MISTERIJA NESTALE DEVOJČICE TANJE: 200 ljudi je videlo vanzemaljske brodove na livadi ali je sve zataškano – VIDEO

Pre 50 godina, 6. aprila 1966. godine, nekoliko je razreda osnovne i srednje škole u Vestalu, na jugu Australije, upravo završavalo čas fizičkog. Njihovu pažnju u tom su trenutku odvratila tri neobična leteća objekta koja su se kretala neobičnom brzinom izvodeći  veoma brzim manevrima.

Nastala je poprilična panika. Deo učenika odlučio je da se skloni u školu, a nekoliko najhrabrijih je odlučilo da ostane i krene prema mestu na koje su se objekti počeli spuštati. Nekoliko im se učenika približilo, a oni svedoče da su videli tri metalna, kružna objekta koji nisu imali nikakve oznake i bili su “veličine dva porodična automobila”.

Jedna devojčica je nedaleko od tog mesta ostala bez svesti, a njena sudbina ni danas nije poznata.

Leteće objekte je videlo i nekoliko profesora, a svi su oni dobili direktivu da decu zadrže unutar škole sve dok predstavnici medija, koji su se ubrzo počeli okupljati, ne odu dalje svojim putem. Ali pristup deci, prisećaju se nekadašnji učenici, imali su “dobro odeveni muškarci u crnim odelima”. Bilo ih je troje i sledećih su nekoliko sati proveli u školi ispitujući učenike o tome šta su tačno videli. Kada bi im oni odgovorili, ljudi u crnim odelima najčešće su reagovali podrugljivim komentarima poput: “A što je sa malim zelenima, jeste li vidjeli i njih?”

Učenike su pokušali da uvere da nisu videli ništa i da je sve bio samo plod njihove mašte. Iako su bili prestrašeni, neke od njih to nije sprečilo da kasnije otrče pred TV kamere i ispričaju šta su videli.

Do tih arhivskih snimaka pokušao je doći Šane Rijan, univerzitetski profesor koji je ovaj incident istraživao desetak godina te 2005. godine o njemu napokon objavio i odličan dokumentarac.

Iz tog je vremena sačuvano tek nekoliko šturih novinskih članaka što takođe sugeriše da je postojala određena blokada sa viših instanci. Iz različitih su sistema obrisani podaci o poletanjima aviona, iako su svedoci videli njih pet, kao i podaci o intervenciji vojske koja je izašla ne teren i uzimala uzorke tla sa mesta na kojima su se spustile letelice.

Svedoci se prisećaju kružnih oblika u travi koja “kao da je bila kuvana, ali nije bila spaljena”.

Ono što je posebno zanimljivo da leteće objekte nisu videli samo učenici osnovne i srednje škole u Vestalu, već i brojni poljoprivrednici koji su usred dana radili na svojim poljima. Njihova svedočanstva poklapaju se sa svedočanstvima dece. Cela stvar je vrlo brzo zataškana, vlasti su se ponašale kao da se ništa nije dogodilo, mediji o incidentu nisu pisali, a reakcija dece objašnjena je masovnom histerijom što zaista jeste jedno od mogućih i logičnih objašnjenja.

Ali, brojni svedoci koji su u tom trenu bili na drugim lokacijama u Vestalu ukazuju da to ipak nije bilo tako.

Da su deca i ostali stanovnici Vestala nešto videli, 2014. su godine napokon potvrdile i australijske vlasti. Naime, u sklopu HIBAL programa australijsko-američke su snage pomoću srebernih balona merile radioaktivnost u atmosferi nakon kontroverznih nuklearnih testiranja, pisao je australijski Herald Sun.

Iako bi kombinacija ovakvih merenja i masovne histerije isto tako mogla objasniti incident, ovo objašnjenje otvara mnogo dodatnih pitanja. Zašto bi vlasti zataškavale testiranje razina radioaktivnosti, ako nisu zataškavale nuklearna testiranja i zašto su pokušavale ućutkati brojne svedoke?

Neprirodno brzo kretanje objekata, njihovo sletanje i tragove spuštanja tu uopšte ne moramo spominjati – to se jednostavno ne uklapa u ovo objašnjenje. Takođe, oblik balona koji su korišćeni u sklopu HIDAL projekta nije ni približno slično letelicama koje je videlo više od 200 svedoka.

Devojčica koju više niko nikada nije video

Jedan od najneobičnijih elemenata ove priče je onaj o nestanku devojčice Tanje. Ona je naime prva stigla do mesta gde su se spustili leteći objekti. Kada je mestu prišlo još nekoliko učenika, Tanju su našli kako leži bez svesti. Oni su je uspeli probuditi i Tanja se bez ičije pomoći vratila do škole.

“U dvorištu su bila kola hitne pomoći, a u školi su mi rekli da je u njima upravo Tanja. Nakon toga je više nikada nisam videla, prisetila se u dokumentarcu ‘Westall 66′: A Suburban Mystery’ njena prijateljica Žaklin Argent.

Uprkos brojnim objašnjenjima i teorijama, sudbina Tanje, kao i što se tačno dogodilo tog sunčanog dana u Vestalu možda će i zauvek ostati potpuna misterija na koju nikada nećemo dobiti konačne odgovore. Brojni stručnjaci i entuzijasti je pak smatraju jednim od najčvršćih dokaza da vanzemaljci posećuju Zemlju ili čak da vlade svetskih velesila s njima sarađuju pri razvoju novih tehnologija.

(24sata.hr)