Arterioskleroza i ateroskleroza

Degenerativni proces u arterijama čoveka, koji se naziva ateroskleroza, danas je daleko najčešći uzrok bolesti srca i krvnih. sudova. S obzirom da ova grupa bolesti dominira nad svim uzrocima smrtnosti u većini zemalja, sasvim je logičan zaključak da uspešna prevencija i lečenje ateroskleroze imaju najveći značaj za produženje života i postizanje dugovečnosti.

Na početku je neophodno objasniti značenje dva pojma čija je upotreba veoma rasprostranjena, pa su zato česte i pogrešne interpretacije. To su nazivi arterioskleroza i ateroskleroza koji ni u kom slučaju ne znače jedan isti proces. Razlika između ova dva pojma je značajna, ali da bi se suština ovih degenerativnih promena shvatila, potrebno je upoznati se i sa građom arterija u čovekovom telu.

Sve arterije u telu čoveka, velike, sređnje i male, sastoje se iz tri sloja. Unutrašnji sloj se naziva intima i prekriven je opnom endotelom koja je u dodiru sa krvnom strujom. Oštećenje endotela omogućava nakupljanje holesterola unutar zida arterije zbog čega dolazi do ateroskleroze. U koronarnim arterijama koje ishranjuju srčani mišić intima je, kod male dece, veoma tanka, a kasnije, sa godinama, postaje sve deblja. Središnji sloj se naziva medija i u njemu se nalazi manja ili veća količina glatkih mišićnih ćelija i elastičnih vlakana. Spoljni sloj ziđa arterije zove se adventicija.

Pojam arterioskleroza u medicinu je uveo Lobstejn (1829), i podrazumeva grupu bolesti koje imaju jednu zajedničku karakteristiku: gubljenje elastičnih vlakana u zidovima arterija i njihovo zamenjivanje vlaknima vezivnog tkiva. Zbog toga arterije postaju tvrde i neelastične. Kod jednog oblika arterioskleroze, u mediji nekih arterija, naročito u ekstremitetima, stvaraju se kalcifikacije (naslage kalcijuma) u vidu prstenova. To je medijalna (Menkebergova) skleroza.

Svi tipovi arterioskleroze su, u stvari, samo manifestacije procesa starenja organizma. Promene se javljaju na aorti, koronarnim i drugim arterijama, koje postaju izvijugane, neelastične i sa mestimičnim suženjima i proširenjima.

Naziv ateroskleroza je novijeg datuma. Uveo ga je Maršan (1904). Suština ateroskleroze je u stvaranju ograničenih zadebljanja u vidu ploča u zidovima arterija zbog čega dolazi do poremećaja u krvotoku. Možda je najpogodnija definicija WHO (Svetske zdravstvene organizacije) iz 1958, po kojoj je ateroskleroza »kombinacija promena na intimi arterija koje se sastoje iz ograničenih žarišta ispunjenim lipiđima, kompleksnim ugljenim hidratima, produktima krvi, vezivnim vlaknima, kao i depozitima kalcijuma i koje su takođe udružene sa promenama u mediji arterija«.

Aterosklerotična promena zvana aterom može se razvijati u arterijama različitog kalibra. Ona je daleko najčešće prisutna u koronarnim arterijama srčanog mišića i u moždanim arterijama. Prisustvo ateroma u ovim krvnim sudovima prouzrokuje daleko najveći broj slučajeva ishemičnog oboljenja srca i moždanih udara. Zbog toga se ateroskleroza s pravom smatra za najčešći uzrok smrtnosti čoveka. Ateromi se najviše stvaraju u arterijama čiji prečnik iznosi oko 2 mm, ali tačan razlog ove pojave nije utvrđen.

Aterom koji je stvoren u zidu arterije je ovalna ili izdužena ploča, nepravilnih kontura, žućkaste boje i pomalo mutnog izgleda. Ploče su čvrste, neravne površine i štrče u lumen krvnog suda. U centru ploče nalazi se ispupčenje koje je nalik na čir, ispunjeno gustom, svetlucavom masom, sastavljenom uglavnom iz holesterola. Stoga su još stari Grci opisivali aterom kao »prostor koji sadrži materiju slićnu kaši od griza«. U kasnijem razvoju može doći do još većeg taloženja vezivnih vlakana i kalcijuma zbog čega ateromi postaju tvrđi.

Analiza sadržaja jednog ateroma pokazuje da se on najvećim delom sastoji iz holesterola
koji je slobodan ili vezan u vidu estara, triglicerida, kristala masnih kiselina, jedinjenja zvanih mukopolisaharidi, vezivnih vlakana, iglica i grudvica kalcijuma.

