Predstavljamo Vam najveće opasnosti koje nam prete iz svemira

Foto: Forbes

Život na našoj plavoj planeti izgleda bezbedno sve dok ne shvatimo šta stvarno vreba iz svemira, spremno da nas uništi u trenutku.

 Kada se zapitate koja je najveća pretnja opstanku ljudi na planeti verovatno pomislite na nuklearni rat, globalno zagrevanje ili neku vrstu pandemije.

Pretpostavimo da možemo da prevaziđemo sve te izazove… Da li smo stvarno bezbedni?

Predstavljamo vam kosmičke katastrofe koje su samo delić sa spiska potencijalnih opasnosti koje bi opstanak čovečanstva ozbiljno dovele u pitanje.

ZRAČENJENaše Sunce nije baš među najmiroljubivijim zvezdama. Stvara jaka magnetna polja koja proizvode impresivne Sunčeve pege, nekada i višestruko veće od Zemlje. Takođe, izbacuje mlaz sastavljen od čestica i radijacije – takozvane solarne vetrove.

Ovi vetrovi uzrokuju divnu polarnu svetlost, ali kada su jači nego što to Zemljin omotač može da podnese, oni ometaju radio komunikacije i dovode do nestanaka struje.

Najjača solarna oluja koja je zabeležena na Zemlji dogodila se 1859. godine, a nazvana je “Slučaj Karington”, međutim, kako smo tek poslednjih decenija postali apsolutno zavisni od elektronske opreme, počeli smo da shvatamo i potencijalne posledice ovog fenomena.

Iako čak ni izuzetno jaka Solarna oluja ne bi izbrisla čovečanstvo, ona bi predstavljala veliki izazov jer ne bi bilo struje, grejanja, klima uređaja, GPS , interneta, pa na kraju ni hrane i lekova.

ASTEROID

Svi su svesni kakvu opasnost predstavlja udar asteroida, kako su poslednja istraživanja skrenula pažnju na veliku grupu ovih nebeskih tela u našem solarnom sistemu, naučnici širom sveta razmišljaju o tome kako adekvatno odgovoriti na ovu pretnju.

Mi smo, međutim, tek na početku razvoja sistema koji bi nas zaštitili od manjih asteroida, a protiv većih smo, nažalost, sasvim bespomoćni. Iako ne bi potpuno uništili Zemlju, oni bi izbrisali čovečanstvo uzrokujući ogromne cunamije, požare i ostale prirodne katastrofe.

RAST SUNCA

Sa sigurnošću znamo da naše Sunce neće postojati za 7,7 milijardi godina. U tom trenutku ono će izbaciti svoju atmosferu kako bi postala planetarna maglina, a na kraju će ostatati samo “beli patuljak”.

Čovečanstvo ipak ne bi osetilo te poslednje stadijume Sunca. Kako ono stari, tako postaje sve veće. Onog trenutka kada postane ogromna zvezda,  moći će da proguta Merkur i Veneru.

Zemlja bi mogla da bude bezbedna u tom trenutku, ali će jaki solarni vetrovi verovatno usporiti njeno kretanje. Za oko osam milijardi godina, naša planeta će, kao rezultat ovih procesa, upasti u spoljne slojeve ogromne umiruće zvezde.

GAMA ZRACI

Izuzetno jake eksplozije energije koji se nazivaju prasci gama zraka,  moguće su u sistemima u kojima se dve planete okreću oko iste ose i u slučajevima kada zvezde eksplodiraju (supernova).

Ti izlivi energije su veoma moćni jer energiju sabijaju u uzak zrak. Radijacija koja se tom prilikom otpušta, mogla bi da uništi ozonski omotač, ostavljajući živi svet na udaru UV radijacije.

EKSPLOZIJA ZVEZDA

Eksplozije zvezda (supernove) se događaju kada jedna zvezda istroši svoje mogućnosti fuzije i javlja se jednom ili dva puta svakih 100 godina u okviru galaksije Mlečni put.

Možemo li očekivati uskoro neku supernovu? Zvezda Betelgez, crveni džin na kraju svog života, nalazi se u sazvežđu Orion, koje je udaljeno “samo” 460 – 650 miliona svetlosnih godina.

Mogla bi da postane supernova sada ili u narednih milion svetlosnih godina. Srećom, astronomi procenjuju da bi supernova morala da se dogodi na 50 svetlostnih godina od nas da bi radijacija oštetila naš ozonski omotač.

POMERANJE ZVEZDA

U međuvremenu, zalutala zvezda kreće se ka Mlečnom putu i mogla bi da dođe toliko blizu našeg Sunca da njena gravitacija može pomeriti kameniti Ortov oblak na ivici našeg solarnog sistema, koji je izvor kometa u našem sistemu. To bi povećalo šanse da se pojavi velika kometa koja bi udarila u Zemlju.

ŽIVOT IDE DALJE

Čovečanstvo na zemlji će sigurno nestati. Ali to nije nešto što bi trebalo da nas plaši. To je nešto što ne možemo da promenimo, isto kao što i naši životi imaju svoj početak i kraj.

To nas definiše i tera da shvatimo da je sve što možemo da iskoristimo vreme na Zemlji koje imamo. Posebno ako znamo da je moramo čuvati uspostavljeni balans kako bi čovečanstvo opstalo.

Svi ranije navedeni scenariji u sebi nose moguće uništenje, ali nude i lepotu i čuda. U mnogim slučajevima, proizvode ono od čega smo stvoreni.

Zato bi, umesto gledanja u noćno nebo i razmišljanja šta će nas ubiti sledeće, bilo bolje da se divimo dubini svemira, čudima koja u njemu postoje i uzvišenoj prirodi Univerzuma.Budite inspirisani svemirom.

Nudi budućnost i smisao.

izvor/http://www.svettajni.com/