Koliko dugujemo Mihajlu Pupinu: Davao je miraz siromašnim srpskim devojkama i podelio preko 20.000 školskih stipendija

Михаило Пупин није био само научник, али један од највећих добротвора, покровитеља и дипломатама у интересу Србије. 40 година је био професор на Америчком универзитету у Колумбији, радио и учио многе од каснијих нобеловаца, научници ... али никада није заборавио свој родни Идвор и своју Србију, од којих као четрнаест, само фесом на глави и косе на то отишао бродом до Америка.



- Само једна од његовог првог патента - калем, довољно да Пупин постати милионер велики свет углед. Напустио је Србију све зарадили, не само да је мотивисана и инспирисана друге велике и познате личности у Америци на делове својих средстава усмерених ка Србији.


Са својим 36 патената, он је дизајнирао Пупина, он је поверио целом човечанству.
То ће вас изненадити колико је он дао Србији!

- Пупин је запослио само Србе у свом имању у Норфолку. Сви који су радили били су Срби, од кувара до тапацирунга, који су тражили бољи живот у Америци. Никада није престао да брине о свом родном Идвору. Послали су новац сељанку да се брине о његовом имању.

- Пупин је дистрибуирао преко 20.000 школских стипендија. У знак сећања на њену мајку, Олимпијаду, који је неписмен и слабо одвојен од уста да га образује. На овај начин Пупин је желела да се ослободи њезине помоћи самохраним мајкама.

- Постоји и невероватна прича да се МП припрема мираза за сиромашне девојчице које иначе не би могле да се удају.

- Институције које се шаљу паре: Српска академија наука и уметности, Коло српских сестара Нут Србије, Универзитет у Београду, великих ратова, Удружења слепих девојака, Удружење ратних сирочади ... Дао цркава и манастира, помажући глумце и позориште ... Он финансира највећи и најлепши књиге о српској културној баштини од почетка 20. века. Имао је 3 велике темеље. Али, лично од својих могућности давања дневно, стално другима.

Биће вам изненађени колико ће дневних страница Пупина научити

Универзитетска библиотека у Београду створена је захваљујући Михајло П. и Фондацији Карнеги, након Првог св. рат. Такође чува личну библиотеку Михаила Пупина, коју је послао у Београд за свој живот. Ове књиге садрже ноту самог Пупина. На једном од њих, у смислу високе математике, пише "прелазак пет страница дневно". Ми обично мислимо да би такав генијални ум могао да апсорбује целу књигу дневно. Али Пупи је имао другачији начин рада, где је његов континуитет рада био најважнији. 5 страница, али континуирани рад.

- Дао је огромну донацију од 30 хиљада динара. Цвеце Зузорић. Чак је и краљ дао два пута више. Пупина, скроман и поштен, стала са краљем, рекавши да краљ не може уопште да мислим да има други посао, а он ће следеће године да је још два пута онолико колико је дао. Када су звали меценоом рекао да није, али је радник који је само мало толерантни према свом послу да би своју проблематичну земљу.

- Наслеђе Михаила Пупина је највеће наследство једног човека који је дао српском народу. Чува се у Народном музеју Србије и садржи дела Паје Јовановића, Уроша Предића, Константина Данила, Буковац ... итд познати сликари. Урош Предић је Пупин је пријатељ из детињства, из Панчевачке гимназије, а он би увек Пупина савјетовао тај посао да купи и да српски народ, како би се избегло у рукама приватних власника, а касније изгубљене.

- Помогао многи од наших познатих људи кроз финансирање своје радове: Јохн Цвијић, Ивана Мештровића, владика Николај Велимировић ...

- 1918. г. у Лондону, својим ресурсима, штампани рад који се зове Српска православна црква и платити најбоље наставнике британских универзитета, историичаре уметности и архитекте да пишу о нашем православном црквом. Надзорник овог издања је Бисхоп Николај. Тимови ових британских стручњака отишли ​​су чак и током рата како би обојили док год би могли ходати. Књига такође спомиње све краљевске лозе у Србији, од праисторије до Пупиновог доба.

Листа његових дарова је бесконачна.

Пупинов дипломатски односи и помагање Србији у рату и након тога су непроцењиве!
Током рата је радио за тајну ратног комитета Америке и захваљујући његовом открићу Сонар (који је пронашао начин да у траг и униште непријатељске подморнице) и комуникације између авиона 1917. Америка улази у први светски рат. рат. Пупин затим каже Нев Иорк Тимесу да ће наука побиједити у овом рату!

