DRŽAVNI UDAR U MAKEDONIJI - PREDSEDNIK IVANOV U KUĆNOM PRITVORU: Zaev glumi premijera, vlast preuzela ambasada SAD!

(Foto: Jutjub)

Od 21. aprila 2017. godine se u Makedoniji, zemlji u kojoj se ignoršu sve državne institucije i gazi volja naroda, kontinuirano sprovodi državni udar, rekao je makedonski publicista i novinar Milenko Nedelkovski. Makedonski parlament je 11. januara ove godine, nakon trećeg pokušaja, sa 81 glasom "za" izmenio ustav, na temelju kog je država preimenovana u "Republiku Severnu Makedoniju".

- Ako govorimo o zakonu o upotrebi albanskog kao drugog službenog jezika u zemlji, njegovo stupanje na snagu je protivzakonito i protivustavno, budući da nije poštovan ustavni postupak i zakon nije potpisan od strane predsednika - objasnio je Nedelkovski.

- ,Potrebno je uzeti u obzir da su oko rezidencije predsednika Đorđa Ivanova raspoređeni službenici specijalnih policijskih odreda koji su direktno podređeni premijeru Zoranu Zaevu. To znači da je predsednik u tajnom kućnom pritvoru. Ne može slobodno da komunicira telefonom, jer se njegov broj prisluškuje, prijem posetilaca je ograničen i nema pravo da prima novinare. Ovo je vrsta državnog udara koji traje već gotovo dve godine - rekao je Milenko Nedelkovski.

Komentarišući rezultate glasanja o pitanju izmene Ustava Makedonije, koje je održano 11. januara u makedonskom parlamentu, makedonski novinar je izjavio da su i oni potpuno nelegitimni, jer su ljudi na referendumu 30. septembra 2018. godine, koristeći sve pravne mehanizme, već odbacili Prespanski sporazum o preimenovanju Republike Makedonije.

- Ponavljam još jednom - ovo je državni udar, kojim upravljaju američka ambasada i veleposlanik ambasador Bejli - rekao je Nedelkovski.

Odgovarajući na pitanje internet izdanja EADaily, jesu li nedavni događaji oko preimenovanja zemlje izazvali primetnu reakciju građana, Nedelkovski je rekao da se ,,operacija preimenovanja zemlje" u Makedoniji odvija već duže vreme, najmanje poslednje dve ili tri godine.

Za većinu političara smatra da su ili ucenjivani ili su već podmićeni velikim iznosima novca. Ostali se boje za sebe i svoje porodice.


Prema njegovim rečima, makedonski narod će pokušati da ,,nadoknadi" izgubljeno na sledećim izborima. U Makedoniji bi na proleće trebalo da se održi još jedna predsednička kampanja, ali opozicija zahteva da se parlamentarni izbori održe istovremeno sa predsedničkim izborima, kazao je Nedelkovski.

- Ako se budu održavali samo predsednički izbori, treba ih bojkotovati. Ako se ne pređe prag od 40% odziva građana, politička kriza u Makedoniji će se pojačati, tako da će se država, koja je već gotovo nefunkcionalna, konačno pokazati u pravom svetlu - zaključio je Milenko Nedelkovski.

Međutim, čelnike evropskih zemalja i NATO pakta uopšte ne zanima flagrantno kršenje vladavine prava i ustava Makedonije. Konačni cilj je da zemlja kao ",Republika Severna Makedonija" uđe u NATO. Sve ostalo je sporedno.

Početkom ove godine je NATO pozvao parlamente Makedonije i Grčke da ispune sve svoje ,,obaveze" u vezi s Prespanskim sporazumom i reše spor oko imena. To je bila glavna odredba pisma kog je glavni sekretar NATO pakta, Jens Stoltenberg, pre dve nedelje uputio Skopju i Atini, ističući ,,kako Severnoatlantski savez očekuje što brži proces".

Prema grčkim novinama Kathimerini, saveznici NATO pakta su se složili kako će glasanje o potvrđivanju Prespanskog sporazuma u grčkom parlamentu biti odvojeno od glasanja za ukidanje prigovora Grčke o kandidaturi Makedonije za ulazak u NATO, iako su to formalnosti kojima se nameravao omekšati stav koalicijskih partnera Sirize iz stranke Nezavisni Grci.

Oni su u međuvremenu napustili vladu, ali je Cipras uspeo da preživi glasanje o poverenju i ostaće na dužnosti do kraja mandata. Do sredine februara će Atina gotovo sigurno udovoljiti zahtevima Jensa Stoltenberga i potvrditi Prespanski sporazum, a bez Nezavisnih Grka je moguće da će se tokom istog glasanja ukinuti službeni prigovor Grčke koji je blokirao ulazak Makedonije u NATO.


Uzevši u obzir sve što je učinjeno pod vladom Zorana Zaeva i njegovih koalicijskih partnera iz Platforme iz Tirane, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za Evropu i evroazijska pitanja Metju Palmer je krajem prošle godine izjavio da bi Makedonija mogla ući u NATO do sredine 2020. godine.

- Dovoljno je da usvoji Prespanski sporazum i reši višedecenijski spor s Grčkom i Makedonija bi mogla postati 30. članica NATO-a za 18 meseci. To je realan cilj - rekao je Palmer, nakon čega je parlament u Skoplju žurno potvrdio dokument.

Palmer je u svojoj izjavi izrazio zabrinutost zbog, kako kaže, ,,snažnog uticaja Rusije u regiji zapadnog Balkana, što potkopava napore vlade i institucija Makedonije za integraciju u EU i NATO".

- Nije na Rusiji da odlučuje što Makedonija može ili ne može učiniti s načinom njene integracije u evropske i evroatlantske institucije. Napori da se potkopa izražena volja makedonskog naroda destabilizuju i štete miru i sigurnosti u regiji - dodao je Palmer.

Neustavno usvajanje Prespanskog sporazuma, zanemarivanje namerno bojkotovanog referenduma o promeni imena zemlje, čime je proglašen nevažećim, te sudbina  pritvorenog predsednika Đorđa Ivanova, su za NATO i EU sporedne stvari koje ne krše vladavinu prava. Verovatno je i to  "izražavanje volje makedonskog naroda".

Izvor: Logicno.com