Badem za zdravo srce i kožu
Gotovo da nema druge namirnice koja je tako mala, a objedinjuje toliko hranljivih materija kao koštunjavo voće. Orasi, lešnici, pistaći i drugi ne samo da su vrlo ukusni, već su i veoma zdravi.
Bogati su mastima, ali je reč o zdravoj kombinaciji mnogobrojnih nezasićenih masnih kiselina. To ne znači da treba da ih jedete u neograničenim količinama, ali biste deo dnevne potrebe za mastima slobodno mogli da zamenite ovim plodovima. Stručnjaci preporučuju pet puta nedeljno po 30 grama. Umesto čokolade, slobodno grickajte pistaće, a za prženje koristite bademovo ulje umesto margarina...
LEŠNICI JAČAJU NERVE
Mešavina vitamina B doprinosi nervnoj stabilnosti, a zajedno sa lipidima i masnim kiselinama poboljšava rad mozga. Ali, to nije sve: lešnik ublažava čak i hronične tegobe, jer sadrži prekursore hormona sreće serotonina, koji smanjuju osetljivost na bol.
KIKIRIKI SNIŽAVA PRITISAK I ŠEĆER
Da li ste čuli za arginin? Reč je o aminokiselini koja reguliše krvni pritisak, šećer i nivo masti u krvi. Pored arginina, kikiriki sadrži i folnu kiselinu, koja smanjuje rizik od bolesti srca i depresije, a sprečava i deformacije ploda u trudnoći.
PISTAĆI ŠTITE CREVA
Poznato je da vlaknaste materije stvaraju osećaj sitosti, ubrzavaju varenje i sprečavaju rak creva. Ne morate uvek da jedete integralne žitarice i povrće da biste u organizam uneli ove korisne materije. Konzumirajući ukusne zelenkaste plodove pistaća postići ćete isti efekat. Ako ste do sada, zbog povišenog holesterola, izbegavali da ih jedete, imajte na umu sledeće: jedna američka studija je pokazala da je 47 pistaća dnevno dovoljno da se nivo lošeg LDL holesterola smanji za 10 odsto.
ORASI SU DOBRI ZA SRCE
Orah je zvezda među koštunjavim plodovima, a za to postoji nekoliko razloga: istraživanja pokazuju da se redovnim konzumiranjem oraha (jedna šaka dnevno) smanjuje rizik od oboljenja srca. Za to su zaslužne omega-3 masne kiseline. Osim toga, orasi su bogati elaginskom kiselinom, koja ima antikancerogena svojstva, i veoma efikasno neutrališu dejstvo slobodnih radikala, koji uništavaju ćelije srca, mozga i kože.
Izvor:http://www.blic.rs/
Нема коментара