Stiže nova izbeglička kriza, GORA i STRAŠNIJA nego do sada: MILIONI izbeglica pred vratima Evrope!
DOŠLI tuđi, posvađali domaće. Tako bi moglo da se opiše trenutno stanje oko migrant- skog pitanja na evropskom tlu. Nezvani gosti su banuli i uneli jabuku razdora kojom su izazvali jednu od najvećih kriza od osnivanja EU. Patriotski i liberalni tabori su se duboko ukopali u svoje rovove i nemaju nameru da odstupe. Pritom, procene govore da se čak između šest i 10 miliona potencijalnih "dođoša" još nalazi u okruženju, dok oko 25 miliona vreba izdaleka. Od toga, samo u Turskoj ih je trenutno blizu četiri miliona, u Libanu još oko milion. Ostali čekaju povoljnu priliku. A neki od njih bi mogli, baš zbog svađe u EU, da se zaglave i u Srbiji. Posle atmosfere na neformalnom sastanku lidera Unije, koji je predsedavajuća Austrija organizovala sredinom ove nedelje u Salcburgu, mirne duše može da se postavi pitanje da li EU još postoji. Oformila su se dva tabora s nepremostivim razlikama. Jedan predvodi Viktor Orban, drugi Emanu- el Makron. I dok je francuski predsednik davao izjave o potrebi solidarnosti i odgovornosti, mađarski premijer se protivio bilo kakvom prihvatu azilanata. Orban odbija i povećanje na 10.000 ljudi do 2020. godine kapaciteta Fronteksa, koji će zajedno s našim graničarima čuvati granicu Srbije. Grčka, Španija i Italija, koje su i najviše pogođene migrantskom krizom, takođe su stale uz Mađarsku. Svojevremeno je, kada bi postojale velike razlike, bila bar prisutna volja da se pronađe kompromis. Sada ni toga nema. Svako je ušančen u svom rovu.
Zemlje koje trenutno manje ili više izražavaju protivljenje svemu što ima migrantski prizvuk su Italija, Mađarska, Španija, Grčka, Austrija, Danska, Švedska, Češka, Slovačka, Poljska. Malta i Kipar balansiraju, dok je u Nemačkoj situacija krajnje specifična, jer je gostoprimljivu Angelu Merkel u nezavidan položaj dovela koalicija krajnje skeptična na masovni izbeglički priliv. Sve vreme samita u Salcburgu osećao se miris predizbornog baruta pred izjašnjavanje za novi saziv evropskog par- lamenta u maju sledeće godine, s varnicama između nacionalista i mondijalista, u atmosferi potegnutih procedura za ograničavanje glasanja unutar Evropskog saveta, najpre protiv Poljske, a nedavno i protiv Mađarske. U tom vakuumu, izbeglice će tražiti svoju priliku. Migranti i dalje pristižu u EU, najčešće iz pet pravaca. Iako se njihov broj znatno smanjuje, zanimljivo je da su dve rute u porastu u odnosu na lane. Putem preko zapadnog Mediterana, koji vodi do Španije, u prvih pet meseci ove godine stiglo je 8.206 migranata, a prošle godine samo 5.165.
Maršruta iz pravca istočnog Mediterana vodi preko Albanije i njom su stigle čak 19.853 izbeglice u odnosu na 10.453 prošle godine. Preko ostatka Zapadnog Balkana, što zahvata i teritoriju Srbije, od januara do maja, ušlo je 1.897 u odnosu na 4.192 prošle godine, dok je priliv rutama iz zapadne Afrike i preko gornje, istočnoevropske granice, anegdotičan, s 96 (lane 113), odnosno 157 (271) izbeglica. U prva tri meseca ove godine, inače, građani Sirije su i dalje najmnogobrojniji. Azil u zemljama EU je tražilo 15.800 ljudi iz ove zemlje. Slede Iračani sa 9.200, Avganistanci 7.700 i Nigerijci 6.400. Od početka izbegličke krize, od 2014. godine do danas, u EU je ušlo 1.800.000 ljudi. Nemačka je do sada primila više od 40 odsto ukupnog broja migranata, i to se sada direktno odražava na političku situaciju u ovoj zemlji. Prema broju stanovnika, u Nemačku je ušlo 3.945 izbeglica na milion žitelja, u Austriju 3.865, Švedsku 3.125, a u Francusku i Italiju svega 605, odnosno 580. Na ovom putu punom neizvesnosti i opasnosti, istovremeno je ovih godina, prema podacima Visokog komesarijata UN za izbeglice, u stradalo preko 16.600 ljudi.
Prve godine, u EU je pristiglo 215.000 migranata, nalet je usledio 2015. sa preko milion ljudi, 2016. je ušlo 363.000, godinu kasnije 171.000, dok je u prvoj polovini ove godine stiglo 45.000 migranata. Njihov broj se smanjuje pre svega zbog mera koje je EU preduzela u borbi protiv švercera ljudima, sklapanja sporazuma o zaustavljanju u trećim zemljama i ojačane kontrole. Ali niko ne garantuje da se neće pokrenuti neki novi talas. Ipak, migrantima je sada mnogo teže da se probiju do EU nego ranije.
Usred krize, u jesen 2015, stizalo ih je 30.000 dnevno, koliko danas za četiri meseca. Pitanje je kako razmestiti one koji su već došli, a veliki problem je i njihova integracija. Hitnost je danas, međutim, političke prirode, jer je na ispitu evropsko jedinstvo. U opasnosti je i sporazum iz Šengena koji, očigledno, treba reformisati, kao i celokupnu migracionu politiku staru preko 30 godina u Evropi novih političkih mutuacija. Važnu poruku poslao je nedavno predsednik EK Žan-Klod Junker, da su Evropi potrebni kvalifikovani migranti. Za ostale, Francuska i Nemačka već spremaju partnerstvo s afričkim zemljama, da ih po strogim pravilima vrate kući. Naravno, ako skrštenih ruku budu čekali da ih uhvate i deportuju, i pod uslovom da u međuvremenu ne stignu novi, ilegalno nastrojeni, ali legitimno željni lepše budućnosti.
Нема коментара