ŠOKANTNI PODACI KOSOVSKOG LEKARA: Evo kako nas uranijum ubija iz godine u godinu

Upotrebom osiromašenog uranijuma tokom NATO bombardovanja naneta je dugoročna šteta Srbiji i srpskom narodu.

Jer, svake godine imamo porast broja obolelih za oko 25 odsto u odnosu na prethodnu. U prilog ovoj činjenici govore brojke na primeru obolelih u Kosovskoj Mitrovici, gde je 2011. registrovano njih 185, sledeće 225, a 2013. 250. Zato su se naše sumorne prognoze, izrečene još 2002, da će upotreba osiromašenog uranijuma tokom agresije Zapadne vojne alijanse na SRJ izazvati epidemiju malignih oboljenja, ispostavile tačnim.

Ovim rečima dr Nebojša Srbljak, kardiolog u ZC u Kosovskoj Mitrovici i osnivač NVO „Milosrdni anđeo“ koja se bavi podacima o broju obolelih od maligniteta na KiM, objašnjava da su „oni koji su koristili osiromašeni uranijum morali da znaju kakve posledice izaziva“.

On naglašava da studija njegove organizacije, koja obuhvata period od dve godine posle bombardovanja, jasno pokazuje da je porast broja obolelih od malignih bolesti posledica radioaktivnosti, a ne stresa i drugih loših životnih navika.

„Setimo se primera Italije koja je obelodanila da su njihovi vojnici koji su boravili na Kosmetu ozračeni i da je povećan broj hematoloških oboljenja direktna posledica upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom“, kaže dr Srbljak.

„Upravo italijanski vojnici u sastavu Kfora bili su rapoređeni tamo gde je najviše upotrebavljana municija sa osiromašenim uranijumom, u Peći, Đakovici, na Košarama. Njihove porodice, koliko je meni poznato, dobile su odštetu.“

Dr Srbljak apeluje na nadležne da i naša zemlja formalno zatraži obeštećenje, ne samo za materijalnu štetu nego i zbog porasta broja obolelih od malignih oboljenja. Ovaj kardiolog tvrdi da je neko hteo da minimizira podatke koje je sa svojim timom objavio još 2002. godine da je na Kosmetu broj obolelih od maligniteta bio povećan za gotovo 200 odsto u odnosu na period pre bombardovanja.

„Da smo u pravu postalo je jasno kada su se tim povodom oglasile i naše komšije Albanci, koji i dalje, uglavnom, preko veza odlaze na lečenje u Beograd. Jer, i oni, to je sasvim očigledno, imaju poverenje u stručnost srpskih lekara. I zato mislim da bi konačno mogao da zaživi naš predlog da se ovde, u Mitrovici, otvori istureno odeljenje Onkološkog instituta iz Beograda.“

Dr Srbljak, iako smatra pozitivnim što se poslednjih godina prate statistički podaci o broju obolelih, kaže da je vrlo loše to što ovaj problem ne shvatamo i doživljavamo kao nacionalni, nego „kao tuđu nesreću“.

(http://beograd.in/)