DOMAĆI KEFIR (KAKO SE PRAVI, ČUVA I KORISTI)

Kefir je gust napitak koji se dobija fermentisanjem mleka. Podseća na naš jogurt zbog gustine, ali je kiselijeg ukusa i daleko zdraviji od svega onoga što nalazimo u rafovima radnji.

Poreklo vodi sa Kavkaza, neki kažu da je star 5.000, a neki čak tvrde da se pije i 10.000 godina unazad. I veruje se da su Kavkasci uvek bili dugovečni i zdravi samo zahvaljujući ovom napitku, i da su keifrna zrnca zbog toga dugo čuvali samo za sebe.

Legenda kaže da su zrnca dobili direktno od Boga, a da je za njihov “odlazak” u svet zaslužna Ruskinja Irina Sakharovna koja je zavela kavkaskog princa.

Bez obzira na predanja i legende, kefir treba piti jer pomaže našem imunom sistemu, poboljšava rad jetre, sprečava mnoge crevne bolesti i stvaranje kamena u žuči. Takođe je dobar kao pritivupalno sredstvo, smanjuje nivo lošeg holesterola, deluje kao jako antialergijsko sredstvo. A često ga dobro podnose i oni koji ne podnose laktozu.

A ono što je najbitnije, jako se lako pravi, takoreći sam od sebe. Sve što vam treba su kefirna zrnca, za koja sam do nedavno mislila da su kefirne gljivice. Čak sam svojem prvom zrncu dala ime Biba Gljivić, misleći da je u pitanju kefirna gljiva.

A onda sam pročitala tekst sa bloga Istine i laži, u kojem se objašnjava da kefirna zrnca nisu gljivice, već da su po sastavu mešavina proteina, aminokiselina, lipida i topljivih polisaharida, i da sadrže simbiozu između velikog broja dobrih, mlečno-kiselih bakterija, sirćetnih bakterija i sojeva kvasaca.

Kefirna zrnca su večna, odnosno nemaju rok trajanja i nemoguće ih je proizvesti u laboratoriji. Ako pažljivo brinete o njima, trajaće vam ceo život i sama će se razmnožavati.

Ona se ne prodaju već se dele. A s obzirom na to da se stalno umnožavaju, svi imamo problem sa viškom zrnaca i rado ih poklanjamo okolo. Ako u vašoj blizini nema nikog ko ima zrnca kod sebe, na Fejsbuku postoje grupe u kojima se dogovara preuzimanje. Jedna od njih je Kefir na dar. Učlanite se i dogovorite razmenu, tamo ima ljudi iz mnogih gradova širom Srbije.

Kada dobijete zrnca, stavite ih u manju teglu i nalijte svežim mlekom. Može da bude kravlje, kozije, ovčije. U roku od 24 sata ćete dobiti kefir.

Međutim, ne preporučuje se da prva dva ili tri dobijena kefira i pijete. Neće vam ništa biti, probala ja svoj, ali neće biti lepog ukusa. Biće suviše kiseo i jako će se osećati na alkohol. Neko te prve ture baci, neko upotrebi kao masku za kosu ili lice. Sigurno možete da nađete recepte na internetu.

I kako pravite novi kefir, tako će vam trebati sve veća količina mleka. Ja sam već drugi put morala da uzmem duplo veću teglu.

Količina zrnaca koju ćete koristiti za pravljenej tegle kefira zavisi od ukusa. Neko stavlja punu supenu kašiku zrnaca, dok ja u veliku teglu stavim pola supene kašike ili dve kašičice. Volim kada je kefir blaži.

On će se brže ili sporije praviti u zavisnosti od toplote u vašem stanu / kući. Što je toplije, to se brže pravi. I naravno, brže ide, što je veća količina zrnaca u tegli.

Svako ima neki svoj ritam, ja kefir pravim uveče. Procedim ga kroz plastičnu cediljku, uz pomoć plastične kašike (ne koristi se metalni pribor). Malo properem zrnca i stavim ih u čistu teglu, zalijem mlekom, pokrijem gazom i ostavim na pultu sledeća 24 sata.

Ukoliko u tegli počne da se odvaja voda, odnosno surutka, nemojte da brinete, to samo znači da je uveliko gotov. Promućkajte teglu i procedite ga. Ukoliko je kefir gotov, a niste u mogućnosti da ga odmah cedite, samo stavite teglu (ili tegle) u frižider, to će usporiti dalji proces.

Kefir koji sam dobila, stavim u rižider. Obično ga držim u tegli, zatvorenog, ali ako ćete odmah sutra ujutru koristiti, možete i u šolji. Inače, kažu da je kefir još bolji i kvalitetniji ako stoji u frižideru od 24 do 48 sati pre upotrebe.

Ako putujete, na kraće, stavite mleko u zrnca i odmah u frižider. Kažu da može da izdrži do sedam dana, meni nije stajao duže od tri. Ako nećete biti tu duže, zrnca možete da zanrznete. Kada ih budete odmrzli, trebaće im nekoliko dana da prorade u punoj pari.