Breaking News

Gradi Kuće Od Slame, Blata I Koštica Iz Voća

Umesto da, po navici, bacate koštice od voća ili ostatke slame, bolje ih ostavljajte negde gde će vam biti na dohvat ruke, jer ćete jednog dana imati materijal za gradnju „zdrave kuće“, kakve projektuje i gradi Lehel Horvat, građevinski inženjer iz Subotice.
Iako na prvi pogled to deluje nerealno, pa čak i neodrživo i nestabilno, ovaj Subotičanin, bivši asistent na Građevinskom fakultetu u Subotici, ističe da se ovakakv princip gradnje koristi već više od jednog veka, pre svega u Sjednjinenim američkim državama i zemljama Evropske unije.
– Odmah da kažem da to nije ništa što sam ja izmislio, već se to uspešno radi u svetu već duže od 100 godina. Kuće koje su na ovaj način izgrađene u američkoj saveznoj državni Nebraska pre jednog veka i dalje su na svom mestu i ljudi žive u njima, a kasnije je ovakav tip gradnje počeo da se primenjuje i u Evropi, pa danas u zemljama Evropske unije postoji oko 37 hiljada ovakvih stambenih objekata – kažeLehel Horvat, koji je 10 godina radio kao asistent na drvenim i čeličnim konstrukcijama na Građevinskom fakultetu u Subotici.
Uštede na sve strane
Kada se uzmu u obzir temelji i zidovi ovakvih kuća, u toku same njihove gradnje ostvaruje se ušteda od 25 odsto, dok se ne grejanju, zbog sjajnih izolacionih sposobnosti slame, na grejanju godišnje uštedi od 65 do 75 odsto prosečnih izdvanja u ove svrhe u Srbiji.
– Dodatni plus je i što su izuzetno otporne na zemljotrese, jer su napravljene od elastičnog i vlaknastog materijala, što znači da nema koncentrisane mase, koja puca pri potresima – rekao je Horvat.
U ovakve kuće se izgrađuju isključivo prirodni materijali, a pošto u Vojvodini ima dosta slame, te je to obnovljiv izvor, upravo je ona osnov kuća kakve je Horvat sa saradnicima već gradio na severu Bačke. Za temelje se uzimaju bagremovi trupci, dužine od jednog metra i prečnika 20 centimetara. Tretiraju se prirodnim preparatima protiv insekata i truljenja, a potom se zabijaju 80 cm u zemlju. Na njih ide podna konstrukcija, u koju se kao toplotna izolacija ugrađuju koštice od voća, najčešće višanja i trešanja, koje u sebi sadrže zatvorene globule vazduha i funkcionišu identično kao stiropor.
– Kostur kuće se pravi od drveta, slično kao u klasičnoj gradnji, a potom se zidovi prave od 50 cm debelih presovanih bala slame. Njena izolaciona moć je fantastična i ima isti efekat kao klasičan zid sa toplotnom izolacijom od stiropora, a cena gradnje je za četvrtinu manja. Sa unutrašnje i spoljne strane zidovi od slame se oblažu troslojnom  mešavinom blata, koje uglavnom čine mlevena slama i žuta zemlja, a koja na kraju daje isti efekat kao klasičan zid, a dugovečnija od njega. Zabluda je da su ovakve kuće nestabilnije. Ovakav zid, obložen blatom, na osnovu dokazanih istraživanja, trpi čak dva sata temperaturu od 1.000 stepeni. Naravno uslov za to je da se gradi na adekvatan način, odnosno da u toku gradnje u samu slamu ne dospeju voda ili vatra. Čak ne postoji ni opasnost od insekata, jer oni ne mogu da svare celulozu, pa slama nije na njihovom meniju – ističe Lehel Horvat.
On je zaključio da se zbog prirodnih materijala koji se ugrađuju u njih, ovakvi objekti u svetu nazivaju „zdravim“ kućama.
– Recimo, nema potrebe na grejna tela stavljati posude sa vodom, da se ne bi isušio vazduh. To je u ovakvoj kući nemoguće, jer ona nije hermetički zatvorena, stiroporom i fasadom, već „diše“ – kaže Horvat.
Kampovi za obuku
Od 24. do 31. jula, Lehel Horvat organizuje na svom salašu kamp za obuku zainteresovanih za ovakav tip gradnje. Do sada je organizovano više ovakvih kampova, a na njima su, osim ljudi iz Srbije, učestvovali i polaznici iz celog sveta.
– Isto tako, za Subotičane ću svake dve sedmice organizovati mini-radionice, na kojima će moći dosta da nauče o ovakvom tipu gradnje. Ovakve kuće se u velikoj meri mogu graditi uz pomoć članova porodice i prijatelja, jer je podizanje samih zidova dosta jednostavno, ako se kostur uradi na pravi način – zaključuje ovaj Subotičanin, koji je specijalizovan i za izradu etno-enterijera.
Izvor http://www.subotica.com/

Нема коментара

ranktrackr.net