Pismo Arčibalda Rajsa vojvodi Živojinu Mišiću: Bukvalno će vam stati knedla u grlu dok čitate

Pismo Arčibalda Rajsa vojvodi Živojinu Mišiću.
Ako se nekom stegne u grlu da zna da ne brine.
Sasvim normalna reakcija dok čitate.



“Pariz 28. maja 1919.

Gospodine Maršale,

Biće skoro pet godina kako smo se prvi put sreli u valjevskim ulicama. Tada nismo mi mislili da će rat trajati tako dugo niti smo mogli misliti da ću ja ostati veran pratilac vaše vojske i vašeg naroda. Sada je kucnuo čas rastanka, rat je svršen i Velika Srbija za koju smo se tukli postoji. Ja sam svoj posao svršio i sada se vraćam natrag u redove.

Zacelo da Vas ne mogu ostaviti, a da mi se pri toj pomisli srce ne stegne. Sanjao sam da ostanem u sredini svih onih svojih prijatelja sa kojima sam delio teške časove. Sanjao sam o kakvoj maloj seljačkoj kućici nedaleko od Beograda gde bih provodio večeri sa drugovima sa kojima sa se upoznao na Miletinoj Kosi, na Rovovskoj Kosi, na Mačkovom Kamenu, na Čukama i drugim mestima. Sudbina to nije htela. Za mene nema mesta u Srbiji. Ja vas ostavljam.

Ali Vas ne mogu ostaviti, a da Vam ne zahvalim iskreno na svoj ljubavi koju ste mi ukazali. Vi ste spram mene bili uvek dobri. To neću zaboraviti. Ja ne mogu pisati svima svojim prijateljima koje imam u Vašoj vojsci. Ja Vas dakle molim, kao njihovog starešinu, da im kad bude prilike kažete da onaj, koji je bio njihov drug u iskušenju, zahvaljuje na svem prijateljstvu koje su mu ukazali i na svem što su oni učinili za njega. Godine koje sam proveo sa srspkom vojskom ostaće najlepše u mome životu i uspomena na njih ispuniće i ukrasiće ostatak mojih dana. Nemojte misliti, Gospodine maršale, da su ovo samo prazne reči. Tako je u istini. Ja sam vama toliko dao i od svega toga ostaje mi samo uspomena, ali ta uspomena vredi koliko i sve moje žrtve. Ja ne znam šta ću preduzeti kad svršim posao koji mi je poverila francuska vlada ali znajte, u svakom slučaju, da onaj, čiji ste grudi okitili medaljom hrabrih, neće nikada ništa učiniti što neće služiti na čast vojsci sa kojom je delio radost i žalost.

Zbogom, dragi Gospodine Maršale, čuvajte se još dugo za svoju zemlju koju ja volim i kojoj ste Vi potrebni. Pomislite poneki put i na namernika koji vam je došao iz Švajcarske i pokušao da ispuni svoju dužnosti.

Vaš srdačno odani

R. A. Rajs”


Arhiva Živojina Mišića, NBS
Signatura R 667/40

Opanak