Plastenik li je... ili nije?

"Pametan se uči na TUĐIM greškama, budala se uči na svojim". Odaberite pravu stranu ove narodne mudrosti i pročitajte ovaj post do kraja.

Ima dana kad mrzim internet. Iskreno, duboko i beskonačno. Dana kad su mi ruke vezane lošim vremenom, besparicom, godinama koje vučem za sobom i Marfijem koji nikako da se iseli iz mog života. Onim danima kad je sve tamno sivo i prošarano crnim tačkicama, a iz ekrana kuljaju slike lepih, korisnih i jednostavnih stvari koje prave ljudi po belom svetu. DIY, Do It Yourself ili Uradi Sam, čitava subkultura i životna filozofija, od ulaznih vrata do zadnjeg kutka prostora u kojem živiš i radiš. Šta sve možeš da napraviš sam, da te manje košta, da izgleda možda lepše od "kupovnog", da je više prilagođeno tvojim potrebama i željama, zdravije, energetski efikasnije,... ma sve. 

Neko se rodi kao majstor, neko odraste među majstorima pa nauči, a nekoga sila prilika natera i izbrusi da to postane. Ponekad je dovoljno da nešto zamisliš i odmah znaš kako da napraviš. Ponekad vidiš kako je neko uradio posao, pa iskoristiš ideju, metod, alat,... A ponekad, možeš samo da gledaš.

Kada vidim neke ekstremno dobre stvari napravljene po Evropi ili Americi, mogu da vidim i da su napravljene alatima ili materijalima kojih kod nas nema ili su jako skupi. I onda mi nije krivo. Kažem sebi, "OK, oni tamo imaju to i to, mi ovde to nemamo i ne vredi se nervirati". I idem dalje.

Ali, ima projekata tako bolno jednostavnih, jeftinih, praktičnih... izgledaju kao poslovi za jedno lagano popodne, skoro bez ikakvih ulaganja, ne treba nikakav poseban alat,... svaka slika dobije "zilion" lajkova, svi pričaju kako je super i kako im baš to treba, kako će već sutra da naprave ovako nešto. I tu je kraj. Više se niko ne javlja na tu temu. Niko da pokaže sliku, da se pohvali, da podeli.

Zato, jer neki od ovih projekata, ma koliko izgledali jednostavni i jeftini, kod nas nisu izvodljivi. Ovo je jedan od primera.

Plastenik od plastičnih boca.

Dobar deo prošle zime i proleća, socijalne mreže su bile preplavljene fotografijama raznih "plastenika" pravljenih od plastičnih boca. Nije prošao dan, a da bar 5-6 ovakvih projekata nije iskočilo iz mog ekrana. Mnoge internet novine, a i one "papirne" su objavljivale članke o tome kako je to supercool, jeftino, energetski efikasno, lako za realizaciju,... Ono moje malo crveno zvonce u glavi se diskretno oglasilo kad i posle par meseci od prvih objava na ovu temu još uvek nije bilo ni jednog glasa, ni jedne slike iz neke naše bašte ili dvorišta.

Ali, potreba je ponekad jača od razuma. Bio mi je potreban manji prostor, dobro toplotno izolovan a opet svetao, koji ću lako dogrevati sa malim utroškom struje. Time bih sam start sezone pomerio nekoliko nedljea u napred i ne bi mi se proizvodnja rasada za razne potrebe sudarala "sve u isto vreme".

Ideja je bila dobra - da napravim ovakav plastenik UNUTAR postojećeg, "klasičnog" plastenika. Planirao sam da iskoristim početni deo plastenika, prostor koji mi inače služi za manevrisanje džakovima djubiva, kofama, saksijama, kontejnerima i svim kabastim stvarima sa kojima se srećem tokom sezone. Prostor idealnih dimenzija, 4,5x2x2,2m sa već postojećim delovima metalne konstrukcije plastenika koji mogu da pomognu u fiksiranju i posebno, pri izradi "krova". Prostor sasvim dovoljan da u njega smestim police sa tridesetak kontejnera/klijališta.

Nakon prvog popodneva provedenog na ovom projektu, odustao sam. Ono što sam verovatno mogao da shvatim i bez da sam počinjao sa konkretnim radom, da sam samo zastao sekund i razmislio, na kraju sam iskusio u praksi. Da ponovim, "Pametan se uči na TUĐIM greškama, budala se uči na svojim". 

