Mislili su da je luda pre nego što su doktori pronašli RFID čip u njenom telu

Međunarodna organizacija rada procenjuje da u svetu ima 20,9 miliona žrtava trgovine ljudima i 4,5 miliona ljudi koji su zarobljeni u prisilnoj trgovini belim robljem širom sveta. Najmanje 100.000 dece godišnje se prostituiše u SAD, dodajući to na 9,8 milijardi dolara američke industrije trgovine belim robljem. Ovo je izuzetno unosan posao, jer makroi uglavnom zarađuju između 150.000 i 200.000 dolara po detetu godišnje, a eksploatišu 4-6 devojčica, u proseku.

Tehnoliogija je igrala značajnu ulogu u pronalaženju ovih žrtava u poslednjih nekoliko godina, međutim, tehnologija takođe može omogućiti trgovinu ljudima kroz “Dark web”, pa čak i pomoću upotrebe RFID čipova (Radio frequency identification). Nedvno je istupio jedan doktor, čiji će identitet ostati anoniman, kako bi podelio svoju priču o hirurškom uklanjanju RFID čipa iz žene koja je bila žrtva trgovine belim robljem.

U oktobru 2016. godine je 28-godišnja žena ušla u bolnicu tvrdeći da u svom telu ima uređaj za praćenje. Iako je doktor rekao da je ova žena izgledala ugledno, prisutne medicinske sestre i doktori su i dalje bili skeptični po pitanju njene priče, sve dok je nisu poslali na rendgen.

“Ugrađen sa desne strane njenog boka, nalazio se mali metalni objekat, samo malo veći od zrna pirinča. Ali bio je tu. On je nedvosmisleno tu. Ona je u sebi imala uređaj za praćenje. Niko nije progovorio oko pet sekundi – a u prometnoj hitnoj službi to nešto govori“, objasnio je doktor.

Kako se ispostavilo, taj mali metalni objakat je bio RFID čip. “On se koristi za označavanje mačaka i pasa. A nju je neko označio kao životinju, kao da je ona bila nečiji ljubimac nad kojim su imali vlasništvo“, nastavio je on.

Važno je napomenuti da RFID čipovi nisu kao svi drugi uređaji za praćenja ili GPS sistemi. Tip čipa koji je bio u ovoj ženi se mogao koristiti za njeno praćenje samo ako je osoba koja ju je pratila bila u blizini. To znači da je ona verovatno držana u zatvorenom prostoru sa svojim otmičarem, kao da je zaista bila kućni ljubimac koji se mora držati blizu njegovog vlasnika.

Uistinu, ona je bila prisiljena da uđe u svet trgovine belim robljem o strane svog momka, koji se ponašao kao njen makro. On ju je čipovao kako bi osigurao njeno povinovanje, prisiljavajući je da prodaje svoje telo a potom mu da novac. Ovo nije neuobičajena praksa, jer će mnoge industrije, od prostitucije od proizvodnje do domaćih usluga, čipovati svoje “zaposlene“.

RFID čipovi, koji su već u upotrebi, postaju uobičajena tehnologija. Američka kompanija pod nazivom “Applied Digital Solutions“ je razvila jedan, veličine zrna pirinča, i već je odoboren od strane američke FDA za distribuciju i implementaciju.

Potencijalna pitanja koja se tiču mikročipovanja ljudske rase su beskonačna. Da li bismo imali privatnost? Lako je zamisliti kako bi elita i vlada mogle da koriste mikočipove da bi dalje kontrolisali opštu populaciju. Da li uopšte bezbedno da to stavimo u naše telo ili bi došlo do još jednog drastičnog povećanja stope raka? Plus, ako ovo postane uobičajena praksa u svetu trgovine ljudima, da li bi nam to pomoglo da pronađemo žrtve ili bi samo pomoglo onima koji ih kontrolišu?

Webtribune.rs