Ratni dokumentarac koji američka vlada ne želi da vidite – VIDEO

Novi dokumentarni film “Svet senki” otkriva ulogu Amerike u međunarodnoj prodaji oružja, i prikazuje dosad neviđene snimke i klipove koji pokazuju plan vlade SAD da napadne sedam zemalja Bliskog istoka za samo pet godina.

U mesecima posle napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001, general Vesli Klark je ponovo aktivirao plan o nasilnoj promeni režima na Bliskom istoku. To nije uspeo za vreme kada je na čelu SAD bio Buš stariji, ali jeste za vreme predsednikovanja njegovog sina, Džordža Buša Mlađeg, navodi se u dokumentarcu.

Vesli Klark je prvi put s planovima za Bliski istok upoznat 1991. godine, a čuo ih je od Pola Volfovica i Dika Čejnija, koji su kreirali novu strategiju jačanja SAD. Klark u poverljivom razgovoru 2001. priznaje reditelju dokumentarca Johanu Grimonperesu da je Amerika počela da realizuje “petogodišnji plan obračunavanja sa problematičnim državama”: naročito Irakom, Sirijom, Libanom, Libijom, Somalijom, Sudanom i Iranom.

Klarkovo svedočenje samo je delić dokumentarca koji zapravo otkriva kako je Amerika sve vreme “u krevetu” sa velikim proizvođačima oružja, izazivajući ratove koji su prepuni pohlepe, korupcije, beskonačnih dogovora sa Saudijskom Arabijom i miliona izgubljenih života, piše “Dejli bist”.

Film počinje scenom iz Prvog svetskog rata, koja podseća na zlatna vremena ratovanja i legendarnu priču kad su neprijateljski vojnici pravili pauzu, i zajedno ručali za Božić, pa zatim nastavili borbu.

Kroz film se pojašnjava kako je rat postao sredstvo za jačanje globalnih korporacija, i podseća na vreme kada su Ronald Regan (bivši predsednik SAD) i Margaret Tačer (nekadašnja premijerka velike Britanije) šurovali sa Saudijskom Arabijom, prodavali joj oružje i zarađivali basnoslovan novac od toga. Za “animiranje” prebogatih saudijskih diplomata i ambasadora, kojima je trebalo da prodaju silno oružje, Amerikanci i Britanci su imali fond od čak 87 miliona dolara, koji su rasipani na alkohol, skupe večere, dame sumnjivog morala…sve što je potrebno da se u kasu sliju milijarde dolara.

Jednom prilikom za 60.000 dolara potpisao ugovor vredan tri miliona. Nije loš posao, zar ne? Političari su kao prostitutke, daš im novac i oni urade šta treba – rekao je u dokumentarcu Rikardo Privitera, jedan od trgovaca oružjem.

U drugom delu dokumentarca akcenat je na ceni kojom su ove ratove platili obični ljudi. Milioni izgubljenih života, razorene zemlje i uništena budućnost. Intervjui biših vojnika i scene posle napada dronovima, raskomadana tela civila, na surov način otkrivaju sve posledice veštački izazvanih ratova, navodi se u dokumentarcu.

– Stvorili smo mrežu jakih korporacija koje trguju oružjem. One su jače od velikog broja država i imaju toliko moći da lako mogu da smene vladu neke zemlje – rekao je Džeremi Skejhil, autor knjige “Prljavi ratovi”.

U filmu se pojavljuje i pukovnik američke vojske Lorens Vilkinson, bivši šef kabineta Kolina Pauela, nekadašnjeg šefa američke diplomatije.

– Proklinjem dan kada smo počeli rat u Iraku 2003. Neko nas je gnusno slagao, prevario i obmanuo – rekao je Vilkinson s pomešanim osećanjem razočarenja i besa.

Kongresmenka Sintija Mekini je u dokumentarcu opisala pretnje smrću koje je dobila nakon što je pred Kongresom SAD pitala tadašnjeg ministra odbrane Donalda Ramsfelda gde je nestalo dva triliona dolara iz budžeta.

– Nakon što sam dobila pretnje smrću, rekli su mi: To dobijaš kad se kačiš sa velikim momcima – kazala je Mekini.

U novom dokumentarnom filmu, čija je svetska premijera zakazana za 14. oktobar u Njujorku i Los Anđelesu, pojavljuje se i Muntadar al-Zaidi, irački novinar koji je bio mučen u zatvoru jer je gađao Džordža Buša cipelom.

Poruku filma dobro je opisao ratni novinar “Njujork tajmsa” Kris Hedžes:

“Kako možete da napustite Gazu, a da ne budete besni zbog onoga što se dešava običnim ljudima? Isto važi i za Sudan, El Salvador, Siriju… Video sam toliko tela nedužne dece da ne mogu da spavam noću. Zbog koga su se ti ratovi vodili, zbog čega su nedužni ginuli? Jedno znam, sigurno ne zbog mira.”

(Blic)