LIVISI – GRAD DUHOVA NA JUGOZAPADU TURSKE

Na jugozapadu Turske danas možete pronaći mesto koje se nekad zvalo Livisi, a u njemu je živela grčka zajednica. Danas je selo poznato pod nazivom Kajakoj ili ‘selo kamenja’, a izgrađeno je u 18. veku..

Kako su neki gradovi napušteni, a danas su turističke atrakcije, dobro nam je poznato. Međutim, u tim slučajevima gotovo se uvek radi o gradovima koji svoju istoriju vuku od najranijih dana, a teško je pronaći napušteno i očuvano mesto staro tek 100 do 200 godina. Upravo jedno takvo postoji u Turskoj.


Na jugozapadu Turske danas možete pronaći mesto koje se nekad zvalo Livisi, a u njemu je živela grčka zajednica.

Danas je selo poznato pod nazivom Kajakoj ili ‘selo kamenja’, a izgrađeno je u 18. veku. Vremenom je doguralo do 20-ak hiljada stanovnika i razvijalo se sve do početka Prvog svetskog rata.

Početkom rata, grčka zajednica koja je tamo živela postala je nepoželjna, pa su nad njima, i generalno nad Grcima u Turskoj, počinjeni strašni zločini. Kako bi izbegli najgore, dobar deo stanovnika emigrirao je u Grčku, dok je ostatak proteran.

Kao posledica svega toga, nedugo nakon završetka svetskog rata, ubrzo je započeogrčko-turski rat, okončan tek mirom 1923.


Njime je dogovoreno i ‘preseljenje’ stanovništva pa je tako milion Grka bilo prisiljeno da napusti Tursku, dok se iz Grčke u suprotnom smeru odselilo pola miliona Turaka.

Već pri kraju Prvog svetskog rata, u Livisiju je jedva ostalo nešto Grka, tek nekoliko porodica. Potpisivanjem mira i tih par porodica napustilo je grad koji su ubrzo naselili Turci.

Ipak, oni su ubrzo shvatili kako im se grad, zbog brdovitog položaja, ne čini dobrim mestom za život pa su lagano počeli da ga napuštaju, a potres iz 1957. godine, označio je definitivni kraj života u gradu.

Danas je grad u potpunosti napušten, napola srušen, ali s još dobrim delom očuvanih zgrada i kuća.

Podsetnik je na ljudsku ludost, a vremenom je počeo da privlači mnogobrojne turiste, koje interesuje kako danas izgleda mesto koje je nekad bilo dom 20 hiljada duša.

http://www.svettajni.com