Ni posle 50 godina ne zna se odgovor: Da li je Rokfeler bio žrtva kanibalizma?

Majkl Rokfeler

Misterija nestanka Majkla Rokfelera, člana bogate američke porodice, ne prestaje da zbunjuje javnost. Mladi Rokfeler voleo je da istražuje domorodačka plemena, a 1961. godine otišao je na ekspediciju u Novu Gvineju. Posle jednog brodoloma gubi mu se svaki trag, a krajnji ishod i dalje se ne zna – od pretpostavke da se udavio, do teorije da su ga domoroci pojeli ili ga čak prihvatili u svoje redove.

Rođen 1939 godine, Majkl je bio peto dete američkog potpredsednika Nelsona Rokfelera. Posle školovanja u Njujorku, otisnuo se na putovanja širom sveta zarad isučavanja domorodačkih plemena. Učestvovao je u snimanju dokumentarca “Mrtve ptice”, a za to vreme posebno ga je zainteresovalo pleme Asmat u Indoneziji.

Bio je toliko opčinjen Asmatima da se dva puta vraćao u Novu Gvineju, kako bi izučavao pleme i njihov način života.

Drugo putovanje bilo je kobno: zajedno sa holandskim antropologom otisnuo se u putovanje 1961. godine. U 12 metara dugom kanuu pokušali su da dođu do obale domorodaca, ali se čamac prevrnuo. Prema svedočenju Holanđanina, Rokfeler je pokušao da dopliva do obale, ali je ubrzo nestao i više nikad nije viđen.

Njegovo telo nikad nije nađeno i tri godine kasnije proglašen je mrtvim, pod pretpostavkom da se udavio. Ipak, u narednim godinama pojavili su se dokazi koji su ukazivali da se desilo nešto mnogo strašnije: jedan američki novinar čuo je priču da su domoroci napali Rokfelera na obali, ubili ga, iskasapili telo, skuvali delove glave, a lobanju odneli u susedno selo kao trofej.

Postoji i teorija da se Majkl pridružio plemenu i prihvatio njihov način života. Ova verzija dobila je na osnovi pre nekoliko godina, kada se pojavila fotografija belog čoveka među Asmatima, koji neodoljivo podseća na mlađeg Rokfelera. 

U pitanju je svakako lepša priča od one u kojoj je Majkl žrtva kanibalizma, ali validan dokaz za tu tvrdnju ne postoji. Porodica Rokfeler zvanično smatra da se Majkl udavio, ali šta je prava istina možda se nikad neće saznati.

NovostiOnline/ Uroš Petrović