- За време Великог рата, очеви и мајке америчке деце, на предлог Пупина, послали су своје синове - 24 најбољих колеџа у Колумбији (деца најцењенијих породица из Њујорка) да проведу летњи одмор 1915. године. у ратно разорену Србију. Пупин их шаље са 24 возила - са мобилним болницама и нека помажу рањенима заједно са нашим докторима и сестрама. Имали су задатак да шаљу своје записе о искуству на Универзитету Цолумбиа. Њујорк тајмс је о томе извештавао. Многи од њих нису били Пупинови студенти, већ студенти медицине и других наука. Ова деца истакнутих породица у Њујорку након студија постала је председник компанија, удружења, банака ... Али Пупин никада није морао да им каже да је Србији потребна помоћ. Већина њих је остала везана за Србију и после рата. Михаило Пупин је био тако паметан и способан.


- Послали су велики број добровољаца из Америке и Канаде до Солунског фронта. Неки кажу до 20.000! Ако знамо да је Солунски фронт сломио преко 60.000 људи, једна трећина је Пупинова заслуга. Успио је да прикупи новац чак и од најсиромашнијих Срба, и сви су одговорили масовно и вратили се из Америке да се боре за свој народ. Након што су се вратили после рата за Америку, Пупин је чекао на доковима Њујорка и ставити их први новац у руци, да би могли некако да поврати свој живот.

- Михајло Пупин одлази на лични позив Николаса Пашића на Париској мировној конференцији. Тамо је знао све чланове америчке делегације (па чак и самог председника Вудро Вилсона). Њен утицај и углед, Пупин је учинио да кроз два меморандума потпуно променити будуће границе Краљевине СХС (Јадранско море, блед, део Барање, међумурским и Банату).

Михаило Пупин је стигао у Београд након Париза. Стојан Протић је желео да поврати свој боравак у Паризу, јер је и даље био незамислив за Србију. Пупин је одбио да каже да је то учинио за своје људе и учинио још више. Пупин овде се не зауставља, постаје главни овлашћено лице Србије у борби за кредите, новац од америчких банака, великих индустријалаца ... јер Србија треба послератну обнову.

- Захваљујући напорима МП-а, конфискована је и српска застава у Бијелој кући. Таква ствар се десила само двапут у историји (ниједна европска застава никада није нападнута од стране Беле куће) - само кинески током Другог светског рата. рат и српски 1918 г. И не само у Бијелој кући, него иу свим државним институцијама у Вашингтону. Тим поводом Воодров Вилсон је написао частно слово и похвалио српски народ. Говор се штампа у свим државним медијима и чита о богослужењу у свим црквама, без обзира на религију.

- Када је Пупин желео Србију да добије неку врсту ратног зајма, он је понудио своју целокупну имовину у залог. На питање банкара да ли је био свестан да може остати без икаквих ствари, рекао је: Ако Србија не успије, пусти ме!

Његова аутобиографија - од пашњака до учењака, за коју је добио Пулицерову награду, представља јединствени модел образовања младих. Била је обавезан део америчког образовања, али никада у Србији. То нису само Американци, већ читав свет. Скоро да није било језика на којем је ова књига преведена. Чак иу Немачкој 1920-их година, уз упозорење да се ова књига треба дијелити широм света и да се на њега науче. Када ће се времена провести учење дјеце у српским школама?!

Шта се десило са наслеђем Михаила Пупина?
Sve što je Pupin imao, sve je dao još za života. Nije ostavljao ni sebi ni ćerci mnogo, nikakva bogatstva, tek toliko da bi imao za udoban život. Na računima njegovih fondacija bio je pozamašan kapital, ali posle Drugog sv. rata sav novac je jednostavno skinut sa računa od strane nove komunističke postave. Nije bolje prošla ni njegova lična zaostavština. Nažalost, niko ispred srpske države se nije javio nakon što je njegova kćer umrla 50-ih godina, a sve ostalo bez vlasnika… tako da je sve prodato na aukciji. Nemamo nijedan predmet Pupinov (kao što npr. Teslin muzej čuva njegove lične predmete) osim lične biblioteke koju nam je dao za života.


Извор: Александра Нинковић Ташић, програм Агапе.