NAJVEĆE OTKRIĆE NA SVETU JE SAKRIVENO: Potonulo ostrvo na kom su pronađeni predmeti nepoznati čovečanstvu, starosti 50.000 godina

“Ovo je verovatno najveće otkriće u istoriji sveta“ izjavio je Maksin Ašer, ko-direktor naučne ekspedicije koja je pronašla potonulu civilizaciju na dnu okeana, izvestili su United Press International i glavne novine u SAD tokom leta 1973. godine.

UPI je nastavio da je “Maksin Ašer rekao da su ronioci pronašli podatke da dokažu postojanje super-civilizacije za koju legenda kaže da je potonula ispod mora hiljadama godina ranije“

“Ronioci su pronašli dokaze puteva i velikih stubova, neke sa koncentričnim spiralnim motivima, na tačnom mestu opisanom od strane grčkog filozofa Platona.“

“Grupa od oko 70 naučnika, profesora i avanturista je odobrena od strane Peperdin Univerziteta u Los Anđelesu u Kaliforniji.“

U dokumentu “Istorija zlatnog doba“ se otkriva preko 30 ruševina, uključujući piramide, kupole, asfaltirane puteve, pravougaone zgrade, stubove, kanale i predmete koji su pronađeni na dnu okeana od Bahama do obližnjih obala Evrope i Afrike, upućujući na ogromnu veličinu izgubljenog kontinenta.

Samo neke od ruševina koje su do sada pronađene uključuju:

1. Piramida koju je istražio dr Rej Braun na morskom dnu Bahama 1970. godine. Braun je bio u pratnji 4 ronioca koji su takođe pronašli puteve, kupole, pravougaone zgrade, neidentifikovanje metalne instrumente, i statuu sa “misterioznim“ kristalom koji sadrži minijaturne piramide.
2. Ruševine puteva i građevina pronađene na Bimini ostrvu 1960-ih od strane slikanih i objavljenih ekspedicija dr Mansana Valentina.
3. Velika piramida sa 11 soba pronađena na 3.000 metara pod vodom u Atlanskom okeanu sa velikim kristalnim vrhom, kako navodi Toni Benk.
4. Izveštaj iz 1977. godine o velikoj piramidi pronađenoj u Cay Sal na Bahamima, fotografisano ekspedicijom Arija Maršala, oko 50 metara pod vodom. Piramida je bila visoka oko 200 metara.
5. Potopljen grad na oko 120 metara od Portugala pronađen sovjetskim ekspedicijama koje je predvodio Boris Asturua, sa građevinama napravljenim od izuzetno jakog betana i plastike.
6. Mermerni akropolj pod vodom širom pet jutar kaneluriranih stubova.
7. Hajnrih Šilman, čovek koji pronašao i iskopao poznate ruševine Troje (za koju su istoričari mislili da je samo legenda), ostavljajući pisani izveštaj o svom otrkiću bronzane vaze sa metalom koji je nepoznat naučnicima koji su ga pregledali.
8. Potopljeni grad otkriven u Bermudskom trouglu od strane dva naučnika, Pola Veinzvega i Poline Zalicki. Mesto drevnog grada uključuje nekoliko sfingi i najmanje četiri ogromne piramide, kao i druge strukture.
9. Redak metal Atlantide, orihalk. Orihalk je metal koji se pominje u nekoliko drevnih zapisa, uključujući i priču o Atlantidi u dijalogu Kritija, koji je održao Platon oko 360 godine p.n.e.
10. Ogromna podvodna piramida otkrivena u blizini Portugala 2012. godine.

I to nije sve…

Poznato je da na mnogim drevnim mapama postoji Atlantida, uključujuči i one grčke koje je proučavao Kristofer Kolumbo pre nego što je otplovio za Ameriku.

Drevni spisi Asteka, Egipćana, Španije, Indije, Tibeta i drugih ostrva u Atlanskom i Tihom okeanu govore o drevnim potopljenim kontinentima i njihovoj povezanosti sa njima.

Tragovi i otisci obuće, savršeno konstruisana kocka, nakit, preistorijska životinja sa rupom u lobanji za koju naučnici priznaju da ju je samo metak mogao napraviti, ostatak šrafa, i drugi savremeni predmeti su pronađeni u slojevima stena za koje geolozi priznaju da su formirani pre više miliona godina.

Tehnologija Atlantiđana

Svest Atlantiđana je na kraju evoluirala od manje materijala, četvoro-dimenzionalnog oblika ka senzualnom, ili fizičkom. Daleko od toga da su poput ostalih “drevnih“ civilizacija koje znamo, nivo tehnologije koji je dostignut u vreme kada je Atlantida bila na svom vrhuncu, bio je superiorniji u odnosu na naš.

Među dostignućima Atlantiđana, ne primer, je bila savršena kontrola vremena.

Oni su takođe imali mogućnost da utiču na geološke događaje zarad svog iskustvenog zadovoljstva. Vulkanske fontane su im bile favorit, ali je mnogo toga urađeno sa parom i mineralnom ventilacijom zarad umetničkih rezultata.

Kristali Atlantiđana

Atlantiđani su koristili kristale vrlo intenzivno, i zloupotrebljavali ih do te mere da su na kraju doveli do katastrofe koja je izazvala da Atlantida nestane u okeanu.

Oni su koristili znanje kristalnog prelamanja, pojačanju i skladištenju. Poznato je da snop svetlosti usmeren i fokusiran na određene serije aspekata u dragulju će, kada izađe iz reflektivne ravni dragulja, biti pre pojačan a ne umanjen.

Jedan od najvažnijih detaljnih opisa njihove upotrebe misterioznog instrumenta pod nazivom “Veliki kristal” je dao Edgar Kejsi, koji ga je primenio više puta.

Kristal je, kako on kaže, bio smešten u posebnoj građevini ovalnog oblika, sa kupolom koja se mogla vratiti nazad, izlažući kristal svetlosti sunca, meseca i zvezda u najpovoljnijem trenutku.

Na vrhu je kristal imao pokretni završni kamen, koji se koristio i za koncentrisanje dolazećih zraka energije, i za usmeravanje trenutnih u razne delove seoskog područja Atlantide.

Čini se da je Kristal prikupljao solarnu, lunarnu, zvezdanu, atmosfersku i energiju Zemlje, kao i nepoznate elementarne sile i koncentrisao ih u određenom trenutku, nalazeći se između vrha Kristala i dna završnog kamena.

Energija se koristila za različite namene. U početku je korišćena kao čist duhovni alat inicirajući ko bi mogao da se nosi sa velikom energijom. Rani Atlantiđani su bili mirni ljudi.

Pri kraju svog postojanja, međutim, Atlantiđani su postali pohlepniji za više moći, delovanje Kristala su preuzeli oni sa manje duhovne moralne čvrstine, i energija Velikog kristala je podešena na više i destruktivnije frekvencije.

Na kraju je Kristal podešen previsoko, aktivirajući vulkane i topeći planine, i konačno izazivajući potapanje Atlantide, a možda čak i smenu ose same Zemlje.

Webtribune.rs