DA LI ZNATE DA EVROPOM VLADAJU VEĆ 500 GODINA ISTE PORODICE?

Piše: Viktorija Nikiforova

Evropske aristokrate – naslednici starih titula i bogatstava – ne vole da o njima pišu mediji niti da se nađu na Forbovim listama najbogatijih u svetu.

To im pomaže da izbegvaju neke poreze, da u Briselu izdejstvuju neke grantove, da trguju suverenitetima i upravljaju Evropskom unijom kao naslenim „imanjem”.

Upravo oni su realni vladari Evropom već 500 godina.

Istraživanje Banke Italije potvrdilo je, recimo, da su u Firenci iste porodice najbogatije neprekidno već 600 godina.

Tokom 20. veka mnogi pisci su eksploatisali temu  prospasti aristokratije i „starih bogatstava”. O propalim „porodičnim gnezdima” pisani su i stihovi i romani.

Zato su savremeni Evropljani počeli da savremene evropske aristokrate zamišljaju kao nastrane starce koji jedva da imaju novca da zimi greju nekoliko soba u svojim poluzrazorenim dvorcima čiji krovovi prokišnjavaju.

Međutim, odjednom se pokazalo da su poznate aristokratske porodice preživele sve socijalne kataklizme. I ne samo da sačuvale svoja bogatstva i kapitale, nego su ih i uvećale. Do nivoa koje je čak teško „izračunati”.

Nosioci zvučnih titula i dalje drže najskuplje aktive u Evropi – zmlju i nekretnine.

Grofovi Kavdor, koje pominje Šekspir u „Makbete”, i danas žive u svom dvorcu.

Nemački knezovi Firstenberzi, čiji rod seže u XIII vek, takođe drže porodične rezidencije – zamkove Vejtra i Hajligenberg i kneževski dvorac u Donauešingenu.

Legendarna dinastija Švarcenberg i dalje raspolaže sa više od 1o zamaka i dvoraca. Najveću vrednost ima ogromni dvorac  centru Beča.

Englezi su izračunali da je 2010. godine trećina sve zemlje u Velikoj Britaniji – a to je najskuplja zemlja na svetu – bila u rukama njene aristokratije.

Vojvodi Vestminsterskom prpada deo čuvenih delova Londona – Majfer i Belgravia.

U svojini grofa Kadogana je centralni deo britanske prestonice: trg Kadogan, deo ulica Sloun-strit i Kingz roud.


Baronesa Hovard de Valden drži prestižne londonske ulice Harli-strit i Marilebon-Haj-strit.

Kupiti kuću koju su sagradili vlasnici te zemlje praktično je nemoguće – za stotine miliona dolarov kupuje se jedino pravo iznajmljivanja vila na rok do 35 godina.

U aristokratskim zamkovima se čuva bezbroj vrednih knjiga, slika, antikvarnog nameštaja i umetničkih predmeta. Vrednost svga toga teško je odrediti čak i približno.

Zato aristokrata nema na Forbsovim spiskovima. „Stari kapitali” vole tišinu.

Ono što drže Gejts i Zakerberg zato mogu videti svi. Čak i svaki dan pratiti koliko su „teški” na berzama.

Stvarno bogatstvo starih porodica brižljivo je skriveno od nepoželjnih pogleda. Englezi, na primer, odavno pokušavaju da utvrdesa koliko zemlje raspolaže Edvard Vilijam Ficalan-Hovard, 18-ti vojvoda od Norfolka, a on na tu temu skromno govori: „Ja se pomalo bavim farmerstom u Zapadnom Saseksu”.

Teško je proceniti čak i bogatstva za koja se zna. Jer, koliko koštaju originali Velaskeza i Goje, pisma Kristofora Kolumba, dvorci u Sevilji i Madridu i prvo izdanje „Don Kihota” – a sve je to u vlasništvu 19-og vojvode Albe. Procene se kreću od 600 miliona do 4,7 milijardi evra.

Aristokrate izigravaju poreske obaveze najčešće tako što svoje dvorce prenose u svojinu nekog specijalnog fonda kojim rukovodi neko iz njihove porodice. Tako njihove nove generacije izbegavaju plaćanje velikih poreza na nasledstvo.

Aristokratske porodice su uglavnom sačuvale i vlast koja ide pride uz njihove titile i bogatstva. Toni Bler je 1999. pokušao da Dom lordova očisti od naslednih perova.

Uprkos  tome, a i nekim drugim merama, staro englesko plemstvo i dalje drži najvišu zakonodavnu vlast.

Nije mu ispod časti ni izvršna vlast. U vladi Tereze Mej su po jedan grof i vikont i tri barona.

Britanska aristokratija će do istupanja Londona iz EU „musti” njene fondove za podršku farmerima.

Primera radi, „farmeri”, kakvi su vojvoda Malboro, vojvoda Nortumbrijski, vojvoda Vestminsterski i lord Rotšild dobijaće od Brisela između 700.000 i 1 milion funti.

Za 18-tu vojvotkinju Alba, koja je umrla 2014-te, govorilo se da može proći Španiju sa severa na jug – ni na korak ne sišavši sa svoje zemlje.

Možda su najuspešniji veliki knezovi kojisu svoje kneževine pretvorili u ofšor-zone.

Prinčevi Monaka pretvorili su svoju državu u najpoznatiji poreski raj za fizička lica.

Velike vojvode Luksemburga učinile su to isto za firme.

Tokom celog XX veka, čuvene porodice su opstajale i dalje se bogatile sarađujući i sa najodioznijim političkim režimima.

Knezovi Borgeze i Torlonija podržavali su Benita Musolinija.

Vojvoda Alba oficijelno je predstavljao Franciska Franka u Londonu za vreme Drugog svetskog rata.

Baron Tisen-Bornemisa profitirao je od saradnje sa Trećim rajhom, a njegova kćerka Margit priređivala je u svom dvorcu večere za uticajne esesovce. Prilikom jednog takvog pira su pijani gosti pobili oko 200 Jevreja. Slike koje su tada pobijenima bile konfiskovane ušle su u čuvenu kolekciju njenog oca.

Fakti