Neobično otkriće: Ovako drveće spava
Ako ste od onih ljudi koji su ubeđeni da drveće nikad ne spava bićete iznenađeni činjenicom da su naučnici uspeli da zabeleže fizičke promene koje se dešavaju tokom noći kod stabala.
Slične promene su prvi put uočenje kod manjih biljaka, ali je nedavno ustanovljeno da se kod drveta breze grane spuste do 10 centimetara u toku noći, što može da se poveže sa snom.
Andras Zlinski iz Centra za ekološka istraživanja Tihani u Mađarskoj kaže: "To je vrlo jasan efekat i odnosi se na čitavo drvo. Dosad to niko nije uočio na nivou čitavog drveta, a naročito me je iznenadio nivo tih promena".
On je zajedno s kolegama u periodu između sumraka i svitanja skenirao drveće laserskim zracima u delovima Austrije i Finske i na osnovu tih preciznih merenja uspeo je da odredi tačnu oscilaciju drveta u trodimenzionalnom prikazu.
Etu Putonen s finskog Instituta za geoprostorna istraživanja kaže da je ovo bio prvi eksperiment ove vrste, prenosi "Nju sajentist".
Tim je uradio 11 skeniranja breza u Finskoj i 77 u Austriji u idealnim vremenskim uslovima i zato sa sigurnošću mogu da tvrde da su rezultati koje su dobili verodostojni i optimalni.
Pretpostavlja se da je klonulost grana prouzrokovana gubitkom unutrašnjeg vodenog pritiska koji je poznatiji kao "turgor pritisak". Na ovaj pritisak najviše utiče fotosinteza, a to je proces koje biljke obavljaju samo danju uz obavezno prisustvo sunčeve svetlosti. U toku dana grane breze su podignute kako bi lišće imalo pristup većoj količini svetlosti, ali se noću grane spuste jer nema potrebe za njihovim naprezanjem zbog nedostatka svetlosti.
Ono što ne može sa sigurnošću da se tvrdi jeste da li ovaj proces aktivan ili pasivan. Sledeći korak u istraživanju biće da se utvrdi na koji način ostala drveća reaguju u toku noći. Najbolji kandidati za nastavak istraživanja su svakako topola i kesten kojima su naučnici uspeli da dekodiraju genome, pa bi moglo da se dođe i do zaključka koji geni su odgovorni za ovakvo ponašanje drveća.
021 , M. B.
Нема коментара