Da se za sekund vratim na početak, šta je to što vidimo na slikama ovakvih plastenika koji su napravljeni negde po belom svetu?

Veličina.

Ovaj verovatno nema 4 kvadrata. A koliko boca je trebalo?

Prvo, svi su uglavnom mali. Pri tome, nemam zamerku na to što nisu veliki kao neki "pravi" plastenici, video sam čak i neke od 50-60 kvadrata, ali ogromna većina onog što se može videti na objavljenim slikama je 2, 3, 4,... kvadrata veliko.  Kome je potreban takav plastenik? Mogu da razumem one koji žele da započnu proizvodnju neke manje količine rasada ili presadnica u zaštićenom prostoru (moj primer, ali i on je bio oko 8 kvarata, duplo veći od ovih koji se mogu videti na slikama). Mogu da razumem i potrebu da se napravi neki zimovnik za kućnu kolekciju biljaka za koje nema mesta negde unutar kuće. I za jednu i za drugu varijantu, ovakav plastenik je beskoristan, o čemu ću pisati kasnije.

Za gajenje nečega preko sezone? Čega? Možda kaktusa dok su još uvek u onim najmanjim saksijama ili kontejnerima. Ili nekog začinskog bilja po saksijama, ali je količina prevelika za kućne potrebe, a previše mala za neki "posao".

Ako pri tome pogledate i neke primere zaista besmisleno malih "plastenika", koji imaju površinu od samo jednog kvadratnog metra ili tek nešto malo veću, morate se zapitati - čemu?

Izolacija.

Ono što se takođe previdi kod ovih plastenika je i to što nema skoro nikakvog "zaptivanja" između elemenata. Na mnogim primerima ćete jasno videti "rupe" nastale nepodudaranjem elemenata, najčešće su u pitanju one krivine gde se telo boce sužava prema grliću. To kao posledicu ima nekoliko problema:

• Vetar verovatno vrlo slobodno prolazi i divlja unutar ovakvog plastenika. Ne samo što može da ošteti biljke, može i da ošteti celu ovu konstrukciju, da je razbuca, podigne, baci na nešto drugo...
• Svaka jača kiša prodire unutar ovog prostora
• Nema nikakve termoizolacije, kolika je temperatura napolju, tolika je unutra, bilo da je leto ili zima.

Jedina stvarna zaštita koju može da pruži ovakav plastenik, je zaštita od grada i tu nema nikakvog prigovora.

Materijal.

Najbolniji deo cele priče. Da bi ste dostigli i prestigli gore navedene mane i vrline što se tiče veličine/upotrebne vrednosti i izolacije ovakvog plastenika, potreban vam je materijal koji vrlo verovatno nemate. Ne, nisu u pitanju specijalni lepkovi, paste, trake, silikonske i pur mase, grede, beton, šarke, šrafovi,... Možete napraviti ovakav plastenik bez svega toga. 

Ono što će Vam zafaliti, to su plastične boce. Da, da.

Iako zvuči neverovatno, boce koje kod nas možete naći su za ovakav projekat praktično neupotrebljive. Evo zašto.

Prvo. Da biste mogli da radite po ovom sistemu "boca u bocu u bocu u bocu...", sve boce moraju biti jednake. Znači, mora biti u pitanju piće istog proizvođača i iste veličine pakovanja. Piva otpadaju zato što se prodaju u bocama od tamne plastike. Takođe, treba izbegavati i razne vode i sokove pakovane u boce zelene boje. 

Joše jedan od uslova koji će Vam ograničiti potragu je sam oblik boce. Mora da ima što veći deo ravnih zidova, bez raznih rebrastih udubljenja, "ergonomskih" i "estetskih" krivina, žlebova i slično. Jer, da bi boce nalegle prisno jedna na drugu sa strane, moraju imati ravne zidove. Svaka krivina će u Vašem novom zidu plastenika praviti rupe koje celu priču bacaju u vodu. Idealne bi bile četvrtaste boce VodaVoda, ali one imaju Voda reljef na svakoj strani, što ih čini neupotrebljivim za ovakav projekat.

