Kako se rešiti posledica zračenja od bombardovanja: Ovo će zaštiti vaš organizam

Svi smo svesni posledica koje su ostale posle bombardovanja Srbije. Sada te posledice možemo i videti: sve više ljudi umire od raka na našim prostorima. Evo kako da zaštitite svoj organizam.

Tek 14 godina nakon bombardovanja izašli su u novinama prvi članci, u kojima se otvoreno piše o tome koliko smo kontaminirani i koliko su radioaktivne materije odgovorne za porast broja obolelih od raka u Srbiji, ali i u okolnim zemljama. Do sada se samo izokola pominjala mogućnost kontaminacije. Dakle, šta možemo uraditi protiv zračenja? 

One, koji se bave lečenjem, ta stvarnost mnogo je ranije ošamarila. Pored naglog širenja kancera, pojavilo se i mnogo novih bolesti. Tačnije, nisu nove, ali su atipične i teško se dijagnostifikuju. 

Dakle, čime se može sada reagovati i šta možemo uraditi protiv zračenja? 

Pektin iz jabuka – iz neprskanih, naravno. Pektin je u stanju da veže cezijum 137, stroncijum, barijum i otrovne teške metale. On ne dozvoljava resorpciju preko debelog creva i znatno može smanjiti njihovu koncentraciju. Ukoliko uzmemo u obzir da se jabuke prskaju preko 22 puta u sezoni, pitanje je kako doći do jabuke koja nam neće štetiti svojim otrovima i teškim metalima. Pektin ipak nije univerzalan lek protiv radioaktivnih čestica, to se mora napomenuti. Samo zajedno sa ostalom zdravom hranom u stanju je da izbaci oko 60-65% navedenih materija. Takođe, ne može vezati čestice, koje se već nalaze u tkivu ili plućima, već samo one koje unosimo kroz ishranu. 

Vitamin E i klice – prirodni vitamin E iz hladno ceđenih ulja i nepečenog semenja. Hladno ceđena treba koristiti svakodnevno, po 2-3 supene kašike. Sam vitamin E je veoma bitan u prevenciji i lečenju raka dojke. Ipak, ceo spektar dobrih masnih kiselina pozitivno utiče na imunitet i pravilan rad organa. Klice se smatraju najkoncentrovanijim izvorom svega. 

Pored toga što su bogate prirodnim uljima iz semena, sadrže visoke koncentracije svih vitamina i minerala, zbog čega se smatraju vrednim za podizanje životne energije. 

Crno i crveno bobičasto voće – znamo svi: aronija, acai, borovnica, neko pominje i ribizle. Ipak lista je mnogo veća. Treba pomenuti i višnje, kupine, maline, drenjine, kleku, brusnicu, ogrozd, vučja bobica (gou qi zi), pasji trn (jeste narandžast ali sadrži najviše vitamina C). 

Mislim da se ne treba voditi propagandom. Svaka propaganda će vam prodati nešto što je užasno skupo a leči sve. Tako nešto ne postoji, postoje samo trendovi i svaki put biljka, koja se reklamira, leči sve. Ovo je uglavnom kontraproduktivno, jer kada ljudi ne vide delovanje, koje im je obećano, okreću se ponovo hemijskim lekovima.
Redovan konzum bobičastog voća će telu obezbediti visok nivo antioksidanata, vitamina, voćnih kiselina. Sve ovo vraća telu baznu sredinu. Bobice ne vezuju radioaktivne materije, ali mogu pomoći da se tkivo regeneriše i izbace otrovi. 

Samoniklo i začinsko bilje – svo samoniklo bilje, koje je jestivo, sadrži pravu snagu prirode i neizmenjen sastav. Pored širokog spektra lekovitih sastojaka, najbitnija su eterična ulja. Dok jedna grupa bilja jača čišćenje bubrega, jetre pa i kostiju (kopriva, maslačak, sremuš, potočarka, virak, krušina, bela hrizantema-hang bai ju) druga grupa etiričnim uljima utiče na ubrzanu regeneraciju tkiva i vraća telu prvobitnu frekvencu (frekvencu kao kad smo zdravi). 

