Библија је уџбеник о еволуцији живих бића?!

(Фото: Вестинет)

Неки еволуциони биолози су атеисти, а неки нису. Најпознатији атеиста биолог је без сумње Ричард Докинс, аутор бестселера “Себични ген”.

У супротном табору је Френсис Колинс, хришћанин са беспрекорном репутацијом у научним круговима, који је био директор Пројекта људског генома и који ДНК назива “језиком Бога”.

Иако није познат као поменута двојица, постоји још један утицајан биолог који се бави и питањем религије у својим студијама.

Ендрју Паркер објединио је древне религиозне текстове са новим открићима еволуционе биологије.

Након што је развио такозвану теорију прекидача у Камбријуму, Паркер је дошао до уверења да је Књига постања заправо тачно описала рани развој Земље и еволуцију живота.

У Старом завету, свет настаје током шест дана – прво је нови свет обасјала светлост, а воде се одвојиле од земље и неба (раја). Касније су настали биљке и животиње, све по Божјој замисли.

Кључ је, према Паркеровом мишљењу, у светлости. Захваљујући светлости, настали су и органи осетљиви на светлост од којих су се постепено развиле очи. Биолошки вид који је настао пре око 543 милиона година био је окидач за “експлозију у Камбријуму” током које је настало мноштво нових врста.

Колинс је реаговао на Паркерову књигу следећим речима:

“Ја мислим да су предатори по први пут еволуцијом добили функционалан систем за вид, који је био толико успешан, да су и други организми морали да еволуирају, како би преживели. То је довело до такозване Камбријске експлозије. Паркерови аргументи мени делују врло вероватно”.

Јасно је како је Библија инспирисала Паркера:

“Земља је била безоблична и празна, тама је владала површином и унутрашњошћу, а Дух Божји лебдео је над водом. И Бог рече: ‘Нека буде светлост. И би светлост”.

Чак је написао у свом есеју “Енигма Постања: Зашто је Библија научно тачна”:

“Када се библијски текст схвати дословно, побија га наука. Међутим, када се чита фигуративно, не само да је у складу са савременим открићима, него их и превазилази”.

Б92