Misterije kraljevstva Šambala

Šambala, što na sanskritskom znači „mesto mira“ ili „mesto tišine“, mitski je raj koji se pominje u drevnim tekstovima poput Kalačakre ili u drevnim zapisima Žang Žung kulture koja je prethodnica tibetanskog budizma na zapadnom Tibetu.

Prema legendi, u pitanju je zemlja u kojoj mogu da žive samo oni čistoga srca i u kojoj vladaju ljubav i mudrost, a ljudi su imuni na patnju i starost.

Priča se da je Šambala zemlja hiljadu imena. Nju još nazivaju i Zabranjena zemlja, Zemlja bele vode, Zemlja sjajnih duhova, Zemlja žive vatre, Zemlja živih bogova i Zemlja čuda. Hindusi je nazivaju Arijavarta (Zemlja vrednih), Kinezi je znaju kao Si Tijen, a Rusi je nazivaju Belovojde. Ipak, njeno najpoznatije ime u Aziji jeste njeno sankritsko ime Šambala ili Šangrila.

Priča se da je legenda o Šambali stara nekoliko hiljada godina, a reference o ovoj mitskoj zemlj ise mogu pronaći u brojnim drevnim tekstovima. Zapisi Bona govore o zemlji po imenu Olmolungring. Hindu tekstovi pominju Šambalu kao rodno mesto Kalki, poslednje inkarnacije Višnu, donosioca novog Zlatnog doba. Budistički mit o Šambali je adaptacija ranijeg Hindu mita. Međutim, tekst u kom se Šambala prvi put detaljno opisuje jeste Kalačakra.

Kalačakra ukazuje na kompleksna i napredna ezoterična predavanja i prakse tibetanskog budizma. Priča se da je Šakjamuni Buda učio Kalačakru po zahtevu kralja Sukanadre od Šambale.

Kao i sa mnogim konceptima Kalačakre, ideja o Šambali ima spoljno, unutrašnje i alternativno značenje. Prema spoljnom značenju, Šambala je fizičko mesto iako samo pojedinci sa pogodnom karmom mogu da ga posete. Unutrašnje i alternativno značenje se odnose na suptilnije razumevanje Šambale u smislu uma i tela, ali i meditacije. Ovo simbolično značenje Šambale se oralno prenosi sa nastavnika na učenika.

Koncept Šambale igra važnu ulogu u tibetanskom religijskom učenju i ima poseban značaj u tibetanskoj mitologiji kada je budućnost u pitanju. Kalačakra predviđa postepeno propadanje čovečanstva uz širenje ideologije materijalizma planetom.

Kada se „varvari“ koji prate ovu ideologiju ujedine pod zlim kraljem i pomisle da nije više ništa ostalo da se osvoji, magla će se razići i otkriti snežne planine Šambale. Varvari će napasti Šambalu ogromnom vojskom opremljenom užasnim oružjem. Tada će se pojaviti kralj Šambale sa ogromnom vojskom koja će poraziti „mračne sile“ i pokrenuti novo Zlatno doba.

Iako Kalačakra predviđa rat u budućnost, treba napomenuti da budistička vera zabranjuje nasilje. To je dovelo do toga da su neki teolozi protumačili rat simoblički.

Duž vekova, mnogi istraživači i tragači za spiritualnom mudrošću su kretali na ekspedicije u potrazi za mitskim rajem Šambale, ali niko do sada nije pronašao nikakav dokaz o njenom postojanju niti potencijalnoj lokaciji na mapi, mada se smatra da se ona nalazi u planinskom regionu Evroazije.

Drevni tekstovi Žang Žung kulture navode da se Šambala nalazi u dolini Sutlej u Pandžabu ili Himakal Pradešu u Indiji. Mongoli veruju da se Šambala nalazi u izvesnim dolinama južnog Sibira. U narodu Altaj, veruje se da je planina Beluka kapija do Šambale. Moderni budistički učenjaci se slažu da se Šambala nalazi u najvišim vrhovima Himalaja. Neke legende tvrde da je ulaz u Šambalu sakriven u udaljenom manastiru na Tibetu i da ga čuvaju takozvani Čuvari Šambale.

Neki tvrde da je prosto objašnjenje za to što Šambala nikada nije pronađena činjenica da se Šambala nalazi na ivici fizičke realnosti i da predstavlja most koji povezuje ovaj svet s onim.

Iako mnogi smatraju da je Šambala samo predmet legendi, ima i drugih koji veruju da će jednog dana pronaći ovo utopijansko kraljevstvo.

Webtribune.rs