Redovan unos najprirodnije hrane izbaciće radioaktivne materije iz krvi i sprečiti da se odlože u kostima. Ukoliko ne poznajete bilje, vredi naučiti o njemu, bar ima dovoljno informacija na internetu. Ukoliko pak niste blizu čistih šuma ili livada, nekoliko saksija sa začinima bi moglo pokriti najveću potrebu tela za ovim materijama. 

Alge – osim što mirišu na ribu, šta još znamo o njima? 

Alge sadrže alginate, želatinastu masu koja vezuje sve što je strano telu. Pogotovo vrsta Closterium moniliferum odlično vezuje radioaktivne supstance. Alge odvajaju radioaktivni stroncijum (oslobođen u Černobilu kao i za vreme bobardovanja 1999.) od kalcijuma pa se na taj način sprečava ugradnja stroncijuma u kosti. Jod iz algi aktivno zamenjuje radioaktivni jod iz štitaste žlezde i odstranjuje ga iz ostalih žlezda sa unutrašnjim lučenjem, pa se on na siguran način izbaci kroz stolicu. 

Za sada nema mogućnosti da se na ovaj način (mehanički) izbace radioaktivne čestice i iz pluća, već se mogu izbaciti samo one koje dospeju u digestivni trakt i krv i tkivo. Treba uzeti u obzir da se radioaktivne čestice unose i pušenjem, jer cigarete sadrže olovo 210 i polonijum 210. Jedina ispitivanja do sada, pokazala su da bi Disodium cromoglycate mogao vezati radioaktivne čestice, ako se udahne u obliku praha. Kromoglicinska kieselina se koristi u mnogim kapima za oči i nos kao i u lekovima protiv astme a ima protivupalno dejstvo (smanjuje upalni proces i inhibira histaminsku reakciju). 

Ipak ovo treba prvo dobro ispitati, pošto se radi o hemijskoj supstanci, čija se upotreba mora obaviti na klinici, kada su u pitanju pluća. 

Kako su pluća najosetljiviji i veoma nežan organ, treba ih dobro zaštititi (ne izlagati se zračenju ukoliko znate da je neka lokacija bombardovana – ostaviti pušenje i to za ozbiljno). 

Trenutno ne možemo uraditi više, osim da ojačamo organizam koliko možemo i onda se oslonimo na čudesnu moć samoizlečenja. Naš imuni sistem je veoma inteligentan. Umesto da ga isključujemo iz procesa zaštite i izlečenja (veštačkim lekovima, recimo – to je kao pucanje topom na mušice), potrebno je ojačati ga i usmeriti u dobrom pravcu – ne protiv sebe, nego protiv agresivne materije u telu. 

Ni jedan od gorepomenutih „lekova“ nije lek sam za sebe, ipak zajedno mogu učiniti mnogo toga. Pored aktivnih materija, mogu se koristiti i pasivne, kao što je glina za unutrašnju upotrebu i zeolit. Zeolit je poznat po svom svojstvu da vezuje sve otrove i radioaktivne materije. 

Pored svega ovoga, ukoliko zračenja već ima, kao i teških metala, koji su se već odomaćili, moram da preporučim homeopatiju kao možda jedinu ozbiljnu opciju. Jako je bitno da se raspitate kod homeopate da li je imao već iskustva sa trovanjem teškim metalima. I tu ima raznih stručnjaka, od onih koji se orijentišu na lečenje dece, preko onih koji se drže samo lakših oboljenja pa do onih koji se bore protiv svega, pa čak i zatrovanja. 

Prevencija i sprečavanje da dođe do oboljenja je najbitniji period za sve nas, koji smo izloženi radijaciji. Ukoliko dođe do bolesti, tu je pitanje kako će svaki pojedinac reagovati, koliko je koja bolest uznapredovala i koliko volje/znanja/novca (nažalost veoma često se baci na stvari koje ne pomažu kao i na bezobrazno skupe proizvode, koji ne čine baš ništa) neko ima. 

Prvi korak je uvek poricanje da smo u problemu. Iako svako od nas zna bar jednu osobu koja je obolela od raka ili neke druge sistemske bolesti, a kao posledica radijacije. Znamo, ali je lakše da kažemo da se ne zna šta je tačno i da se uporno nadamo (iako u to i neverujemo) da će sve biti kako treba. Poricanjem se ne može ništa postići, već samo pravovremenim reagovanjem i zaštitom. 

Izvor: Različak