Prisustvo holesterola u slobodnoj formi ili vezanog u vidu estara osnova je sadržaja ateroma u zidu arterije. Akumulacija ove materije potiče delom iz krvi, jer ona prolazi kroz prethodno oštećeni ili propustljivi endotel, a delom potiče iz povećanog stvaranja u samom zidu. Važniju ulogu ima prolazak holesterola iz krvi kroz endotel unutar zida arterije. Zbog toga je povećanje LDL (lipoproteina male gustine) i holesterola u krvi najčešće praćeno ubrzanom aterosklerozom. Povećano stvaranje holesterola unutar zida često je udruženo sa otežanim transportom, što takođe doprinosi akumulaciji ove materije.

Istraživanja Smita (1970) i Klimova (1974), pokazala su da se u intimi arterija nalaze jedinjenja LDL identične strukture kao i u krvi. Između obe vrste LDL, onih u krvi i onih u zidu arterije, vrši se neprestana, lagana izmena. Kada je jednom holesterol u zidu oslobođen iz jedinjenja LDL, on se ubrzano taloži unutar zida. Da bi se to odvijalo i tako stvorila osnova za razvoj ateroma, potrebna je još jedna hemijska reakcija, hidroliza estera holesterola. Švedski naučnici, Bonders i sar. (1973), dokazali su da je odnos slobodnog i esterifikovanog holesterola pri prolazu kroz endotel unutar zida arterije 20 : 1. Brzina ulaska holesterola u aterosklerotično tkivo krvnog suda veća je nego u zdravo. Takođe je zapaženo, u eksperimentima sa radioaktivno obeleženim holesterolom, da se brzina ulaska povećava sa dimenzijama ateroma.

Zbog postojanja stalnog odnosa između LDL u krvi čoveka i u zidu arterije, svako povećanje ove vrste lipoproteina i holesterola u krvi vodi bržoj akumalaciji i stvaranju ateroma. Povećanje LDL je zato jedan od najvažnijih uzroka ateroskleroze. Međutim, u ovoj činjenici se nalazi i rešenje problema ateroskleroze. Sniženje koncentracija LDL i holesterola u krvi smanjuje i koncentraciju ovih materija u zidu arterije na čemu se zasnivaju programi za prevenciju i povlačenje ateroskleroze.

Holesterol i drugi lipidi predstavljaju osnovu sadržaja ateroma, ali u ovim pločama se nalaze i druge materije. Tako se mogu utvrditi povećane količine kiselih mukopolisaharida, jedne materije iz grupe ugljenih hidrata, sa ulogom u procesu ateroskleroze koja još uvek nije objašnjena u notpunosti.

Umnožavanje vezivnih vlakana takode je značajno, jer tako dolazi do skleroziranja i otvrdnuća ateroma pa je arterija sve manje prolazna za tok krvi. Eksperimenti Mek Kalega su pokazali da je stvaranje vezivnih vlakana u aterosklerotičnim delovima arterije 5—20 puta veće nego u neoštećenim segmentima. Taloženje kalcijuma i kalcifikacija ateroma su promene veoma često prisutne u toku atero skleroze. Kalcijum se može taložiti u ateromima u vidu sitne prašine ili u većim grudvicama, što doprinosi povećanju dimenzija i otvrdnjavanju ateroma koji može biti tvrd poput kosti.

U aterosklerotičnom delu arterije mogu se utvrditi i znaci žarišne nekroze (razaranja tkiva) i infiltracije leukocita. Nalazi ovakvih promena koje sugerišu prisustvo zapaljenja, dali su za pravo izvesnim autorima da sugerišu ideju po kojoj je ateroskleroza, u stvari, zapaljenjska reakcija zida arterije na oštećenja razne vrste, kao što su virusi i drugi agensi.

Pojava i rast ateroma ugrožavaju krvotok u organima koji se snabdevaju krvlju putem oštećene i sužene arterije. U ateromu mogu nastati i druga oštećenja, krvarenja, starenje ulceracija i pojava proširenja zida koja se naziva aneurizma. Ukoliko se ovakva oštećenja stvaraju na većim krvnim sudovima, kao što je aorta, može nastupiti i rascep zida sa teškim krvarenjem. Ovo oboljenje se zove disekantna aneurizma aorte i praćeno je veoma visokom smrtnošću.

Na mestu gde je stvoren aterom usled neravne površine ploče, krvna struja teče usporeno što stvara povoljne mogućnosti za razvoj tromba (krvnog ugruška). Pojava tromba se lepo može uporediti sa saobraćajem u jednosmernoj ulici koji potpuno prestaje kada se neko vozilo u njemu zaustavi. Slično tome, kada se u jednoj arteriji stvorio tromb, njen lumen je potpuno začepljen i krvotok se trenutno prekida. U organu koji se snabdeva krvlju iz začepljene arterije dolazi do nekroze tkiva. Na taj način nastaje infarkt, što se najčešće zbiva u srčanom mišiću, zatim u mozgu sa najtežim posledicama i direktnim ugrožavanjem života.

http://narodnilek.com/