Stare voćke „srpsko blago“

Uzgoj srpskih autohtonih sorti voćaka i vinove loze je ponovo zaživeo. Mnoge stare sorte su srećom sačuvane, a zbog tražnje za organskim proizvodima – uzgaja ih sve više voćara amatera, a ima i većih komercijalnih zasada.

Stare sorte jabuka i krušaka su otporne na čađavu krastavost i druge bolesti i ne moraju da se prskaju, a odlika im je i da veoma obilno rađaju. Da se podsetimo nekih sorti jabuka: kolačara, budimka, šumatovka, petrovača, senabija, šarunka... Sve su to domaće autohtone sorte koje se još nazivaju „srpskim blagom” u voćarstvu.

- Glavna prednost starijih sorti jabuka ili krušaka u odnosu na nove je u tome što, za razliku od modernih, stare ne zahtevaju puno zaštite. Danas to često podrazumeva nekontrolisanu upotrebu raznoraznih pesticida, a to zapravo ne ide nikome u korist – objašnjava Goran Antić, koji u selu Ljubava kod Kruševca ima porodični rasadnik „Profesional“.

Kada su kruške u pitanju, stare i rodne sorte su: kaluđerka, ječmenka, zimnjača, vidovača, lubeničarka, carica, arapka... Posebno mesto u bašti domaćina zauzima sorta karamanka. Odlikuje se svojom krupnoćom, visokim procentom šećera, pa je pored konzumacije pogodna i za pravljenje džemova, pekmeza i marmelada. Kao što nema šljive bez ranke, tako nema kruške bez karamanke...

- Kada birate domaće sadnice autohtonih sorti bitno je da znate kakvog je tipa zemljište, jer su određene sorte voća okalemljene prema adekvatnoj podlozi – savetuje Antić.

Novosti