Ovo je recept starih majstora po kome se pravi stvarno dobro vino

Kroz svoju istoriju, koja traje koliko i istorija čovečanstva, vino je bilo „božanski napitak”, tečnost često vrednija od zlata. Ne može se znati kada je popijena prva čaša, ali je užitak ispijanja svakog gutljaja neprocenjiv.

Ovo je priča koju mogu da shvate samo pravi, istinski zaljubljenici u vino. Isključivo ljudi koji sve svoje najtananije misli i osećanja doživljavaju sa još više strasti dok ispijaju 'božanski napitak'. Ljudi koji ne piju vino da bi se napili, već da 'uhvate' trenutak i prepuste se njemu! I tada magija počinje! U vinu je istina, u vinu je sloboda, u vinu je strast, u vinu je tajna...

Kako se pravi vino

Spravljanje vina je nauka, serviranje vina je tehnika, ispijanje vina je umetnost...

Grožđe se ili ručno bere (što je bolje) ili uz pomoć mehaničkog berača. Izloženost vazduhu treba da bude što manja u svim fazama proizvodnje. Ponekad se preko grožđa raspršuju sulfati u prahu da se spreči suviše velika reakcija sa vazduhom. Fermentacija se obično obavlja u otvorenim kacama. Da bi se vino pročistilo može se pokrenuti nekoliko procesa: na primer, čišćenje i filtracija. Ubrzo nakon ztavršetka fermentacije, vino se premešta u tankove gde se mogu koristiti filtracija i druge tehnike pročišćavanja.

Razlika između pravljenja belog i crvenog vina

Postoji velika razlika u pravljenje belog i crvenog vina. U suštini, crveno vino je rezultat zdrobljenog, fermentisanog grožđa. Belo vino je rezultat fermentisanog grožđanog soka (tj. bez sadržaja ili ljuske voća). Crveno vino (nije obrađeno u ovom tekstu) se pravi od crnog grožda pretvorenog u vino isto na način kao da se radilo sa belim grožđem. Ljuska crnog grožđa daje nijansu boje i nutritivnu vrednost soku koji se pretvara u crveno ili rose vino.

Crveno vino

Sve vrste grožđa sadrže istu vrstu zeleno voćne mase, ali crveno grožđe ima Crno-crvenu ljusku i u procesu pravljenja vina, postoji značajna količina boje, ukusa i tanina koji utiču na finalni proizvod. Nakon drobljenja, crno grožđe, ljuska i ostalo, stoje u fermentacionoj kaci određen period. Ljuska teži da se podigne na površinu ove mešavine, formirajući gornji sloj. Ovaj gornji sloj se često meša sa fermentisanim sokom. Nakon kraja fermentacije, oko jedne do dve sedmice kasnije, novo vino se uzima iz kace. Deo "slobodnog" soka se oslobađa, a ostatak se cedi, stvarajući "presovano vino". Vino se prečišćava, a zatim premešta u hrastova burad tako da može sazreti. Kada vinar zaključi da je vino spremno, ono se presipa u boce i označava.

Belo vino

Odmah nakon berbe, belo grožđe se stavlja u mašinu za drobljenje. U procesu se ljuska odvaja od mase, što je veoma važna razlika u odnosu na proces proizvodnje crnog vina. U ovoj fazi dolazi ponekad do promene nivoa kiselosti i slatkosti. Prečišćen sok je zatim spreman za fermentaciju.

Na sok se zatim dodaje kvasac radi fermentacije. Posle toga, beli sok od grožđa postaje belo vino. U ovoj tački, može se uraditi filtriranje i možda dodavanje slađeg soka da bi se zaokružio ukus vina. Vino se zatim smešta u hrastove ili nerđajuće čelične kontejnere, a nakon nekoliko meseci, vino se flašira.