Srećan je ko je posadio ovo drvo u svoje dvorište, simbol je života i zdravlja
Ako se neko drvo osušilo ili je korenje počelo da
uništava temelje kuće, vreme je da, prema verovanjima, preuredite vaše dvorište
i posadite biljke koje su poštovali naši preci. Prvo treba zasaditi drveće i
žbunje, a onda i cvetnice. Često se navodi da je najlepši ukras za dvorište
hrast lužnjak, jer je njegova krošnja lepo razgranata i pravi „debeo“ hlad.
Takođe, hrastu lužnjaku prija i blizina vode.
Lipa je za Slovene bila sveto drvo, jer su njeni cvetovi lekoviti. Ovo drvo
pčelama daje dobru pašu, a medovina je bila glavni izvor slasti za Slovene.
Lipov ugalj prečišćava vodu. Međutim, lipa se sadi sa strane, blizu, ali ne i
iznad garniture za sedenje. Vrba je u vreme kada su kažnjavana deca nazivana
„Mirko“, a vrbovim grančicama se na Mladence, Lazarevu subotu i Cveti, udaraju
deca rečima „rasti kao vrba“. Za koru vrbe važi da je lekovita za prehladu.
Glog je žilav, a listopadni žbun može da bude beo, crn ili crven. Bobice gloga
se beru kada sazru i od njih se prave džemovi, čaj, sok… Glog je idealan da se
oblikuje i kao živa ograda, a prilikom sadnje treba dodati kreč u sadnu rupu.
Dren prvi cveta u proleće, a zrele plodove daje u jesen. Njime se kite kuće za
veliki srpski praznik, Đurđevdan, veruje se da je on simbol zdravlja, a za
Bogojavljenje se daje deci da pojedu drenov cvet da bi bili, otporna na bolesti,
pišu Novosti.
Jabuka je omiljeno voće, ne jede se pre Petrovdana. Srbi su oduvek
kalemili jabuke, a ko to nije radio, nije smeo da ih seče. Domaća sorta
petrovača ima bujno okruglo stablo i plod sazreva u julu. Srbi su gajili šljivu
još u staroj postojbini i od tada je sačuvana najkvalitetnija sorta za sušenje,
požegača. Pokožica sadrži najkvalitetnija etarska ulja.
Нема коментара