Insajder iz Epla: Stiv Džobs je ukrao vanzemaljsku tehnologiju

Rečeno im je da vlada traži način da finansira projekte iz crnog fonda tako što će odobravati patente kompanijama poput Epla u zamenu za čuvanje tajne o izvoru tehnologije. Od njih se zahtevala stroga tajnost i vlada ih je s vremena na vreme proveravala i zvala na intervjue

Bivši radnik Epla je napisao onlajn pismo u kom navodi da je osnivač i bivši direktor Epla, Stiv Džobs, koristio vanzemaljsku tehnologiju kako bi razvio proizvode ove kompanije.

Ovaj insajder koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da su astronauti na misiji Apolo 20 1972. godine pronašli misteriozni uređaj vanzemaljskog porekla na površini Meseca.

NASA je 1978. godine kontaktirala Stiva Džobsa i zamolila ga da ispita taj uređaj. Kratko nakon toga, kompanije Epl je počela da razvija tehnologiju koja je bila „daleko ispred vremena“.

Bivši radnik Epla je pod lažnim imenom Sajmon Apokrifal napisao pismo javnosti u kom je ispričao priču o usponu Epla.

On je naveo da je kompanija 1977. godine izbacila Epl II. On je tada bio inženjer hardvera koji je povremeno radio i sa softverom. Kompjuterska industrija je bila u začetku i nije bilo puno onih koji su se razumeli u kompjutere.

Apokrifal je naveo da je 1978. godine od njega zatraženo da se sastane sa Džobsom, Majkom Markulom i još jednim neimenovanim inženjerom. Do tada je radio sa Stivom Voznijakom na testiranju i unapređivanju Diska II. Pošto se projekat bližio kraju, pretpostavljao je da će sastanak biti vezan za novi projekat.

Kada se pojavio u sali za sastanke, rečeno mu je da je sastanak korporativna tajna i dobio je papir na kom je pisalo „Sporazum o zadržavanju informacija“.

Pre nego što je sastanak počeo, svi prisutni su morali da potpišu te papire. Zatim je Markula počeo da objašnjava o čemu se radi u novom projektu.

Rečeno im je da vlada traži način da finansira projekte iz crnog fonda tako što će odobravati patente kompanijama poput Epla u zamenu za čuvanje tajne o izvoru tehnologije. Od njih se zahtevala stroga tajnost i vlada ih je s vremena na vreme proveravala i zvala na intervjue.

Bio je to trenutak kada se Sajmonu život u potpunosti okrenuo naopačke.

On se i danas seća trenutka kada je shvatio da je ono što mu je rečeno istina i da je dobro čuo već prvi put. Kada je prvi put čuo reč „vanzemaljsko“, kao da je soba počela da se okreće.

Dobili su zadatak da sprovedu Projekat Karma (CARMA), što je skraćeno za Komercijalizacija vanzemaljskih resursa radi prilagođavanja tržišta.

Njihov zadatak je bio da ispitaju pronađene vanzemaljske artefakte i da pronađu njihovu komercijalnu primenu u kompjuterskoj industriji.

Neimenovani inženjer i Sajmon su naredna 4 meseca prolazila kroz bezbednosne razgovore u kojima im je rečeno da će biti zbrisani sa lica Zemlje ukoliko ikada progovore o projektu. Ne samo to, rečeno im je da će i njihova porodica i prijatelji takođe biti zbrisani sa lica Zemlje.

Epl je bio jedini tim iz Silikonske doline koji je radio na ovim artefaktima. Oni su odabrani jer su tada još uvek bili mala kompanija. Velike kompanije poput IBM-a su predstavljale prevelik bezbednosni rizik. Epl je tokom projekta sarađivao sa Boingom, Dženerel Elektrikom i još nekim korporacijama.

Sajmon i ostali su imali pristup naprednom kompjuterskom sistemu po imenu LAAC (Svetlosni autonomni razvojni kompjuter). LAAC je bio veličine limenke soka. Bio je to uređaj koji je funkcionisao tako što se projektovao u um korisnika.

On se uključivao i isključivao prolaskom ruke preko njegovog vrha. Kompjuter se naziva razvojni zato što se prilagođava.

On se vremenom prilagodio ljudskoj anatomiji, ali prvi korisnik je umro od embolije u mozgu čim je aktivirao uređaj.

Vladu nije zanimalo da li oni razumeju kako taj uređaj radi, oni su samo hteli da pronađu neku komercijalnu primenu za njega. Sajmon i ostali su znali da ništa iz tog vremena nije moglo da imitira ovu tehnologiju niti je imalo kapacitete za skladištenje tolikog broja informacija.

Oni su shvatili da se informacija čuvala u obliku „objekata“. Korisnik je mogao da odabira objekte pomeranjem imaginarnog mentalnog pokazivača.

Objekti su mogli da se organizuju po strukturi. Korisnik je u potpunosti mogao da odredi po kojoj strukturi će se podaci skladištiti u sistemu.Kada bi korisnik želeo da nacrta nešto, LAAC je odmah uključivao neku vrstu modernog fotošopa. Oni nisu imali nikakva uputstva za korišćenje, već im je samo povezivanje na kompjuter u trenutku omogućavalo da modifikuju program po volji.

Tim je iskoristio LAAC za definisanje novog pristupa personalnom računaru, odnosno, omogućio im je da razviju i testiraju operativni sistem koji se kasnije pojavio na Mac računarima.

Sajmon je objasnio da su oni radili sa LAAC uređajem sve do početka 1985. godine. Tada su njihovi eksperimenti podeljeni u dva konkurentska sistemska tima, tim Lisa i tim Macintosh. Stiv Džobs je radio sa oba tima.

Kao što mnogi već znaju, Stiv Džobs je napustio Epl 1985. godine da bi osnovao NeXT. Prema zvaničnoj priči, on se posvađao sa Džono Skalijem, direktorom Epla.

Međutim, stvar je u tome da je vlada naredila Džobsu da osnuje novu kompaniju koja će se takmičiti protiv Epla kako se ne bi primetio monopol Epla koji bi nastao s razvojem nove tehnologije.

Epl je prestao da radi na projektu Karma ubrzo nakon što je Stiv Džobs napustio kompaniju. Sajmon je radio u Eplu do 1992. godine, a onda se povukao iz kompjuterske industrije. On trenutno podučava o tehnologiji u školi koja će ostati neimenovana.

Sajmon je odlučio da sada progovori o ovom projektu jer je star i smrtonosno bolestan, tako da mu nije bitno da li će mu se nešto desiti ili ne. On je samo hteo da skine ovaj teret sa svoje savesti i ukaže javnosti na jednu od najvećih tajni svih vremena.

Webtribune.rs