Naučna istina o PRAVIM HOBITIMA
 |
| Foto: Reuters |
Otkriće ostataka ove vrste 2003. godiine izazvalo je veliku senzaciju zato što je sve ukazivalo na to da su živeli u relativno bliskoj prošlosti. Nova analiza, međutim, navodi na zaključak da su mali hominini izumrli pre najmanje 50.000 godina, a ne pre 12.000 godina, kako se verovalo.
Profesor Bert Roberts sa Univerziteta Volongong (Australija) tvrdi da novo datiranje rešava pitanje koje je naučnicima zadavalo glavobolju: kako je moguće da je floresiensis opstao 30-40 hiljada godina nakon što su, kako se veruje, ljudi kročili na tlo Indonezije?
“Izgleda da nismo dugo živeli pored ove male vrste, ako uopšte jesmo. I ovoga puta sve ukazuje na to da su moderni ljudi odigrali određenu ulogu u propasti jedne vrste”, rekao je profesor Roberts za “Bi-bi-si njuz”.
“Svaki put kada bi savremeni ljudi stigli na neko novo mesto, to je obično bila loša vest za endemsku faunu.”
To ne mora nužno značiti da smo smo ubili “hobite”, ali je dovoljno da smo im život učinili nepodnošljivim, na primer, tako što smo ih nadjačali u borbi za najbolje izvore hrane i zemljište.
U međuvremenu, naučnici nastavljaju da istražuju pećinu Lijang Bua, na portugalskom ostrvu Flores, gde su pronađeni fosilni ostaci floresiensisa. Oni su kopali da bi prodrli do područja koja će im omogućiti da steknu bolju sliku o strukturi sedimenata.
Ostaci savremenih ljudi u pećini nađeni su u znatno novijim sedimentima
Različitim tehnologijama datiranja analiziran je sadržaj pećine: ugalj, sedimenti, vulkanski pepeo, pa čak i kosti H. floresiensisa, a analize ukazuju na to da je ova vrsta stara između 100.000 i 60.000 godina.
“Međutim, tu je i kameno oruđe staro 50.000 godina, koje su vrlo verovatno napravili ‘hobiti’”, objašnjava profesor Roberts.
“‘Vrlo verovatno’ - ne zato što je reč o malom oruđu koje može da stane u njihove ruke, već zato što je ono naravljeno od prirodnog silicijum dioksida (tuf), koji su, čini se, najradije koristili.
Kada su savremeni ljudi nastanili tu oblast, koristili su kameno oruđe od tzv. rožnaca.
Jedan od najvažnijih zaključaka novog datiranja jeste da obara raniju teoriju o poreklu hobita, prema kojoj oni nisu bili zasebna vrsta, već samo izumrli oblik savremenog čoveka.
Međutim, ukoliko su živeli na Floresu pre 100.000 godina, takvo stanovište više nije održivo, budući da nema dokaza o savremenim ljudima u jugoistočnoj Aziji u tako davnoj prošlosti.
bbc.com / M.A.
Нема коментара