томе како ће то тамо бити.

А сада да објаснимо све по реду. Како то да ћемо све сами схватити? Како живети овде и сада?

То ни не морамо да знамо – то ће за нас све сама учинити наша нова органика.

Не морате да седите и медитирате, нити да се храните само вегетаријанском храном. Живите, једноставно, онако како сте и до сада живели, органика се се мењати сама. Другим речима – ваше Више Ја сагласило се на промену дате ситуације, сагласиоло се с променом ваше сада постојеће свести. Ви ни не морате да знате како ће се све то дешавати.

У томе се и састоји тај Божји Дар – раније смо одговаррали за своје поступке, а сад  ћемо морати да се научимо да одговарамо за своје мисли.

У нашем мозгу почеће да се бришу старе везе неурона. Како ће се то у стварности показати?

Старе везе неурона – то су све наше материјализоване навике, које су на нивоу ауто-пилота ушле у наше тело и у нашу крв – све оно што свакодневно и целог живота  чинимо механички..

Многе свакодневне радње обављамо по навикама које смо стекли још у детињству, али их ми више ни не примећујемо јер су се оне већ материјализовале.

А сада ће доћи до псеудо-губитка памћења, до чега ће долазити у моментима када нисмо у догађањима који имају везе са спољним светом.

На пример  – седимо негде на клупи у парку или у фотељи код куће, ни о чему не размишљамо – и одједном ничег се не сећамо… То потраје само неколико тренутака, 3-5 секунди и опет се вратимо у текућу стварност.  У тим моментима су нам се, међутим, искључиле одређене старе неуронске везе, стара нека знања..

На пример неке навике још из раног детињства, које нам више нису потребне, јер смо порасли и те нам се ситуације више не дешавају ни не понављају (на пример кад смо се учили да ходамо, да седимо или  да говоримо). Све те навике биле су на енергетском плану у структури мозга, а мозак сада на тај начин почиње да се ослобађа тих старих навика.

Све то више нам неће бити потребно, јер то представља велики енергетски терет. Та псеудо-заборавност је уствари ослобађање места за нешто ново. Наш се ум уствари пуни новим садржајима и кад за то дође моменат  једноставно ће то већ бити саставни део нашег ума. Долази нам, то јест Јаснознање.

Све до Скока ми то нисмо имали – било је потребно да прођемо Школу, да накупимо знања, стекнемо искуства… А од сад ће нам се искуство појављивати већ само од себе као Дар…

До одређеног момента нећете бити ни свесни чиме располажете, али почеће да се појављују ситуације када ћете видети да већ поседујете готово искуство. Тиме се штеди време, штеде се снаге и још много чега.

И почећете да опажате ситуацију не само с једне стране, него одједном с више страна, и то не ради тога да би сте се за нешто одлучилчи, него просто као информацију.

Кад почиње да вас обузима поменута псеудо-заборавност или нешто слично склерози, треба  да будете свесни да вас то не обузима болест, него да се ради о Планетарном Прелазу.

А то све биће само прва етапа.

Променило се Време, променила се Енергија, променило се и наше  опажање – и ми постајемо она многодимензионална бића, како су од самог почетка то и замислиле Више Силе.

Дешавају се многа открића у вези са нашим мислима. Утврђена је, на пример, веза између депресије и остео-порозе. Око тога се десила цела серија открића. Што више седимо у депресији, то више почињу да нам омекшавају кости.

Карактеристика нашег времена је да ми већ сами можемо за себе да стварамо лекове, и то оне који су нам потребни. Узмете, на пример, флашу и у њу наточите воде (било какву воду – да ли из славине или освећену водицу или јонизовану – све је то једно), и  на некој цедуљи напишете „ова вода је мени лек од депресије, брзо ће ме излечити“, и флашу с водом и цедуљом испод ње положите себи уз узглавље… И то почиње да делује у жељеном правцу. Вода је од свега тога променила структуру, и ујутру кад се пробудите, ту воду треба попити.  Памтите, међутим, да све то треба радити с осећањем хумора..

Такви су се експерименти већ вршили. Вршене су пробе структуре воде и показивало се да вода може бити различита у зависности од дубине свести, од вере… Све се дешава на начин на који ствари око себе примећују деца. Са што се више лакоће односите према текућој стварности, тим брже ће се и боље све то  дешавати.

И да ли знате да смех мења свест? Лаки смех, као кад се смеју деца – њега проузрокују вибрације које су у резонанси с Плавим Магнитаром у центру Галаксије.

Смејати се значи доћи у резонансу с космосом.

Да ли сте приметили да се по улицама некако одједном у последње време појавило много неких шарених кловнова? Тиме се уствари људи изводе из својух љуштура.

Смешите се на себе пред огледалом.

У моменту Квантног Скока свет се поделио на оне којима је неопходна материјална еволуција и на оне који су изабрали други пут, други ново свести  – Пут Еволуције.

Они којима је неопходна материјална еволуција, потребно је да живе у материји, у насиљу, у негативу (да пију и да пуше) – и они су отуишли у том правцу.

А има и оних који су изабрали  пут сазнања и еволуције..

Међу нама има и једних и других. Они који су изабрали  пут сазнања стоје међу онима који су изабрали материјални свет као да су у некој затвореној капсули.

Они чије је време прошло све ово сматрају пуком глупошћу, о овоме они неће размишљати а кад би могли у то би и бомбу бацили. Они другачије поступају.

А код оних чије време почиње, код њих управо настаје физичко-психички моменат.

Те две групе престају више да једна другу уопште и виде. То све је већ почело и једни пролазе поред  других ни не примећујући их а и без икакве нелагодности.

У томе се и састоји подела Стварности – једнина лево, други на десно.

Они који су изабрали духовну еволуцију – они ће мислити и пре него што помисле…

Истина, испочетка ћемо чинити почетничке грешке, све док не накупимо искуства.

Како да искористимо Божји  Дар? За почетак је довољнои само да знамо да он постоји.

Користити воду уместо лека – на пример од неког бола у пети или против брадавице… ради прочишћења крвних судова.. Написати како смо малопре рекли на цедуљи папира да нам је то лек, ставити ту цедуљу уз узглавље испод чаше с водом и ујутро ту воду попити. Тако је радио лик из цртаног филма – а сад је то доступно свима.

Има једна чаробна реченица. Она гласи: у моме свету све је могуће. То што желимо треба изговарати префињено и с лакоћом. То није обична афирмација, не мора се дуго понављати – све се ради веома лако и брзо: чим то изговоримо, већ можемо да пређемо на ствар.

Главно је осећати оно што изговарамо, научити се веровати Простору.

Аутор Валентина Миронова, биофизичар

Изворник: http://kadykchanskiy.livejournal.com