Zavirite u tajne italijanske nacionalne kuhinje!

Foto: Guliver/Thinkstock

Italijanska kuhinja je jedna od najpopularnijih, najpoznatijih i najstarijih kuhinja u svetu.

Testo i testenine svih mogućih vrsta, povrće (naročito paradajz), žitarice, voće, maštoviti prelivi, mirišljave mediteranske trave, maslinovo ulje, vino, sirevi i riba čine osnovu italijanske kuhinje, po kojoj je ona poznata i omiljena u celom svetu. Takođe, Italija se diči sa preko 400 vrsta sireva i 300 vrsta kobasica.

Sve ovo Italijani konzumiraju u dva navrata dnevno. Doručak zamenjuju jednim kapućinom, što znači da im je ručak prvi, a večera drugi obrok.

Ono što je bitno je da se nigde ne sme žuriti. Jede se polako, „uz (vinsku) čašu razgovora“, potpuno se posvećujući uživanju u ukusu svakog pojedinog dela obroka.

Inače, tradicionalni italijanski meni izgleda ovako:

Antipasto je toplo ili hladno predjelo.

Primo, prvo jelo, je toplo jelo. U toj ulozi će se naći pasta, rižoto, njoke, palenta ili neka supa i sve to, uglavnom, u vegetarijanskom izdanju.

Secondo, drugo ili glavno jelo je riba, ili već neki plodovi mora, ili meso. Najviše se koristi teletina, mada je, u poslednjih šezdeset godina, i govedima sve aktuelnija.

Contorno, sporedno jelo, je neka salata ili već neko povrće i uvek ide posle glavnog jela.

Dolce, desert, može biti svašta. U ovoj, od mesta do mesta, tako različitoj kuhinji se, verovatno, deserti razlikuju najviše. Ne bi bilo preterano reći ni da svaka kuća ima svoju poslasticu, ili bar svoju varijantu neke. Sladoled, granita ili tiramisu su samo maleni deo onoga što Vam može biti posluženo u ovom delu obroka.

Caffe tj. svima dobro znani, espresso. Kraći, duži, s mlekom ili bez, u svakom slučaju, pije se posle jela.

Ammazzacaffe, u bukvalnom prevodu, ubica kafe je mala čaša likera koja se pije posle kafe da ublaži njen ukus. I ovde postoje brojne vrste, ali su najpoznatiji grappa – od grožđa, amaro – od bilja i limoncello – od limuna.

Trebalo bi zapamtiti da je ovaj njihov primo ono što će vas učiniti sitim. Vrlo lako se može desiti da, ako se čuvate za glavno jelo rukovodeći se poznatim pravilima, ostanete manje-više gladni.

Dobro, pored ovako bogate trpeze, baš gladni nećete ostati, ali svakako nećete dobiti šta ste očekivali. Izuzetak je Toskana u kojoj je prihvaćeno pravilo da je „glavno jelo“ glavno jelo.

izvor/http://www.posaljirecept.rs