Ovu neobičnu pticu je svet IZGUBIO, i to DVA PUTA
Većina ljudi zna da je na Zemlji nekada živela neobična ptica dodo, ali znate li šta je zapravo uticalo da ova neustrašiva pernata životinja nestane sa lica zemlje?
Dodo
Omiljena hrana mornara?
Jedna od teorija nestanka ptice dodo kaže da je zahvaljujući veoma ukusnom mesu dodo lovljen do istrebljenja, od strane holandskih mornara koji su dospeli na obale Mauricijusa, piše BBC.
Međutim, mnogi su u ovoj priči pronašli pregršt netačnih informacija. Kao prvo, iskopavanjima koja su 2013. godine vršena na području Mauricijusa otkrivene su jame prepune životinjskih kostiju, ostataka obroka holandskih mornara, i ni jedna kost pronađena tamo nije pripadala ptici dodo.
Da je dodo bila lovljena do istrebljanja, takođe, se pokazalo kao netačno, jer je ova ptica živela duboko u nepristupačnoj prašumi što je bilo van dometa čak i najposvećenijim lovcima. Predrasude da je dodo bila zdepasta i punačka ptica imaju uporište u prepariranim primercima koji nisu baš najveštije napunjeni. U prirodi je dodo bila mnogo vitkija i pokretljivija.
Zašto je nestanak ptice dodo tolika misterija?
Kako je uopšte došlo do toga da se nestanak ptice dodo povezuje sa potpuno pogrešnim razlozima istrebljenja? Odgovor leži u sramnom načinu na koji je dodo tretirana od trenutka kada je nestala poslednja jedinka ove vrste pre 350 godina.
Od tada čovečanstvo je još dva puta izgubilo pticu dodo. Danas je situacija mnogo bolja zahvaljujući radu naučnika Liona Klisensa, Džuliana Hama i Kaneta Rijsdijka koji je ptici dodo konačno posvetio zaslužujuću pažnju. Klisens tvrdi da holandski mornari nisu krivi za nestanak dodo ptice, već veću odgovornost za to imaju životinje koje su holandskim brodovima došle zajedno s njima na Mauricijus.
Brodski pacovi su naselili ostrvo i tamanili jaja ovih ptica, pa i same ptice. Dodo je poslednji put viđena oko 1660. godine i od tada se više niko nije susreo sa ovom pticom. Srećom, primerci ove ptice su već bili poslati u Evropu na naučno istraživanje gde je nekoliko primeraka ostalo sačuvano u muzejskim kolekcijama i univerzitetima kao skeleti ili preparirane životinje.
Svet je dva puta izgubio dodo
Dodo je nestala u najgorem trenutku, kada naučnicima još uvek nije potpuno jasno da neka vrsta može u potpunosti da iščezne. Po rečima Klisensa u Oksfordu je postojao primerak cele ptice, da bi u jednom trenutku odlučili da zadrže samo glavu i stopalo, a ostalog da se reše. Britanski muzej je takođe imao primerak noge dodo ptice, ali ga je izgubio pre više od sto godina. U Kopenhagenu se nalazi jedna lobanja dodo ptice, a u Pragu poseduju deo kljuna. To bi manje više bilo sve što je sačuvano od ove ptice na celom svetu.
To je bilo drugi put da je svet izgubio dodo. Dodo bi verovatno potpuno pala u zaborav da 1848. godine Hju Edvin Striklend i Aleksandar Gordon Melvil nisu objavili monografiju "Dodo i njen rod". Njih dvojica su pokrenuli pravu dodomaniju. Vrhunac popularnosti dodo doživljava kada se pojavljuje kao lik u knjizi "Alisa u zemlji čuda".
Skelet ptice dodo
A onda su 1865. godine, za vreme građenja železničke pruge koja bi olakšala rad na plantažama šećera na Mauricujusu, među iskopanim kostima pronađeni i ostaci ptice dodo stari i do 4000. godina. Pomoću njih je uspešno rekonstruisan skelet ove ptice. Skelet je sastavljen od kostiju različitih jedinki ove vrste, a sastavio ga je naučnik Tiro.
Danas postoje dva rekonstruisana skeleta dodo, jedan u Istorijskom muzeju na Mauricijusu i drugi Prirodnom muzeju Durban u Južnoafričkoj Republici. Proučavajući ove skelete Klisens i njegove kolege su konačno uspeli da rekonstruišu verodostojan izgled ove nestale ptice.
Važnost Tiroovih skeleta je ponovo otkrivena, ali nažalost, mesta sa kojih potiču su i dalje misterija. Pručavajući Tiroove sastavljene skelete naučnici su došli do spoznaje da je ovo treći put da je svet izgubio dodo. Klisens se nada da će jednog dana uspeti da otkriju mesta sa kojih potiču Tiroovi skeleti, ali dodaje da to neće biti nimalo lako.
ББЦ / Блиц
Нема коментара