 

Uštedeću Vam trud traganja i merenja po supermarketima - od svih pića ponuđenih kod nas, najviše će Vam pružiti kisela voda Minaqua od 2 litra (nije reklama, čitaj dalje). Spajanjem ovih boca, dobićete najveću dužinu po ugrađenoj boci. A ta dužina i nije neka. Cela boca je duga 34cm. Međutim, kada se odbije deo od onog "rukohvat zakrivljenja" i zakrivljenje na dnu boce, dobija se korisna dužina od samo 14cm! Možete ponekad ukrasti po 1cm prema dnu boce, tamo gde počinju "nogare". 17cm od vrha svake boce će biti ugurano u narednu bocu. Tako da, kada na ovaj način spojite 3 boce, dobijate dužinu od 60cm, ali kad odbijete tih 17cm od grlića prve boce u nizu, .

rugo je širina ovih "stubova" od kojih ćete graditi zid budućeg plastenika. Boce su prečnika oko 10cm. Međutim, nemožete ih ređati tako da se samo dodiruju! Na ovakav način ćete samo olakšati vetru i kiši da i pri najmanjem pritisku prodru unutar plastenika i nećete imati nikavu korist od ovakvih zidova što se tiče neke termoizolacije (kažem "neke" jer bez obzira što ćete dobiti zidove ispunjene vazduhom, to neće biti ONA izolacija kakvu pružaju razni materijali koji u sebi imaju zilion šupljina, daleko od toga).

Da biste dobili bar malo termoizolacije i da bi se zidovi bolje nosili sa pritiskom vetra i vode, moraju biti sabijeni, tj, morate ih postaviti tako da naležu jedan na drugi POVRŠINOM, a ne LINIJSKI. A to će umanjiti širinu stubova bar za 1-1,5cm sa svake strane. Znači, umesto prvobitnih 10cm širine, svaki od stubova će Vam "doneti" 6-7cm, što drastično utiče na broj potrebnih oca za ovakav projekat.

Treće je kvalitet same plastike od koje su boce napravljene. Ne znam kako je u belom svetu, ali kod nas je taj kvalitet nikakav. Uzmite bocu bilo koje mineralne vode ili soka i ostavite je napolju par nedelja. Nakon tog vremena, videćete da presek boce više nije kružnica već neki trougao, skoro jednakostraničan, zaobljenih uglova. To znači da ćete i pored izuzetnog truda i pedantnog rada, nakon par meseci umesto ravnih i solidnih zidova imati plastenik koji na pojedinim mestima izgleda kao da je pravljen od deformisanih boca, sa sve rupama između. koliko je meni poznato, najkvalitetniju plastiku koristi Schweppes, ali je korsni deo njihovih boca samo 7-8cm dug.

Sve ovo nas dovodi do poslednje stavke, koliko boca nam je uopšte potrebno? Da Vam pokažem na vlastitom primeru. Moj zamišljeni "plastenik u plasteniku" je trebao da bude 4,5x2x2,2m (znači, površine samo 8 kvadrata). Ako bih ga pravio bocama Minaque, za ovaj "objekat" bi mi trebalo preko 3400 boca!

Ne verujete?

Još jedan "pristojnih" dimenzija

Evo linka za pdf dokumentgde su ljudi koji su napravili plastenik ovog tipa opisali sve, od načina rada do specifikacije materijala. Za plastenik 6x8 fita (1,8x2,4m) trebalo im je oko 1500 plastičnih boca. Verovatno mnogo kvalitetnijih nego što su one koje možemo naći kod nas.

Da li možete da zamislite koliko je to 1500 boca? Kad prvi put odete u neki od supermarketa, pogledajte kako izgleda ono pakovanje od 6 boca. Zatim probajte da zamislite kako izgleda 250 takvih pakovanja. I to neće biti tako fino složene i uvezane boce, raspakovane, zauzeće neuporedivo više mesta. A zatim sav taj haos u vašim mislima pomnožite sa dva.

Znam, na onih 200+ boca se svakodnevno saplićem po radionici.

Ako ne bude dovoljno za plastenik, neka bude neka letnja spavaća soba.
Za spavanje medju strukovima paradajza :)

Ne volim kad sam partybreaker. Ne želim ni etiketu "glasa razuma". Znam da sam pokušao i napisao sam zašto neću dalje pokušavati. Jako bih voleo da nisam u pravu i da mi se javi neko ko je ovako nešto ipak napravio sa manje truda i stresa i sa boljom i dužom upotrebnom vrednošću od one koju sam ovde prognozirao. Neka napiše specifikaciju i pokaže fotografije pa da svi navalimo i napravimo ovaj jeftini pomoćni plastenik. Mnogima je ovako nešto potrebno. Meni treba.

Za dobro svih nas.

izvor:Manus Svetioničar