Jagorčevina, jaglac, primula officinalis – čajevi

Jagorčevina se javljaja rano u proleće.Višegodišnje su zeljaste biljke i jedne su od prvih vesnika proleća. Rasprostranjene su u srednjoj i južnoj Evropi i na Kavkazu. U južnoj Evropi posebno su zastupljene na planinama Balkanskog poluostrva. P. veris raste po obodu svetlih i suvih šuma brdskog regiona, P. elatior na vlažnijim livadama i pašnjacima planinskih oblasti.

Na našim prostorima samoniklo raste desetak vrsta jagorčevina.
Rizom im je tanak, izdužen, obrastao žiličastim korenovima. Iz kosog rizoma izbija iznad same zemlje rozeta od nekoliko listova, a zatim drška, visoka 15-30 cm, na čijem se vrhu nalazi po nekoliko divnih levkastih žutih cvetova. Lisna rozeta se formira u rano proleće. Listovi su jajasti ili izduženi, zaobljenog vrha, naborani, dlakavi na naličju. Kod P. elatior se naglo sužavaju i formiraju dugu, opkriljenu lisnu dršku.Jagorčevina cveta u rano proleće. Cvetovi su složeni u štitaste cvasti. Krunica cveta je donjim delom srasla u cev. Kod P. veris su intenzivnije žute boje, mirisni, s tamnim mrljama u dnu krunice. Plod je valjkasta čaura.

Drogu (biljni lekoviti sastojak) čine rizom sa korenjem.Rizom je prav ili malo savijen, kvrgav, do 5 cm dug, debeo do 4 mm, smeđe boje. Obrastao je tankim valjkastim, lako lomljivim, do 12 cm dugim korenjem. Mirisa je svojstvenog, a ukusa neprijatnog i naljutog. Rizom sa korenjem od R veris je beličast i više se ceni jer je bogatiji saponozidima i ima prijatan miris na anason, za razliku od R elatior koji je svetio smeđ i skoro bez mirisa. Podzemni organi se vade u jesen ili u proleće. Nakon vađenja čiste se od zemlje, operu se u hladnoj vodi i što pre osuše na suncu ili u sušnici na temperaturi od 45°C.

Cvet jagorčevine (Primulae flos) sadrži manje saponozida. U čašici ga ima oko 2 % manje nego u cvetnoj dršci, a u krunici, prašnicima i tučku ih nema. U cvetu ima i flavonoida. Cvetove je najbolje brati sa drškom. Treba ih dobro i brzo osušiti da bi zadržali prirodnu boju.Zato ih je najbolje sušiti u što tanjem sloju na papirnoj podlozi, koju treba češće menjati. Prijatnog su mirisa na med i sladunjavog ukusa.Svezi cvetovi jagorčevine se mogu dodavati u salate kao ukras.

 

List jagorčevine sadrži do 2% saponozida. Suši se na zasenjenom i provetrenom prostoru. Prilikom branja treba paziti da im donja strana nije napadnuta gljivicama. Posebno skrećemo pažnju da list mora biti potpuno mlad, brati samo onih nekoliko mladih listića iz rozete jagorčevine. Čim ostari, list postaje nagorak, jer se starenjem nagomilavaju saponini, pa je takav nepodoban za upotrebu. Mladi listovi mogu se upotrebljavati svezi, kao dodatak salatama ili varivima. Kao što se list koprive, spanaća

Jagorčevina sadrži 5-10% saponozida. Količina je veoma različita u zavisnosti od vrste i podvrste jagorčevine i od doba godine. Za jedne vrste je najbolje vreme berbe pre i za vreme cvetanja, a za druge u jesen ih na početku zime, jer tada imaju najviše saponozida. U svežem korenu ima najviše saponozida. Ukoliko je koren lošije osušen i duže čuvan, utoliko postaje manje lekovit. Najbolje je izraditi lekove od svežeg kofena ili iskopano korenje odmah osušiti u sušnici na 50°C. Koren se koristi u farmaceutskoj industriji za izradu leko-va dok se u domaćinstvu uglavnom upotrebljava cvet jagorčevine.

i nekog drugog zeljastog povrća prethodno ključalom vodom popari i ta voda baci, tako se čini i sa listom jagorčevine. Dalje se sprema kao spanać. Listovi jagorčevine ubrajaju se medu najbogatije izvore C-vitamina. U proleće sadrže oko 500 mg vitamina C. Smatra se da samo nekoliko svežih listova mogu zadovoljiti naše dnevne potrebe (60 mg) za ovim vitaminom. Zbog prisutnosti saponozida ne treba ih upotrebljavati u velikim količinama.

Rizom i koren se koriste u terapiji protiv kašlja. Primenjuje se u obliku tinktura i sirupa ili kuvajte koren (dekokt). U narodnoj medicini koren jagorčevine se daje kod velikog kašlja, astme, gihta i neuralgičnih tegoba. Dnevne doze su 0,5-1,5 g droge i 1,5-3 g tinkture. Cvet se može davati umesto divizminog cveta ili zajedno sa njim ulazi u sastav plućnih čajeva, a u narodnoj medicini se koristi i za lečenje nervne uznemirenosti, histerije, straha i kod slabosti srca.

Prilikom upotrebe treba obratiti pažnju da su sve vrste jagorčevine u većoj dozi otrovne jer sadrže saponozide. Jedna vrsta, Primula obconica, koja se gaji kao ukrasna biljka, izaziva upalu kože, jer ima žlezdovite dlake sa sadržajem koji draži.

Zbog preterane i nerazumne eksploatacije jagorčevina je kod nas poslednjih godina na mnogim mestima veoma proređena i uništena. Stavljena je na listu zaštićenih biljnih vrsta da bi se sprečilo njeno uništavanje i iščezavanje iz naših krajeva. U posled-nje vreme pokušava se sa gajenjem jagorčevine.

Čaj od jagorčevine

Cvetni čaj od jagorčevine za decu
Po kašičicu cveta belog sleza i crnog sleza, trandavilja i jagorčevine, pomešati, staviti u lončić i popariti sa 300 ml ključale vode. Poklopiti i posle 2 časa procediti, zasladiti medom i mlak čaj piti po kafenu kašičicu svakog sata.

Mešani čaj od jagorčevine za lakše iskašljavanje
Po supenu kašiku cveta jagorčevine, plućnjaka i majske ruže pomešati i popariti sa litrom ključale vode i postupiti kao u prethodnom slučaju. Piti mlak čaj svakog časa po supenu kašiku.

Mirisan čaj od jagorčevine za lakše iskašljavanje
Po supenu kašiku cveta jagorčevine i kamilice i lista i cveta majkine dušice pomešati i pripremiti i piti kao i prethodni čaj.

Mirisan čaj od jagorčevine protiv kašlja
Po supenu kašiku lista i cveta miloduha i majkine dušice i po kašičicu cveta jagorčevine i listova pitome nane pomešati i dalje postupati kao i kod prethodnih čajeva

Čaj od jagorčevine protiv nervoze i nesanice
30 g cvetova jagorčevine, 20 g šišarki hmelja, 20g cvetova lavande, 20g kantariona i log korena valerijane, pomešati i supenu kašiku mešavine preliti sa dva decilitra ključale vode, procediti i nakon 10-15 minuta zasladiti medom i piti pre spavanja.

http://bubinirecepti.com/