Jeziva sekta iz koje niko nije uspeo da pobegne

Priča o jednom od najmračnijih mesta u Čileu iz perioda diktatore Augusta Pinočea.

Jug Čilea, tačnije 35 kilometara udaljeno od grada Paral, mesto je jednog od najbizarnijih poglavlja ere diktatora Augusta Pinočea. U tom delu Čilea skrasio se samoproklamovani sveštenik i bivši nacista Pol Šefer, koji je 1961. godine pobegao iz Nemačke s još stotinama osumnjičenih za saradnju s nacistima, i tu je osnovao jezivu sektu.

Mesto okruženo Andima bilo je idealno za Šeferov monstruozni projekat sekte koja je funkcionisala poput države u državi, a u kojoj su se dogodili strašni zločini. Ta kolonija sektaša i nacista bila je poznata pod nazivom Kolonija Dignidad.

Čileanska vlada u početku je ignorisala događaje u Paralu, ali onda je usledila saradnja s Pinočeovim režimom, pa je u koloniji počela praksa koja se može opisati pravim terorom – deca su pri rođenju odvajana od roditelja i odgajana su u tzv. vrtiću smeštenom u koloniji. Muškarci i žene bili su takođe odvojeni i često drogirani, dok je Šefer seksualno zlostavljao dečake, a povremeno i devojčice.Mesto je služilo i kao utočište za odbegle naciste, kao što su bili Valter Rauf, zloglasni Jozef Mengele, a zbog toga je međunarodna zajednica često u Čile slala zahteve za njihovim izručenjem koje je Pinoče redovno ignorisao. Sve se naime i odvijalo s Pinočeovim znanjem, ali i blagoslovom, a njegov šef tajnih službi, general Manuel Kontreras često je posećivao koloniju.

To je inače priča i filma “Colonia” u kojem glavnu ulogu ima Ema Votson, a koji u bioskope stiže u aprilu. Radnja se događa sedamdesetih godina, dok je kolonija još postojala, a Votsonova glumi devojku čijeg su verenika oteli Pinočeovi agenti, a kako bi ga spasila ona rešava da se priključi sekti, koju bije glas da niko iz nje nije izašao živ. U koloniji trpi razne torture, svaki dan je tuku, dok ona svakodnevno obrađuje zemlju, kuva, čisti…

I prava Kolonija Dignidad živela je uglavnom od poljoprivrede kojom su se bavili članovi sekte. Mesto je bilo okruženo bodljikavom žicom, imalo je čak i toranj za nadgledanje, reflektore po celom imanju, kao i hangar s oružjem u kom se nalazio čak i jedan tenk.

Šefer je u koloniju uveo strogu disciplinu, kojom se htela uspostaviti potpuno čista duhovnost, a one koji se te discipline nisu pridržavali bili su pretučeni, mučeni i drogirani. No, sam Šefer se te discipline nije pridržavao.

Pre svega se to odnosilo na to kako je gledao na seksualnost – silovao je i mučio dečake, a nakon raspuštanja kolonije 11 porodica ga je tužilo zbog seksualnog zlostavljanja.Osim što su u koloniji bili zatvoreni izmanipulisani članovi sekte, dok je trajala Pinočeova diktatura to je bio i centar za mučenje čileanskih tajnih službi.

Amerikanac Majkl Taunli, sin jednog od šefova Forda koji je radio za CIA u Čileu i Venecueli, za Koloniju Dignidad je dizajnirao sobu za mučenje. Taunli je bio i i Pinočeov plaćeni uboica, a 1976. godine optužen je za ubistvo bivšeg čileanskog ministra spoljnih poslova Orlanda Leteliera. Taunli danas živi u Americi u programu zaštite svedoka.

Članovi sekte živeli su po sobama, a u svakoj po njih pet ili šest. Nisu imali nikakvih posebni ličnih stvari, osim pidžama, jednu presvlaku za rad, jednu za odmor, kao i nedeljnu zalihu donjeg veša. Sve ostalo, uključujući cipele, bilo je zaključano u ormarima.

Svako jutro su zajedno doručkovali, uvek mleko i hleb premazan marmeladom, a onda bi išli da rade – muškarci zahtevne fizičke poslove, a žene ‘laganije’, poput kuvanja, čiščenja i spremanja štala, dok su neke radile i kao medicinske sestre.

U zajednici nije bilo telefona, televizije i kalendara, a članovima je bio zabranjen i seks. Ni danas se ne zna šta se tačno dogodilo s 1100 ljudi, koji su nestali u koloniji.

Kolonija se raspala nakon raspada Pinčeovog režima, iako je zapravo postojala još neko vreme, ali pod imenom Vila Baviera. Pod tim imenom postojala je sve do 2013. godine.

Šefer je 1997. pobegao iz Čilea kada su krenule optužbe o seksualnom zlostavljanju, a uhapšen je 2005. godine u Argentini i isporučen Čileu. Dobio je 20 godina zatvora, ali umro je u zatvoru 2010. godine od srčane bolesti. U trenutku smrti, imao je 88 godina.

(Express.hr)