BILDERBERG ELITA ODLUČILA: Zaustaviti pobune siromašnih, uništiti Trampa i sprečiti izlazak Britanije iz EU

Jedno od glavnih savremenih pitanja je kako će svetska plutokratija zauzdati rastuće nezadovoljne proleterske mase, navodi poznati analitičar Pepe Eskobar, koji komentatiše poslednji sastanak tajne Bildeberg grupe, jedne od kovača Novog svetskog poretka.

I ovaj godišnji sastanak Bilderberg grupe je mirno prošao od 9. do 16. juna iza strogo zatvorenih vrata Hotela Tahenbergpalas Kempinski u Drezdenu – a njegovoj tajnosti je dobro došao iznenadni teroristički napad u Hjustonu, SAD.

Ali, na sastancima ove grupe zaista je važno je ono što se govori u zatvorenom uskom krugu odabranih gospodara i izaslanika, a ne razgovori na sastancima po komitetima, kojima prisustvuju i pozvani gosti (u koje se ubrajaju i novinari iz Ekonomista, Blumberga, Fajnenšnel tajmsa ili Vol strit džurnala.




Sastanci Bilderberg grupe su kao ultra-elitistička verzija Davosa, nalik sastancima Trilateralne komisije. Njih prati izuzetno strogo pravilo: ako ste učesnik, možete koristiti svaku informaciju koju dobijete od svojih kolega, sve dok ne otkrivate svoj izvor.

Dakle, o čemu su to pričali 150 izabranih, koje Zigmunt Bajman, definiše kao krem transatlantskih modernih elita – dve trećine iz Zapadne Evrope, a ostatak iz Severne Amerike. Predvidivo, o čemu bi razgovarali Ministri finansija i direktori mega-korporacija: o očuvanju onoga što Imanuel Valerstajn opisuje kao «svetski sistem», ili turbo-finansijski kapitalizam; i o neophodnosti da se nešto promeni da se ništa značajno ne bi promenilo.

Kao mi je jedna krtica(evropski diplomata) rekla, ovogodišnje ključne teme su bile kako da se svim sredstvima zaustave Donald Tramp u SAD i Bregzit u Velikoj Britaniji, i kako da se, ne birajući sredstva, evropsko javno mnenje ubedi da prihvati sporazum o Transatlantskom trgovinskom i investicionom partnerstvu (TTIP).

Ali, razgovaralo se i drugim stvarima važnim za globalizam i dnevni red Novog svetskog poretka, kao što je stvaranje virtuelnog onlajn pasoša – odnosno internet identifikacionog broja – bez kojih niko na internetu ne bi mogao ništa da kaže niti kupi. Opravdanje za to je promocija “sajberbezbednosti”, a nije iznenađujuće što je ta ideja potekla od orvelovske Evropske komisije (EK).




Plutokratija protiv prekarijata

Od  osnivačkog sastanka u Hotelu Bilderbeg u Osterbeku u Holandiji 1954. godine, pređen je trnovit put.  Da, Bilderberg stvara Novi svetski poredak koliko i Trilateralna komisija. Zvanično se objašnjava da se na tim sastancima govori o “megatrendovima” i “velikim” globalnim pitanjima. Ali, poenta je zaključiti kako će i u koju svrhu će ova političko-ekonomska Valhala sprovesti stavke svog dnevnog reda – od napretka u razvoju veštačke inteligencije do novih granica u sajberbezbenosti.

Ali, ne radi se samo o dogovorima. Ključna tema ove godine je bila i prekarijat – odnosno, one, kako ih je definisao britanski ekonomista Gaj Stending “otuđene, zabrinute i ogorčene” mase, koje se plaše gubitka posla i zapadanja u još bedniji život.

Radi se o ljudima sa večitim ugovorima na određeno vreme, onima sa minimalnim zaradama, onima koji rade na crno, stranim radnicima, onima koji nemaju kancelariju i čiji posao nema kraja, radnicima pred penzijom, ljudima koje sistem uništava, samohranim majkama bez podrške, radnicima koji nemaju štednju, i generacijama za koje penzije i penzionisanje neće biti ni dostupne ni poželjne. Ovi ljudi čine veliku većinu globalnog urbanog proletarijata i niže srednje klase, a podržavaju Trampa u Americi i desničare u Evropi.

Nije čudo što je izabrana elita ovim uznemirena. Njena globalistička rutina im ne da priliku da razumeju iskušenja prekarijata, jedno od glavnih savremenih pitanja je kako će svetska plutokratija zauzdati rastuće proleterske mase.


Bilderberg je, naravno, tradicionalno glavni oslonac za  velike naftne koirporacije i najveće banke, a ne moramo reći da je njihov zvanični kandidat u američkim predsedničkim izborima Hilari Klinton.

Bilderberg sada okuplja i prvu ligu Silikonske doline. “Mislim da imamo dosta problema u našem društvu … Moramo naći način da razgovaramo sa ljudima gde nije sve potpuno transparentno. Često imate najbolje razgovore u manjim zatvorenim grupama. Tu se mogu voditi vrlo iskreni razgovori i može se bolje misliti o budućnosti “, rekao je jedan od vodežih ljudi Silikonske doline.

Dakle, to je to. Kada govorimo o transparentnosti, govorimo o nijansama sive, i o tome ko stvara nijanse. Što nas dovodi do toga da neke stvari koje nisu javno raspravljane nasastancima Bilderberg grupe, utiču na sve nas.

Malo atlantičara – ali svakako ne ozbiljni i bitni ljudi su primetili šta se desilo sa planom izvršnog direktora Morgan Čejsa Džejmija Dajmona da stvori sistem za sastanke upravnih odbora i sprovede pravo korporativno upravljanje. Ništa. Ideju je u suštini zaustavila “Fideliti”, investicioni fond koji operiše sa 2.2 triliona dolara.

Uvek je neophodno imati na umu da firme Fideliti (generalni direktor Ebigejl Džonson), BlackRock (direktor Lari Fink), Capital Group (direktor: Tim Armor) i Vanguard (direktor Bil MekNab) imaju izuzetno ozbiljne deonice u svim velikim bankama koje čine američki FED (Federalne rezerve), a da ne pominjemo u ogromnim američkim korporacijama.

Ukratko: ova velika četvorka kontroliše američki FED, kao što na, na kraju krajeva, kontroliše velike američke banke i značajne delove zapadnih korporacija. Ovo su jedni od glavnih “Gospodara univerzuma” – ili ono što je Adam Smit, davne 1776. godine nazvao “gospodari čovečanstva”. Transparentnost? Oni su čak i manje transparentni od Bilderberga. Oni čak ne moraju da idu na sastanke Bilderberg grupe. Oni žele da sve ostane ovako.

(Strategic culture  foundation, priredio M. Đorđević,Kurir)