Slavimo jesenji Krstovdan: Danas za poslodavce važi poseban običaj

Pravoslavni vernici danas slave Krstovdan ili Vozdviženje (podizanje), dan na koji je car Konstantin postavio u Rimu krst u znak pobede nad Maksencijem.


Danas važi pravilo strogog posta, a konzumiranje mesa, ali i bilo kog voća osim grožđa, strogo je zabranjeno.

Strogi post na hlebu i vodi na Krstovdan je određen zbog saosaćenja sa vojnicima, koji su u ime Konstantina poginuli u borbi za slobodu, a grožđe predstavlja sećanje na slatku pobedu, pa ga je iz tog razloga dobro jesti.

Prvo uzdizanje tačnije vozdviženje Časnog krsta dogodilo se 326. godine, kada je Časni krst stajao u srebrnom kovčegu u Hramu Hristovog vaskrenja, koji je carica Jelena podigla na Golgoti.

Na Krstovdan je dobro da poslodavci isplate svoje radnike. Ovaj običaj nastao je u stara vremena, jer su se na današnji dan isplaćivali radnici koji su čuvali polja od Đurđevdana (6. maja) do Krstovdana (27. septembra).

Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti - poznata je stara izreka, pa vernici uglavnom poste na hlebu i vodi. Na današnji dan praznuju se dva događaja - pronalazak Časnog krst i njegov povratak iz Persije u Jerusalim.

Dok za mnoge druge praznike koji su obeleženi crvenim slovom važi da ne treba spremati kuću, usisavati i raditi druge slične poslove, na Krstovdan je obrnuto. Na današnji dan je dobro urediti kuću i tako je, uslovno rečeno, pripremiti za zimu. Takođe, prema pravoslavnim običajima, na današnji dan je dobro brati bosiljak. Po starom kalendaru ovaj praznik praznuje se 14. septembra.



Izvor: BKTVNews