Očekuju nas gore katastrofe od holivudskih
Stounhendž gubi bitku sa erozijom usled ekstremnog vremena, Venecija sve više tone, a ni Kip slobode se ne drži baš najbolje...
Ovo su tek neke od svetskih znamenitosti, a to što im se dešava nije deo scenarija nekog holivudskog filma katastrofe, već izveštaja Uneska o pretnjama koje nam donose klimatske promene i njihovom uticaju na znamenitosti svetske baštine na pet kontinenata. Na spisku se ne nalazi jedino Australija, čije vlasti su insistirale da takav izveštaj može da naudi njihovom turizmu.
Adam Markam, zamenik direktora Unije zabrinutih naučnika zadužen za klimu i energiju, te vodeći autor ovog izveštaja, kaže da i pored porasta nivoa mora, intenzivnih oluja i ogromnih požara na otvorenom, kao i drugih faktora, možemo potrošiti previše vremena da ih zaštitimo.
- U pitanju je velik izazov, ali ako shvatimo veličinu problema, a mislim d avećina ljudi to sada he razume, onda možemo mnogo da uradimo - rekao je Markam.
Izveštaj ističe 31 lokaciju u 29 država koje su već osetile uticaj klimatskih promena, među kojima su i poznate turističke destinacije poput Uskršnjih ostrva i Nacionalnog parka Jeloustoun.
Iako je nedavno u Parizu postignut dogovor o planetarnom delovanju protiv klimatskih promena u budućnosti, Markam kaže da se već osećaju negativni efekti koji bi mogli da izazovu brojne promene.
- Nemamo dovoljno resursa da sačuvamo sve što želimo. Možemo li da sačuvamo svaki svetionik koji se nalazi na litici koju je zahvatila erozija? VErovatno ne. Dakle, moraćemo da pravimo teške izbore u svakoj zemlji - objašnjava on.
Trinaest mesta s ove liste je ispitano u sveobuhvatnoj studiji slučaja s ciljem da se pokaže kako klimatske promene već utiču. U studiji o Kipu slobode, primera radi, efekti uragana Sendi doveli su do porasta nivoa Atlanskog okeana.
Rebeka Bivers, koordinator za adaptaciju priobalja u Službi za nacionalne parkove SAD, koja pomaže u pripremi plana za borbu protiv uticaja klimatskih promena, kaže da je šteta koju je tada pretrpeo Kip slobode otvorila novi fokus na to kako da se najbolje borimo sa eksrtremnim vremenom.
- Mislim da je važno da prepoznamo da je adaptacija stvar koja mora da se dešava kontinuirano. To nisu izolovane akcije, nije jedan korak. To je proces - kaže ona.
Izveštaj uključuje i serfije preporuka raznim državnim agencijama, turisičkoj industriji i menadžerima ovih lokacija. U njemu se ističe da te lokacije predstavljaju veoma važan deo istorije i po pitanju načina na koji su ljudi reagovali na ekstremne vremenske prilike i da arheološki podaci koje oni sadrže mogu biti od velike pomoći.
Markam je dodao i da je lično veoma uzrujan zbog onoga što se dešava sa Skara Bra, 5.000 godina starim neolitskim naseljem koje se nalazi na obali Škotske, koja je veoma pogođena erozijom.
- U pitanju je čuven lokalitet koji lično nisam nikada video, a voleo bih jer brinem o takvim lokalitetima. Za mene je to deo kulturnog nasleđa, koje nestaje u okeanu - zaključio je on.
Alo
Нема коментара