Poznati psiholog tvrdi da je sreća samo stvar dobre organizacije!
Često nam u životu smetaju psihološke barijere, lažna uverenja i uskogrudna svest. Kako bi izašli iz tog začaranog kruga, mnogi čitaju klasike, naučno-popularne i verske publikacije. Poznati psiholog, Mihail Litvak objavio je knjigu u kojoj u tezama navodi ono što su, po njegovom mišljenju, glavne prepreke na putu ka srećnom i zdravom životu.
Sreća, radost i uspeh, kao što je svojevremeno tvrdio psihijatar Viktor Frankl, samo je nusproizvod dobro organizovane aktivnosti. Upravo vam ta aktivnost i donosi sve te emocije. Onaj ko postavi sebi za cilj da ostvari gore pomenute “nusprodukte”, ide prema njima kao prema liniji horizonta – što se više približava svojim najlepšim snovima, oni se sve više od njega udaljavaju.
9. Kad razgovarate s nekim, setite se da on takođe ima dobro mišljenje o sebi, kao i vi o sebi
Nikada nemojte zaboraviti da je čovek s kojim razgovarate isto što i vi – osoba. On ima formiran pogled na stvari i za to ima svoje razloge. Svi koje srećete na svom putu biju vlastite bitke, o kojima vi ništa ne znate. Uvek treba paziti na čovekovo samopoštovanje, koje ne smete povrediti.
8. Ukoliko sami ništa ne preduzimate, kako vam se može pomoći? Možete upravljati samo automobilom u pokretu.
Reči su uvek prolazne. U našem jeziku postoji čak i izraz za to – voditi prazne razgovore. Čoveka pre svega određuju njegova dela. Niko vam neće pomoći, ako samo budete išli okolo i pričali svima koliko biste voleli da napišete knjigu. Zaista, kako vam u tome pomoći? Kad se budete odlučili i odneli rukopis izdavaču, uvek će se naći prijatelji i poznanici koji će biti spremni da vas podržavaju. Onda kada se vaš rad bude materijalizovao, drugi će dobiti priliku da vam pomognu – i to ne samo rečima.
Mnoge uvrede se formiraju unutra, uslijed vlastitog osjećaja neostvarenosti. Ponekad ostajemo uvrijeđeni i vjerujemo da situaciju može popraviti samo onaj koji nas je uvrijedio. Međutim, taj mehanizam funkcionira drugačije. Jedna učenica Mihaila Litvaka je rekla: “Moji uspjesi su pomračili moje neuspjehe” – i to je u osnovi točno. Počnite raditi ono što volite i u tome dostignite visine. Nećete ni primijetiti kako sve uvrede nestale same od sebe.
6. Hoćete da upoznate svog najvećeg neprijatelja? Pogledajte se u ogledalo
Mnogi se bore protiv “spoljnih” neprijatelja, a u stvari se trebalo bi da se izbore s unutrašnjim, sopstvenim. Naš jedini i najveći neprijatelj je u nama samima. Ne možemo izaći iz beskonačnog kruga nevolja, ako ne uklonimo unutrašnje barijere, koje nam ometaju rast i razvoj.
Mi se praktično nalazimo u čvrstim okvirima koje su oko nas stvorili društvo, obrazovanje i odgoj. Smatramo ih svojom suštinom i trošimo na njih dobar deo svoje energije. Celokupna moderna psihologija usmerena je na borbu protiv njih. Ponekad oni nastupaju samostalno i to se naziva psihoza. Isto tako, oni po pravilu govore u naše ime, a mi to čak i ne primećujemo.
5. Tražite pravi put, ali ne prav (ravan), jer pravi put nije uvek prav (ravan)
Zamislite da ste na 30. spratu i da treba da siđete. Najkraći put je kroz prozor. Međutim, time će se vaše putovanje najverovatnije i završiti. Najbolje i najispravnije rešenje je da potražite lift, a u najgorem slučaju stepenice, čak i ako je u zgradi mračno i teško se snaći. Zato se može reći da čovek koji izabere prav (ravan), umjesto pravog puta, podseća na muvu koja udara u staklo i ne shvata da će mnogo brže izleteti kroz vrata.
4. Kada čovek nema cilj, ništa ne vidi. I obrnuto – cilj izoštrava vid
Jeste li nekad primijetili da ste, kad vas je voljena baka zamolila da joj donesete biljke za sadnju, počeli da ih primjećujete svuda – u prodavaonicama, u rukama prodavaca na pijaci? Čak i kad vam više nisu potrebne, uhvatite sebe kako se zagledate divne sadnice u prodavnicama…
Tako je i sa opštim ciljevima. Vaša pažnja je ograničena i zapažate samo ono što vam je potrebno. Cilj je kao trik: ukoliko ga pogrešno postavite, nećete videti ono što vam zaista treba.
Ako hoćete da budete srećni, prestanite dokazivati svoju ispravnost. Razmislite šta je suština svakog dokazivanja: to je apel na drugu osobu, pokušaj da izmenite njeno mišljenje o nečemu. Zašto vam je to uopšte potrebno? Ispada da vam je tuđe mišljenje sto puta važnije od sosptvenog, pošto u to ulažete toliko truda. Ukoliko živite za sebe, nikome ništa ne morate dokazivati.
2. Sposobnost da volite i dobro podnosite samoću – pokazatelj je duševne zrelosti. Najbolje radimo kad smo sami
Samoću loše podnosi onaj ko je sam sebi odbojan. Takav čovek odlazi u društvo verujući da će tamo postati nešto drugo. Duševno zrela osoba koristi samoću za razvoj i prikupljanje informacija koje može da podari drugima. Važan deo komunikacije nije samo primiti, nego i drugoj osobi dati ono što joj može biti zanimljivo. Zato Mihail Litvak pita sve kojima se dopadaju njegove knjige: „Šta mislite, dok sam ovo pisao, koliko je ljudi bilo oko mene?“
Čovek je često rastrzan u tri pravca: moram, ali ne želim; hoću, ali ne mogu i slično. Čuvena zdravica u kojoj se kaže kako je najvažnije da nam želje budu u skladu s mogućnostima ima vrlo moćnu psihološku podlogu. Jedino što čovek mora je da se razvija, sve ostalo je neobavezno.
Ono što hoćete mora obavezno biti u skladu s onim što morate (razvojem). A ono što možete – to je sila kojom dopunjavate ovaj sistem, njen motor. Mihail Litvak preporučuje da obavezno sastavite spisak o sva tri pravca i na taj način zavedete red u svom sistemu vrednosti.
Izvor:Atma.hr
Нема коментара